Za razliku od prethodnih godina, ove godine neće biti raspisan poziv za dodelu Nagrada grada Valjeva. Posle 22 godine tradicije, kako se najavljuje, biće izmenjen i sam pravilnik o dodelama.
Valjevo, dodele nagrada
Uobičajeno vreme za raspisivanje poziva za dostavljanje predloga gotovo da je isteklo, jer je dosadašnja praksa nalagala da se nagrade dodeljuju povodom Dana grada, koji Valjevo obeležava 20. marta.
Kako saznajemo u Gradskoj upravi, poziva neće ni biti, jer će doći do promena u samom pravilniku, koji je do sada predviđao dodelu nagrada u 14 oblasti, uz posebne i specijalne nagrade.
Tradicija dodele priznanja pojedincima i grupama koji su u prethodnoj godini ostvarili izvanredne rezultate ustanovljena je nakon što je izmenjen datum Dana grada — sa 15. septembra prešlo se, u duhu promena, na 20. mart, datum oslobođenja Valjeva u Prvom srpskom ustanku 1804. godine.
Sama dodela nagrada od ustanovljenja izazivala je brojne polemike u javnosti, a često se ukazivalo i na političku obojenost prilikom odlučivanja. Dešavalo se da dodela protekne u znaku minimiziranja njenog značaja, iako su pojedinci ili grupe nagradu nesporno zasluživali.
Nagrade su bile predmet sporova i u okviru političkog života, između pozicije i opozicije, a često se ukazivalo i na manjkavosti pravilnika o dodeli. Specifičan primer bila je dodela nagrade Mališi Pajkoviću, ali i raniji slučajevi u kojima su se u priču uključivale pravne zavrzlame i šire rasprave o prezumpciji nevinosti.
Nagrade, kakve god bile i kako god tumačene, ipak su se dodeljivale, a odluke su potvrđivane na sednicama Skupštine grada. Nekada se o njima glasalo u celini, a nekada pojedinačno za svaku oblast.
Ipak, prošle godine, iako je poziv bio raspisan, nagrade nisu dodeljene, niti je održana svečana akademija na kojoj se priznanja tradicionalno uručuju. Problem je nastao oko predloga za dodelu nagrade valjevskim gimnazijalcima, u trenutku kada je Gimnazija bila u blokadi, u atmosferi opštih političkih previranja.
Nagrada grada tada je, više nego ikad, postala opterećena oštrim političkim tumačenjima — svaka odluka komisije mogla je biti percipirana kao podrška jednoj ili drugoj strani. Iako je komisija donela odluku da gimnazijalcima bude dodeljena nagrada za humanost, od ukupne dodele se na kraju odustalo.
Nove najave idu u prilog tome da će ceo sistem nagrađivanja biti izmenjen.
Sednica Skupštine grada trebalo bi da bude održana 27. februara, ali za sada nema naznaka da bi se na njoj zvanično moglo govoriti o izmeni pravilnika. Ostaje otvorena mogućnost da ovu temu pokrenu opozicione partije.
Ne treba zaboraviti da su poslednje nagrade koje u Valjevu nisu izazivale dublje podele bile prvomajske. Najbolji radnici proglašavani su udarnicima, njihova imena objavljivana su u štampi, a priznanja su dodeljivana povodom Prvog maja – praznika rada koji je imao snažnu ideološku i simboličku težinu.
Da li je, onda, suština problema u nečemu dubljem? Nagrada grada je nekada predstavljala simbol zajedničkog vrednosnog okvira — priznanje koje, bez obzira na političke razlike, potvrđuje doprinos pojedinca zajednici. Danas, međutim, ona sve češće postaje politički signal. U ambijentu duboke polarizacije, svaka odluka tumači se kao poruka, a svako priznanje kao svrstavanje.
Od prvomajskih udarnika, preko septembarskog Dana grada, do martovske Nagrade grada, Valjevo je menjalo datume i modele priznanja, ali je suštinsko pitanje ostalo isto — ko i po kojim kriterijumima zaslužuje javno priznanje zajednice?
Da li bi novi pravilnik mogao da vrati značaj nagradama koje bi trebalo da predstavljaju čast i priznanje zajednice, zavisi od mnogo toga. Jedan od ključnih uslova mogao bi biti minimum saglasnosti oko toga šta smatramo vrednim poštovanja.
U krajnjoj liniji, odgovor možda nije samo u pravilniku, već u nama samima — u sposobnosti da prihvatimo razlike, da ih ne doživljavamo kao pretnju, već kao deo javnog života, i da priznanje tuđeg doprinosa ne posmatramo kao političko svrstavanje, već kao izraz zrelosti zajednice.
Bravo.
Informativno, jasno, objektivno.
Samo nedostaje ime autora.
Prava stvar, koje nagrade i zašto kada nema grada, ovo je KULOVGRAD
Ovakvi problemi postoje samo u partijskim državama, gde se zasluge ne mere stvarnim rezultatima na pojedinim poljima, nego se dele unutar jedne kaste, po merilima zasluga za partiju na vlasti. Jedan dobar lekar, na primer, biće na razne načine nagradjen zato što se, recimo, prihvatio titule predsednika vlade,iako već i vrapci znaju ko faktički obavlja tu funkciju…
Saviću, ko je doveo Rio Tinto u Srbiju? I zbog čega je kopanje litijuma bilo najveća razvojna šansa u Srbiji do 2012.godine a posle proglašeno za najveću propast, kad ste izgubili vlast na izborima? Gde je veza između filologa Vladete Jankovića i rudarenja…
Videli smo rezultate partijske države na svim poljima, posebno u reformi pravosuđa, kada ste partijski uništavali živote hiljadama sudija, od kojih su neki teško oboleli a neki i digli ruku na sebe. Gde je danas gospođa, koja je izvršila taj zadatak?
Jesu li završili fakultet oni navodni studenti iz Valjeva, koji su u Budimpešti o trošku Soroševog fonda završili obuku za dizanje obojenih revolucija ovde i u svetu?
Nikome od tebe ne treba odgovor- samo MUK.
Zagovornici aktuelne vlasti uporno adresiraju odgovornost na prethodnike, zanemarujući činjenicu da decenijska apsolutna moć sa sobom nosi i apsolutnu odgovornost. Evo nekoliko ključnih kontradiktornosti:
– Da ovoj vlasti projekat ne odgovara, on bi davno bio obustavljen u interesu građana i zaštite životne sredine. Umesto rešenja, dobili smo netransparentnost.
– Umesto obećanog raskida sa lošim praksama kadriranja u pravosuđu, svedoci smo potpune partijske kontrole u svim sferama društva. Danas se drugačije mišljenje kažnjava gubitkom posla i društvenom marginalizacijom, što je pogubno za demokratiju.
– Kritika „stranih plaćenika“ zvuči šuplje kada se setimo da je aktuelna vlast nastavila (i produbila) saradnju sa fondacijama koje javno napada. Ne smemo zaboraviti ni donacije države Klintonovoj fondaciji – takva nedoslednost vređa inteligenciju građana.
– Ćutanje i etiketiranje ne rešavaju ništa. Lekovito bi bilo da kao društvo ponovo naučimo da saslušamo jedni druge bez zabrana i straha. Istorija nas uči kuda vode zabrane govora i progoni neistomišljenika; vreme je da tu lekciju konačno savladamo.
– Nijedna vlast nije večna. Prethodna je svoju kaznu dobila, a aktuelna politička opcija bi morala da razmišlja o sopstvenom nasleđu. Istorija je neumoljiva, a posledice gubitka vlasti nakon ovakve uzurpacije institucija mogu biti veoma neprijatne.
Kada nešto pišeš moraš da znaš činjenice. Nije isto istraživanje i rudarenje. Ugovor za rudarenje sa Rio Tintom potpisala je naprednjačka vlast.
Gospođa koja je radila reformu pravosuđa sada je uvaženi član SNS.
Ko su studenti iz Valjeva koji ovde i po svetu dižu obojenu revoluciju. Imena……..
Gospodja je član Socijaldemokratske stranke Srbije Borisa Tadića.
Ne odgovaram na pitanja koja nemaju veze sa nagradama grada Valjeva. A sa mnom još manje…
Politicki soder SNS vodi grad. Nikakvu politiku nr sprovode, u sirem smislu (kulturnu,sportsku, nikakvu). Politicke ulizice koje okom nikad nisu pogledale u svoj mozak vec prema Ubu i Beogradu. Intelektualno zapustene isobe. Svesne da su ulizice u vecem j ucenjene u manjem broju. Da se ne zna da li je gore kada cure ili progovore. Kada je pislednji put gostovalk pouoriste? Da svoje nemamo, o tome ne treba trositi reci. Politicke kukavice kojie ni o vazduhu ne smeju da se izjasne. Pa umesto da ovo bude grad suzivota, tolerancije ,razlicitosti i napretka, pojavio se kao grad policijske brutalnosti o kome je snimljen film. O kome se niko bilo sta u ovom gradu predstavlja nikad nije javno izjasnio.Jedni su kukavicki cutali,drugi su zlocinacki sktivali Jedino sto im se mora priznati, to je smisao za crni humor. Da su im drugi krivi za odluke vlasti. I zvanicno. I na tastaturi. Vec 14 godinu, zaredom.