Program energetske efikasnosti koji sprovodi ministarstvo za energetiku još nije uključio individualna domaćinstva. Najava da bi u Valjevu mogao biti osnovan fond iz kog bi bile radjene fasade još uvek je samo najava.
Početkom ove godine moglo se čuti da Grad Valjevo ima nameru da osnuje Fond iz kog bi bile radjene fasade i kao novac za početak uloži 3 miliona dinara. Predočena namera predvidjala je da potom gradjani otplaćuju uradjene fasade uplaćujući novac u pomenuti Fond čime bi se stvorio preduslov za zamenu fasada na drugim objekatima. Kako sada stvari stoje i dalje sve na nameri , ali izostaje realizacija. „Program ministarstva odnosi se samo na velike zgrade. Nama je to važno zbog potrošmnje toplotne energije i odmah smo bili za to da te fasade ne budu estetske već upravo u službi energetske efikasnosti.Mi smo razgovarali sa ministarstvom da se kreditiraju i individualni objekti, ali za sada se to radi na ovaj način. Mi smo u Valjevu imali situaciju da su se pojedini stanari zgrada u centru žalili na estetski izgled njihovih zgrada“, kaže Žarko Kovač zamenik gradonačelnika.
Pre desetak godina postojala je ideja o formiranju javnog preduzeća koje bi se bavilo tim poslom , ali takav predlog na Skupštini nije prošao.“ Tada je bio predlog ili posebno javno preduzeće ili da se taj posao poveri nekom od preduzeća pa da to bude nešto kao nekad postojeće Stambeno preduzeće i da se svakog meseca uplaćuju troškovi održavanja , a da se iz takvog fonda koji tako bude oformljen radi rekonstrukcija fasada i krovova, ali takav predlog nije usvojen“, objašnjava Kovač.
Po njegovim rečima moguće je da će do kraja godine biti pokušano da se takav predlog nadje pred odbornicima. „ Znate naši ljudi misle , ako sam kupio stan ja sam sa tim završio i šta ja imam sa fasadom , ali to po Zakonu nije tako jer oni su vlasnici i fasade . Nije na gradu da to obnavlja i ulaže u fasade jer su stanari vlasnici fasade . Tada 2004. godine vlasnici stanova su u Valjevu smatrali da nije potrebno da plaćaju bilo šta za fasadu i da smo tada oformili taj deo u nekom preduzeću ili posebno preduzeće danas ne bismo imali situaciju kakvu imamo. Besmisleno je rešavati problem fasada samo estetski“, kaže Kovač.
Fasade dakle nisu vlasništvo niti obaveza grada kao što je početkom godine latentno bilo predočeno. Ukoliko je tako ukoliko neko bude povredjen zbog osipanja fasade gradjani bi mogli da tuže vlasnike zgrade za nadoknadu štete. Zakon o planiranju i izgradnji daje mogućnost gradu da uredi izgled fasada , ali nije poznato da takva odluka postoji na nivou grada. Mnoge fasade zapravo su ruglo, a kako godine prolaze stanje se pogoršava.
Po zakonu ukoliko bi grad osnovao Fond u koji bi gradjani u ratama plaćali fasadu morao bi biti pod storgim nadzorom grada odnosno osnivača kako se ne bi dogodilo s obzirom na visok stepen korupcije u državi da novac nestane , a posao ne bude završen.
Ovim poslom moglo bi da se bavi neko privatno preduzeće koje odluči da kreditira prve radove da bi potom od novca koji pristiže mogli da nastave renoviranje fasada na drugim zgradama , ali u tom slučaju grad se ne bi mogao pojaviti kao investitor izuzev za objekte koji pripadaju gradu.
Onog trenutka kada se pojavila informacija o mogućnosti formiranja Fonda pojavilo se i pitanje ko odlučuje o tome koja će zgrada biti prva uradjena i po kojim odnosno čijim kriterijumima . Ipak na ta pitanja moguće je da će odgovor stići ukoliko se celokupno pitanje Fonda nadje na dnevnom redu Skupštine.
S.V.