„ Ne bih ni ulazio u privatizaciju da nisam procenio da Diva ima perspektivu“, rekao je svojevremeno kupujući Divu prvi kupac Predrag Janjić u to vreme mladi beogradski advokat.Preduzeće Diva u godinama koje su usledile dokazano je imalo perspektivu , ali ne u poslu već u klasičnoj trgovini nepokretnostima.
Diva nikada nije kupljena da bi nastavila poslovanje , kupljena je zbog lokala i zemljišta. Ta imovina i mogućnost prodaje po daleko većoj ceni nego ona za koju je kupljena u Valjevu je praktično stvorila vlasnike krupnog kapitala .Sa druge strane ostali su radnici koji su isplaćeni završili na birou da čekaju penziju i snalaze se .
Diva koja je privatizovana bez viška radnika bilo je u trenutku kupovine po novinskim tekstovima iz tog vremena zapošljavala 187 ljudi . Nekada najveće trgovinsko preduzeće u Valjevu koje je imalo i svoju banku , ali i prodavnice dijamanta na najekskluzivnijim mestima u beoradu i u većim gradovima bivše SFRJ u trenutku prodaje raspolagalo je sa 48 objekata sa preko 6000 kvadrata od čega je po nekim podacima 13 objekata u centralnoj trgovačkoj BID zoni u Valjevu . Uz to tu je bio i magacin i poslovni prostor u širem centru od 4900 kvadrata , stovarištre gradjevinskog materijala sa industrijskim kolosekom i magacinima na preko 2 500 kvadrata kao i još 34 000 kvadrata gradjevinskog i poljoprivrednog zemljišta .
Predrag Janjić ,Predrag Filipović, Saša Knežević i Miroslav Kraljević u medjuvremenu i Miroslav Mišković , dobili su svaki svoj deo kolača nekadašnjeg valjevskog trgovinskog lanca . I danas pojedini veruju da je privatizacija bila nezakonita jer kupci nisu zadržali kontinuitet poslovanja već je preduzeće kupljeno radi preprodaje. Diva postoji , moguće je pronaći je u APR-u , moguće je konstatovati 4 zaposlena. Da li još neko sumnja u kontinuitet rada , ako se broj zaposlenih sa 185 svede na 4? Kontinuitet u propadanju , možda, ali u ovom slučaju kupci nisu propali , naprotiv postali su višestruko bogatiji.
Od 48 objekata prodata su 24 do sada , a za 22 koja su uknjižena teško je utvrditi kako je došlo do njihovog knjiženja u vlasništvo kada se radilo o objektima koje je Diva imala na korišćenju i nerešenim imovinsko pravnim odnosima.
U svemu ostaju pitanja za nadležne institucije :
Pitanje za katastar:Ko je dozvolio uknjižavanje tih objekata i po kom usnovu su uknjižena vlasništva, ako Diva nije bila vlasnik već samo korisnik?
Iz kog razloga se u tim slučajevima nisu poštovala pravila upisa prava na nepokretnostima : načelo javnosti, pouzdanja i načelo upisa u zemljišne knjige ?
Pitanje za Agenciju za privatizaciju- Ko je dozvolio prodaju po godini veću od dozvoljene ? U čemu se ogledao kontinuitet rada Dive?
Da je prekršena kluzula data prilikom kupovine svedoči i dopis preduzeća Diva Agenciji za privatizaciju 20.11.2009 godine , gde se vlasnik izjašnjava da nije znao kako Agencija računa godinu , da li od trenutka kupovine preduzeća ili kao kalendarsku godinu te objašnjava da je zapravo iz stanja zablude napravljena greška . Greška o kojoj vlasnik govori zapravo je prodaja lokala bez saglasnosti Agencije .
Pitanje za poresku upravu:-Ko je dozvolio sumanute procene vrednosti pojedinih objekata pri njihovoj preprodaji?
Pitanje za državu : Kako je moguće staviti hipoteku na objekat koji je već pod hipotekom države ? Primer za to je prodaja lokala u Čika Ljubinoj ulici koji je bio zalog kredita Fondu za razvoj preduzeća Zemlja čuda pa prodat N sportu.
Pitanje za Grad Valjevo: Zašto nije zaštitio svoje objekte od prodaje najpre radnika koji su namirivali tim objektima svoje zarade , a potom i od novih vlasnika?
Sva ova pitanja za sada nemaju odgovora jer je očito da privilegija krupnog kapitala zapravo jeste mogućnost koju mnogi nemaju , mogućnost zaštite na više nivoa . Ali da li su svi baš toliko zaštićeni i nedodirljivi ? … nastaviće se
S.V.