Madjar o prosveti i pravima

imagePoseban trenutak na današnjoj Svečanoj akademiji bio je govor nagradjenog Vojislava Andrića koji se izvinio unapred zbog svog govora rekavši da neke stvari kao prosvetni radnik jednostavno mora da kaže. Andrić u jednom trenutku svog govora nije krio emotivnu uznemirenost pa i suze pokušavajući da kroz govor objasni položaj prosvetara i nepravdu koja im se nanosi. Njegov govor u jednom podržan je velikim aplauzom. Govor Andrića prenosimo u celosti:

"Draga mladosti grada Valjeva,
Poštovane dame i gospodo,

Imam tu veliku čast da u ime svih danas nagrađenih slavodobitnika, gradu Valjevu, odbornicima grada Valjeva i Komisiji za dodelu nagrada grada Valjeva zahvalim na dodeli ove prestižne nagrade našeg grada. Zahvaljujem se i našim sugrađanima, jer niko od nas nije samonikao i ono zbog čega smo dobili nagrade je i rezultat rada naših saradnika. Verujem da su svi ovogodišnji dobitnici nagrade Grada Valjeva rezultatima svog rada i delima u korist našeg grada i Srbije, kao i onim što su učinili za naše sugrađane u toku prošle i prošlih godina obezbedili da Nagrada grada Valjeva dobije na značaju i bar za malo podigli nivo zahteva i dometa koje moraju imati dobitnici nagrada u narednom periodu. Isto tako uverene sam da će naše nagrade biti motiv i nekim drugim ljudima i institucijama u raznim oblastima da se svojim uspešnim radom i značajnim dostignućima kandiduju za nagradu, kao i putokaz našim sugrađanima da najbolje i najzaslužnije u našem gradu iskreno predlože za nagrade u narednom periodu. Siguran sam i da će Skupština grada kroz rad svojih organa i tela učeiniti napor da se pravila za dodeljivanje nagrade unaprede i na taj način nagrada još više dobije na vrednosti i značaju.

Događaj kome danas prisustvujemo služi na čast našem gradu zbog činjenice da su danas nagrađeni samo neki od najuspešnijih građana Valjeva, a meni se čini još više zbog promocije najboljih među najboljim valjevskim đacima – devojaka i momaka od kojih u naredom periodu s pravom možemo očekivati visoke radne, naučne i umetničke domete. Ne bih da posebno apostrofiram, danas jedinog dvostrukog dobitnika nagrade Davida Koprivicu i njegove uspešne drugare iz valjevskih osnovnih i srednjih škola, ali koristim ovu priliku da svima nama skrenem pažnju i na činjenicu na često upotrebljavanu frazu da su mladi najvrednije što imamo. Da to ne bi ostale samo prazne reči, ne treba da se dece i omladine setimo samo u ovakvim svečanim prilikama, već da radom na izradi kvalitetne strategije razvoja obrazovanja i strategije za mlade u našem gradu i operativnih i materijalno podržanih akcionih programa za realizaciju strategija dokažemo da suštinski i iskreno mislimo na mlade i budućnost našeg grada.

Kao čovek koji je od svoje druge godine života u učionici, a evo već punih 40 godina učitelj moram da sa vama podelim i još neka svoja razmišljanja u mnogome podstaknuta aktuelnim događanjima u prosveti Srbije. Koristim ovu priliku da Ministarstvo prosvete i Vladu Republike Srbije zamolim da potpuno opravdane zahteve prosvetnih radnika ne shvate samo kao borbu za puku životnu egzistenciju, već pre svega za dostojanstvo jedne važne profesije, za mene najlepšeg zanimanja na svetu. I poručim da nije korektno obrazovanje deklarativno smatrati kao delatnost od prvorazrednog zanačaja za Srbiju, a prosvetne radnike tretirati kao građane trećeg reda. Ovo kažem, jer prosvetni radnici nisu sebični i ne misle da treba da budu isključeni iz opštih društvenih napora za štednju. Ali prosvetni radnici traže i da se ti napori pravilno, a naročito pravično rasporede. Uvažavajući i poštujući čast i odgovornost svakog radnog mesta, prosvetnim vlastima predlažem da do donošenja platnih razreda, kojima će se, nadam se izboriti, bar za izjednačavanje profesora sa higijeničarima i evidentičarima u javnim preduzećima, prepišu bilo koji poseban kolektivni ugovor za EPS, Poštu, Aerodom … i ponude ga prosvetnim radnicima bar sa koeficijentom 0,5 kao znak dobre volje da prosvetnim radnicima za prevoz, topli obrok, jubilarne nagrade, regres za godišnji odmor … pripadne bar polovina onoga što imaju naši dojučerašnji đaci. Mislim da je to i pravi odgovor i način za normalizaciju rada u školama, podsticanje nepotrebnog razjedinjavanja školskih kolektiva, konfrontaciju direktora škola sa nastavnicima, pretnje otkazima, nepotrebno huškanje roditelja na profesore i sva druga sredstva pritiska kojima se ovih dana pribegava.

Na kraju i nešto lično. Zahvaljujem Valjevskoj gimnaziji, Podružnici matematičara Valjevo, Rukometnom klubu ”Metalac”, ”Abraševiću” i drugim valjevskim institucijama za dobijenu, i nadam se, iskorišćenu šansu da vredno radim i svojom posvećenošću i rezultatima u oblasti obrazovanja, nauke, sporta i kulture zaslužim ovo visoko priznanje koje sam danas dobio. Zahvalnost dugujem i mojim kolegama, saigračima, saborcima i prijateljima u mnogim akcijama. U ime te zahvalnosti, novčani deo moje nagrade u celini, preusmeram u jednakim delovima na Fondaciju Valjevske gimnazije i Podružnicu matematičara Valjevo sa namenom nagrađivanja najboljih učenika i najboljih mladih matematičara.

Svim učesnicima današnje svečanosti se izvinjavam se za malu digresiju učinjenu u izlaganju, jer čovek može pobeći od svega, ali ne i od samog sebe i svojih misli.

Svim kolegama – ovogodišnjim dobitinicima nagrada grada Valjeva iskreno čestitam na dobijenom priznanju, a učenicima uz čestitke želim i uspešan nastavak školovanja i studija i plodnu radnu, naučnu i umetničku karijeru.

Hvala na pažnji.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.