Ministarka Zorana Mihailović od kako je SNS na vlasti do sada je tri puta posetila Valjevo. Za vreme tih poseta nijednom se nije susrela sa gradonačelnikom Stankom Terzićem niti bilo kim ko dolazi iz redova SPS-a , partije koja je u Valjevu na vlasti. I drugi ministari naprednjaka Valjevo kad god mogu zaobidju. Kako ih zaobilaze oni tako Valjevo zaobilaze sredstva sa nivoa Republike.-Od koga si tražia da ti ne dava ? Ima li u Niš takav čovek?
Tačna pozicija Valjeva na geografskoj karti Srbije je sasvim jasna i odredjena parametrima, ali kada je u pitanju politička karta Valjevo je pored još dva grada u Srbiji , grad u kome na vlasti nije SNS. Iako se zarad dobrih odnosa gotovo uvek izbegnu komentari ove situacije , ovdašnji političari nisu voljni ni da komentarišu odnos države prema gradu. Iako je SNS u vlasti na Republici sa SNS-om njihovi ministri najradje zaobidju Valjevo kad god to mogu pa se dosada o poseti ministara Koceljevi, Ubu, Lajkovcu, Mionici izveštavalo u više navrata. Posete Valjevu bile su retke i za njih je najčešće postojao dobar razlog za posetu. Takav je slučaj sa ministrom Aleksandrom Vuinom koji je u Valjevo došao zbog štrajka boraca pa potom prateći delegaciju Emirata koja je obilazila izgradnju kuća. Prilikom poslednje Vulinove posete , kad je već u Valjevo morao doći , zaobidjena je Gradska uprava pa je njemu na noge morao otići gradonačelnik Terzić praćen zamenikom Miloradom Ilićem u prostorije Okruga u kojima stoluje kadar SNS-a Vladimir Petrović.
Da nije bilo vanredne situacije u Valjevu se možda ni na deset minuta koliko je realizovano, ne bi našao ni ministar Nebojša Stefanović , a ministar Bratislav Gašić u tri navrata do sada je izbegao susret sa gradskim rukovodstvom , svaki put rešavajući slučaj Krušika koji se,gle čuda, nalazi baš u Valjevu.
Grad je posetio na početku koalicije i tadašnji ministar Igor Mirović, ali se nakon toga situacija za naprednjake u Valjevu promenila.
Sama ministarka Mihailović u Valjevo je najpre došla krajem maja 2013. godine kada je u Gradskoj upravi upriličila susret sa predsednikom Skupštine MIhailom Jokićem pa i sa članstvom svoje partije dok ju je u kabinetu očekivao gradonačelnik Terzić. Iako ih je delilo manje od 50 metara do susreta nije došlo. Naredni put ministarka Mihailović u Valjevu je boravila u februaru 2014 godine u okviru kampanje za republičke izbore i tom prilikom se takodje popela do prvog sprata gde su kancelarije gradonačelnika i zamenika , ali je kako je rekla kampanja zahtevala da sa stepenica skrene desno do skupštinske sale i tamo održi kratak govor članstvu. a potom produži do prostorija partije koje su tada bile preko puta zgrade Uprave.
Ovoga puta ministarka je došla u Valjevo da obidje rekonstruisani deo pruge izmedju Valjeva i Lastre , a u Gradsku upravu svratila je samo da proveri kako se sprovodi novi zakon o gradjevini i nakon toga žurno otišla dalje . Za razliku od novinara koji su svaki put imali priliku da se susretnu sa ministarkom gradonačelnik Terzić to nije mogao ni ovoga puta.
Ali , nije strašno što u domaćinski grad kakvo je Valjevo ne svraćaju ministri , strašno je što zbog politike Valjevo ostaje uskraćeno za sredstva sa nivoa Republike za razliku od drugih lokalnih samouprava. Iako je grad do sada izdao silna saopštenja te i pojedini funkcioneri dali izjave da se sredstva neprestano traže od ministarstava , ta sredstva uporno izostaju.
Valjevo su posetili i ministri SPS-a , ali nekako da li iz solidarnosti sa kolegama na visokom nivou ili iz nemogućnosti ,baš zbog tih kolega, ni sredstva iz njihovih ministarstava ne pristižu.
Možda valjevski funkcioneri politički motivisani ćute o ovim činjenicama , ali svako ko je iole realan mogao bi da zatraži samo odgovor na pitanje , koliko je do sada Valjevo dobilo sredstava i iz kog ministarstva? Oni koji daju odgovor na ovo pitanje odgovriće praktično kako stvari stoje za Valjevo.
Ministarka Mihailović prilikom poslednje posete izjavila da nema informaciju da je Valjevo bilo šta tražilo , ali da su njena vrata otvorena za lokalne samouprave .
Zašto ovdašnji političari izbegavaju rečenicu: “ Ne daju nam jer mislimo drugačije!“
Da li se plaše da će nešto izgubiti? A šta je to dobijeno da bi se sad naprasno pa i izgubilo?Ako se već igramo gluvih telefona i pravimo zarad politke nevešti , možda bismo celu situaciju sa ministrima naprednjaka i gradom Valjevom mogli da pogledamo kroz jednu scenu filma Zona Zamfirova i kadar kada Hadži Zamfir na kraju svega ipak dolazi kod Mana :
– Tražia si devojku?
– Nesam.
-Od koga si tražia da ti ne dava ? Ima li u Niš takav čovek?
-Kažu pustahija, ženskar. Što da tražim kad znam da neće da dadnu devojku?
-A jesi došaja kod mene da ti provodadžišem neku trgovačku ćerku? Nesi!
Film je film , a život je život, ali i u životu uvek ima neki Hadži Zamfir , a ima i Mane . Ima neki Beograd , a ima i Valjevo i u Valjevu još ima ljudi…i u Valjevu ne moraju svi da misle isto.
S.V.