Veliki broj nezaposlenih uporno čeka na mogućnost zaposlenja , a da se pritom ne odlučuje za prekvalifikaciju. Motiv za prekfalifikaciju može biti I želja da se bavite poslom koju niste realizovali.
Stručno gledano prekvalifikacija označava sticanje novih znanja i veština i time kvalifikovanje (osposobljavanje) za novo zanimanje. U tom pravcu, prekvalifikacija podrazumeva određeno vremensko i lično ulaganje, novo učenje i ponekad novi profesionalni identitet.
U vreme kada je posla bilo u izobilju prekfalifikacija I nije bila u najvećoj meri ni potrebna , ali ni popularna . Sada se situacija menja I podaci pokazuju da samo oni koji su spremni da se prilagode novim uslovima zapravo mogu rešiti problem zaposlenja .
Dugogodišnje čekanje na posao često dovodi do toga da se stečena znanja u nekom zanimanju I zaborave pa I situacija u kojoj se lice može naći pred komisijom o zaposlenju na razgovoru može biti dodatno komplikovana jer ne postoje nova saznanja , a I stara su prilično zaboravljena . Prekfalifikacija bi u tom slučaju mogla biti objektivno dobro rešenje . Ipak odluke o prekfalifikaciji se ne donose tako lako . Najpre postoje oni koji žele da se bave upravo onim za šta su se I školovali potom oni koji imaju odredjeni broj godina pa smatraju da su stari za učenje I školu iznova , a tu su I oni koji tvrde da nemaju novca za novo školovanje .
Ipak postoje različiti načina stizanja do prekfalifikacije . Praksa poznaje formalno I neformalno sticanje znanja I veština.Prvi oblik podrazumeva školovajne ispočetka dakle upisivanje više škole ili fakulteta , ali I novog zanimanja ukoliko je srednja škola u pitanju. U Srbiji postoji mnogo mogućnosti za to. No, prekvalifikacija se može realizovati i neformalnim putem: samo-učenjem, učenjem po modelu (npr učenje zanata uz praksu i rad sa iskusnim majstorom), obukama i kursevima kojima se vrši profesionalno osposobljavanje ali bez sticanja sertifikata i diploma o stručnoj osposobljenosti itd.
Sa aspekta osobe koja razmišlja o prekvalifikaciji, prekvalifikacija može označavati prekretnicu i određeni novi početak za osobu. Iako ljudi najčešće ukoliko razmišljaju o prekfalifikaciji traže srodno zanimanje onom koje već imaju verujući da se u toj oblasti bolje snalaze I da imaju odredjena predznanja za lakše savladjivanje novog zanimanja. Ipak postoje I oni koji se odlučuju u potpunosti za novu oblast koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa obrazovnim profilom koji već imaju. Takva lica, pokazuje praksa, ipak prolaze kroz više oblika obrazovanja I načina sticanja znanja . preduslov za donošenje odluke u ovakvom slučaju, tvrde stručnjaci , zapravo je obimno istraživanje I različiti oblici informisanja o budućem zanimanju.
Dok oni koji su na početku donošenja odluke o budućem zanimanju imaju u najvećoj meri prevashodno želju da se nekim poslom bave , motiv kod onih koji se odlučuju za prekfalifikaciju ipak je u najvećoj meri potreba , a ne želja , mada praksa poznaje I takve slučajeve.
U situaciji kada postoji veliki broj nezaposlenih , a suficit odredjenih zanimanja jasno je da veliku ulogu ne “igra” sklonost ili talenat , presudnija je potreba za obezbedjem materijalne sigurnosti koju novi posao može doneti.
Prekfalifikacija u ljudske živote ne unosi samo promenu zanimanja već može da podraszumeva I potpunu promenu životnog stila , okruženja , navika . Upravo ovi elementi bivaju često teško prihvatljivi u donošenju odluke o prekfalifikaciji….
Nastaviće se