Sve više se govori o uvođenju služenja vojnog roka, a prvi bi mogli biti pozvani rođeni 2006. godine. Zakon još uvek nije usvojen, a otvorena su pitanja kako će se nove generacije mladih snaći u služenju, ali i da li su pogledi na vojsku danas isti kao nekada.
generacija Z i vojni rok, AI
Obavezno služenje vojnog roka u Srbiji ukinuto je 2011. godine, nakon čega je Vojska Srbije prešla na profesionalni sastav uz mogućnost dobrovoljnog služenja. Ipak, državni vrh poslednjih godina najavljuje vraćanje obaveznog vojnog roka, koji bi prema dosadašnjim predlozima trajao oko 75 dana osnovne obuke. Početak njegove primene zavisi od usvajanja zakonskih rešenja i logističkih priprema, pa obavezna regrutacija za sada još nije uvedena.
Iako je do sada izostajala realizacija, vrlo je moguće da bi ovaj zakon mogao biti usvojen, a kao razloge država navodi jačanje rezervnog sastava i odbrambenih sposobnosti.
Vojni rok se kroz vreme značajno menjao – u nekadašnjoj JNA najčešće je trajao oko 12 meseci, a u pojedinim periodima i do 15 meseci, dok je u Srbiji pred ukidanje obaveznog služenja vojske 2011. godine skraćen na šest meseci. Od tada Vojska Srbije funkcioniše kao profesionalna, uz mogućnost dobrovoljnog služenja.
Kako su se menjala vremena, menjao se i odnos ljudi prema služenju vojnog roka. Prva ozbiljnija promena nastupila je uvođenjem prigovora savesti 2003. godine, kada je omogućeno civilno služenje za one koji su se izjasnili da ne žele da rukuju oružjem.
Nekada se poziv za vojsku smatrao izuzetnom čašću. U narodu je postojalo uvreženo mišljenje da onaj koji nije sposoban za vojsku nije spreman ni za ženidbu, zasnivanje porodice ili preuzimanje ozbiljne društvene uloge. Tako je vojni rok bio i simbol prelaska u odraslo doba.
Ispraćaji u vojsku vremenom su poprimili ozbiljne razmere – podrazumevali su šatre, muziku i obilje hrane. Atmosfera se naglo menja početkom ratova devedesetih godina, kada je poziv za vojsku počeo da izaziva realan strah od odlaska na ratište. Brojne žrtve i informacije o poginulima dodatno su pojačavale taj osećaj. Pogled na vojsku dodatno je promenjen tokom NATO bombardovanja i opšte mobilizacije.
Sada bi u vojsku trebalo da krenu mladi koji pripadaju generaciji Z – generaciji odrasloj uz pametne telefone, društvene mreže i stalni internet. Navikli su na brz pristup informacijama i očekuju konkretne rezultate, preferiraju jasne i kratke poruke, ali su često skeptični prema formalnim autoritetima.
I ova poslednja činjenica mogla bi biti ozbiljan izazov, smatraju stručnjaci. Psihijatar dr Aleksandra Aničić navodi da upravo vojna hijerarhija može predstavljati problem.
„Vojska je sistem koji počiva na jasnim autoritetima, ograničenoj autonomiji i pravilima koja se ne dovode u pitanje, a to je u direktnoj suprotnosti sa vaspitnim i društvenim obrascima po kojima je generacija Z odrastala. To može dovesti do psihološkog konflikta, ne zbog odbacivanja discipline, već zbog doživljaja gubitka kontrole i privatnosti. Rigidna struktura dana, kao i potiskivanje ličnih potreba, biće za mnoge veći izazov od samih vojnih zadataka“, objašnjava Aničić.
generacija Z i vojni rok, AI
Ipak, kako dodaje, taj proces ne mora nužno imati negativan ishod, već može biti koristan u sazrevanju mladih – od prihvatanja odgovornosti do osećaja pripadnosti kolektivu.
U razgovoru za Vamediu, nekoliko pripadnika ove generacije gleda na ovu temu sa dozom podozrenja, ali i otvorene negacije. Najčešći odgovor bio je: „Ko hoće može i sada da ide, ali ako neću – neću. Ne znam zašto mi to treba, moderni ratovi su drugačiji. Prošlo je vreme partizana.“
Pragmatičnost, lični cilj i konkretan benefit očigledno su ono što mladi danas stavljaju u prvi plan. Iako se ova generacija često opisuje kao empatična i osetljiva na društvene teme, razgovor se brzo svodi na pitanje ličnih prava i izbora.
Uloga nacionalne pripadnosti danas ima drugačiju težinu nego ranije. Dok je kod starijih generacija vojni rok bio snažno povezan sa idejom patriotizma i kolektivnog identiteta, kod generacije Z naglasak je više na ličnom izboru i individualnim vrednostima. Nacionalni identitet nije nestao, ali se često posmatra kroz praktične i lične okvire – pitanje sigurnosti, smisla i lične koristi, a manje kroz tradicionalni narativ dužnosti prema državi. Upravo zbog toga sociolozi ocenjuju da će odnos ove generacije prema vojsci zavisiti manje od ideoloških poruka, a više od toga kako država objasni svrhu i realne koristi služenja.
U vremenu kada mladi svet posmatraju kroz lični izbor i digitalnu realnost, povratak vojnog roka mogao bi da postane više društveni eksperiment nego vojna reforma. Jer pitanje više nije samo da li će država pozvati generaciju Z u uniformu — već da li će ta generacija u njoj videti smisao.
Oficiri kojima je u redu da im nadređeni ministar bude povezan sa dilovanjem droge, prethodni sa konzumiranjem droge, kao i da im ministar bude neko ko nije služio vojni rok, ne zaslužuju nikakvo poštovanje. Ova generacija će im to objasniti.
Upravo tako, mi nemamo oficire već nosače uniforme. KAko li se pogledaju ujutro u ogledalu.? Deco pobedicete kako tako, apsolutno razalovanje svih oficira od 90 pa na ovamo bez prava na državnu penziju! SPosebim osvrtom na službe.
Kako strani placenici, ustase, fasiti da sluze vojsku? Jos trebaju mirno da stoje pred ljudima koji salutiraju vulilnu, keramicaru, i mnogim, koji to ne zasluzuju!
Ja ne bi smeo ovim mladima dati naoružanje, još i to najsavremenije naoružanje u istoriji Srbije. Šta ako iskopaju neku knjigu iz zaostavštine JNA o teoriji marksizma i socijalističke revolucije? Poželećemo onda plenume i zborove ovih blokadera.
Ovi sto su sluzili vojsku, a nisu se ozenili, jel smeju da se „posluze“ sa zenama ovih koji nisu sluzili, a ozenili su se?