MI-Glas iz naroda: „Valjevo – grad bez institucija kulture „

Povereništvo „MI-Glas iz naroda dr Branimir Nestorović“, izdalo je saopštenje za javnost u kom navodi svoj stav po pitanju rada ustanova kulture i ulaganja u značajne objekte . Saopštenje prenosimo u celosti:

„Valjevo živi od stare slave. Nekada kulturni, istorijski,književni, obrazovni, duhovni, poljoprivredni i ekonomski centar države, a sada samo bleda senka prošlih vremena.

Naime, u Valjevu ne postoji profesionalno pozorište od 1956. godine, kada je ukinuto dekretom SFRJ. Umetnost je bila previše „reakcionarna i kontrarevolucionarna“ izgleda i danas. Setimo se da su revolucionarne vlasti nakon Drugog svetskog rata, zapalile pozorište u Valjevu. Iako Valjevo baštini tradiciju pozorišta još od 1860.godine i prvih izbedbi u kafani „Kraljević Marko“. Može se slobodno reći da se pozorište „renovira“ već 68. godina.

Što se tiče Biblioteke „Ljubomir Nenadović“, stara zgrada čeka decenijama preseljenje u novo zdanje. Renovirana zgrada Doma vojske oficira Kraljevine Jugoslavije, godinama tavori, i „ide od ruke do ruke“, ko će biti njen vlasnik, da li privatnik, da li grad ili država i koja će njena namena biti. Svakako, ova „prazna biblioteka“, čeka svoje knjige ali i čitaoce, dok duša i duh ne potonu u osrednjost, konzumerstvo, prostakluk i besmisao.

Osim Moderne galerije čija je namena najpre afirmacija fantastične i nadrealne umetnosti, Valjevo nema svoju gradsku galeriju, nema svoj izložbeni prostor gde bi Valjevci ali i ostali afirmisani umetnici iz drugih gradova, izlagali i predstavili svoje „misli i osećanja kroz narodnu kulturu“. Nažalost, neko je morao da zapali (ili je u pitanju kvar na el. instalacijama) objekat kafića „Ponte bjanka“, da bi on (možda) postao izložbeni prostor. A zgrada bivšeg Radio Valjeva na Desankinom trgu, trune i propada. Tako da od institucija umetnosti imamo i Zapaljenu galeriju kao performans da „umetnost ne gori“ i Praznu ruinu postmoderne umetnosti na Desankinom trgu.

Od verskih objekata, manastira i kulturne baštine srpskog naroda izdvajamo i manastir Gračanicu posvećenu Arhangel Mihailu, Nemanjićki manastir, za koga je vladika Nikolaj rekao da je manastir srpska „Sveta Gora“, a koji je i obnovio kube na crkvi, a koji je 2014. godine potopljen u suludom projektu „Brana- Rovni“. Manastir koji je i zaštićen u Zavodu za zaštitu kulturno istorijskih spomenika i koji predstavlja baštinu, ne samo duhovnu, nego istorijsku i kulturnu, nije predstavljao „dovoljnu“ vrednost za vinovnike ovog zločina i kulturocida, s obzirom da isti nije konzerviran, premešten (poput manastira Pive recimo), ili koji nije zaštićen manjom branom ili nižim vodostajem (333 metra), od jezera. Zanimljivo je i da je manastir u jednom rukavcu van jezera, i da uopšte nije morao biti potopljen. Takođe, u Valjevu postoje i ostaci srednjovekovne Crkve na stadionu Gradac-Krušik, ali i ostaci kapele na brdu Vidrak, kao i preorano groblje ratnika iz Prvog svetskog rata. Takođe, koliko pojedinci u Valjevu ne poštuju svoju istoriju govori i srušena kasarna 17 pešadijskog puka, zadužbina Obrenovića, a koja je i bila valjevska bolnica tokom rata u kojoj je skončala i slikarka Nadežda Petrović. Srbi od Nebeskog naroda postadoše podzemni ali i podvodni narod.

O institucijama pravosuđa, policije, zdravstva, vojske, lokalne samouprave, obrazovanja, katastra, izvršitelja,  potrebna je reforma najpre na Republičkom nivou, kako izmene Zakona, tako i reforma kadrova i organizacije.

Stefan Stefanović, poverenik za Valjevo „MI- Glas iz naroda prof. dr Branimir Nestorović“