Dr Slobodan Nenadović za Vamediu: Godine ideala i SPO-a

Danas postoji mnogo opozicionih stranaka, nekada ih nije bilo mnogo. Ključno mesto na političkoj karti zauzimao je Srpski pokret obnove, partija koje danas više nema. Prvi put , posle mnogo godina nakon izlaska iz politike, o vremenu osnivanja SPO-a u Valjevu, sličnostima i razlikama današnjeg i nekadašnjeg, za Vamediu govori prof dr Slobodan Nenadović.

Kako je došlo do osnivanja SPO-a u Valjevu?

Nenadović: SPO je u Valjevu osnovan u aprilu 1991. godine. Pre toga su kružile neke pristupnice koje smo slali za Beograd kad popunimo. Kod mene su došli neki ljudi , razgovarali smo o toj ideji i na koncu nas pet sastalo se u jednoj zgradi  kod Studenta i osnovali smo  SPO. Prvi predsednik Opštinskog odbora je bio Djordje Petrović, on je tada bio diplomirani geometar, ja sam u to vreme imao 27 godina i bio sam advokatski pripravnik ujedno i sekretar tog Odbora. Bio je tu  Svetomir Cvetković, saobraćajni inženjer po obrazovanju , ali ceo život preduzetnik,  i dan danas sam sa njim u kontaktu, potom Milovan Djurdjević, pokojni je na žalost, i Ljuba Djurić elektroinženjer. Nas petorica, a veza konekcija i podrška je bio Valjevac na studijama medicine u Kragujevcu , danas radi u Valjevu,  dr Aca Gajić. Napravili smo saopštenje o tome . Kada se vratim u prošlost , u svetlu današnje priče o blokadi medija, Napred nije želeo da objavi to saopštenje. Šta smo radili? Platili smo oglas u Napredu da svi zainteresovani mogu da se jave i stavili smo moj kućni broj telefona. Teško je da danas ljudi razumeju to. Ako se ne varam, tek je 1989. godine  Dapčević (Vlado Dapčević, pobornik Rezolucije IB , zatvorenik na Golom otoku;prim.aut.) pušten iz zatvora kao Belgijski državljanin gde je bio zbog antikomunističkog delovanja. Ja sam dakle 91. godine dao svoj telefon, kućni , kao član jedne antikomunističke stranke i deklarisao se javno kao takav. Tada su me ljudi koji su me zvali telefon govorili: „Slobodane, pazi šta pričaš telefonom, oni slušaju“. Smejao sam se . Govorio sam da oni koji mene slušaju gube vreme , oni koji bi da samnom razgovaraju neka izaberu vreme i mesto sve ću im ispričati, ja hoću da rušim državu . To nisam krio i javno sam govorio .

Kako je to sve funkcionisalo na početku?

Nenadović: Sada smo za izbore slušali mnogo  o plaćanju, pa mi smo imali jednog Bucu Milanovića koji je u to vreme imao mercedesa i od svojih para platimo gorivo i idemo, miting u Kragujevcu idemo u Kragujevac, miting u Vranju idemo u Vranje , Novi Sad, gde god. Sve mora da se plati , mi smo to radili iz naših ličnih prihoda. Svaka ozbiljna partija mora da ima način finansiranja.

Vas petorica ste bili sam početak , kako ste se širili , da li je oglas bio presudan?

Nenadović:Prva stvar o kojoj smo razmišljali jeste da nam u stranci trebaju ozbiljni ljudi da bi širili priču. Prvo vreme sastajali smo se u stanu kod Djordja Petrovića i onda je neko došao do informacije da je dr Jovan Tomić za tu priču. I tu nema čekanja , Sveta i ja odemo u Bolnicu na hirurgiju. Sačekamo ga, ide Jova Tomić, oslovi nas sa „Dobar dan momci“, ja pružim ruku predstavim nas i kažem mi smo osnovali OO SPO u Valjevu , a on će : „Momci dobro došli, ja sam za tu priču!“Tako je krenulo. Gledali smo da uvučemo što veći broj ljudi koji su nešto značili u gradu. Gledali smo gde ćemo, pa smo se sastajali kod Buce električara na Šabačkom putu , on je bio da kažem jedan od pionira SPO u Valjevu. Danas kad slušam neke ljude kako govore kako su oni tad nešto značajno uradili za SPO ili pak pljuju Vuka Draškovića , svi su danas nešto bili, da je tako, da je toliko ljudi bilo za Vuka Draškovića on bi i danas bio na vlasti. Vuk je na izborima imao najviše 800 000 glasova. Tako da mnogi ljudi danas lažu sami sebe , a neki hoće sebe da predstave kao neke bitne ljude. Ja sam uvek mislio da nemam dovoljno kvaliteta da ja vodim odbor iako je bilo takvih predloga.

*Predsednici Opštinskih i Okružnog odbora do 2000. godine bili su : Djordje Petrović, Dr Jovan Tomić, Jovan Tucović. Dr Milorad Ćosić, dr Dušan Vasić , dr Jordan Lazarević ,dr Milan Popović,  Nikola Koldžić.*

Imali ste ozbiljan nastup u javnosti, pamtim Vašu konferenciju nakon izbora 1997. god , svi u odelima, kravate, Vi , dr Jordan Lazarević, dr Milan Popović.

Nenadović:Taj OO je bio nada ne samo za Valjevo već za Srbiju . Nikada ništa nije bilo neplansko . Mi nismo slučajno tako bili obučeni. Kada smo ušli u kampanju, nama je Zoki Djordjević radio spotove , ja nisam odlučivao šta da obučem već je Zoki odlučivao koji sako, odelo, boja košulje. Nedelju dana pred konferenciju se spremamo, ko će šta reći, pretpostavljamo pitanja novinara , spremamo odgovore na njih, razgovaramo, šta ne znamo pitamo one koji znaju . To je danas nepojmljivo za mnoge. Na prvim Opštinskim izborima ja sam bio član Izborne komisije i ja izbornu organizaciju držim u malom prstu, zato mi je sve ovo danas smešno. Mi smo na 118 mesta imali kontrolore i pet puta godišnje smo ih obilazili, pripremali, razgovarali. Ne znam mesto u okolini Valjeva gde nisam bio. Vodali su me , ne znam koliko sam prešao. Svaki dan je bilo posla. Niko te ne finansira , sve smo sami radili .

Te 1996, dolazi do nastanka OO kada je Joca Lazarević postao predsednik OO, počinju da se uključuju neki privrednici koji su imali novac. Ali oni su znali gde im je mesto u odlučivanju . Oni renoviraju te prostorije i znalo se ko se bavi politikom , a ko logistikom. Pomenula si Fazana, Bobana Musu , Marka Struju, oni su bili dragoceni šrafovi u tom mehanizmu , ali se nisu bavili politikom.Ja do 1997. godine radim kampanju za poslanike. Naši su poslanici bili republički dr Jovan Tomić, savezni Jova Tucović i dr Dule Vasić. Te 1997. godine dolazi do reorganizacije, Joca Lazarević preuzima tu priču i to se pokazalo da mu neverovatno leži. Svako treba da radi ono u čemu je dobar. Ja sam išao na gostovanja, komunicirao sa javnošću i meni Joca nakon nekog gostovanja na VTV-u kaže : „Čoveče ti si najbolji mladi valjevski političar“. Tako sam govorio u tom nastupu. Ja sam čovek ideala.

Na koji način i koliko ste komunicirali sa centralom partije u Beogradu?

Mi smo imali u to vreme jednu povoljnu okolnost, telefon je bio jedini način komunikacije i imali smo sreću da je Ljubomir Ranković i pre politike imao kontakt sa Vukom . Imali smo na taj način neke kontakte. Ja sam 1992. godine izabran za odbornika i kasnije u još jednom mandatu ponovo i sve to vreme ja ne poznajem Vuka Draškovića. Ne da se ne znamo, znamo se , ali ne toliko i tako da on može uvek da kaže moje ime i prezime, to ne . Najbolji primer kako se funkcionisalo izmedju našeg Odbora i centrale jesu izbori , republički 1997. godine . Izborna jedinica je bila malo specifična, Valjevo, Ljubovija , još neka mesta, ali kao kandidati ide nas sedam na listi, ja prvi kao nosilac liste , iza mene Joca Lazarević pa redom izmedju ostalog i Nikola Koldžić i Milan Popović. Ta lista odlazi u Beograd u centralu, oni donose odluku ko će biti kandidati. Vraća se lista, mene tamo nema. Prvog mene nema. Dolazimo u stranku i sedimo i Joca kaže: „Dobro , sve je ovo u redu , da se mi ispozdravljamo pa nek Vuk vodi izbore u Valjevu.“ Posle deset minuta zove Vuk i Joca ga stavlja na interfon. Vuk mu kaže: „Joco dobili ste šta treba da radite“, a Jordan mu odgovara: „Ne , mi smo dobili to, ali to ćete sve Vi da radite, mi se upravo rastajemo“. Vuk ga pita : „Jovo jel znaš ti sa kime pričaš?“, a Joca: „Nemamo o čemu više da razgovaramo“ i prekine mu vezu. Još dva puta je zvao Vuk i svaki put mu je rečeno da su dobili listu od 1 do 7 i ako hoće izbore to je to. Treći poziv je bio: „Jordane neka bude tako kako ste rešili, ali videćemo se posle izbora“. Da li možete da poverujete u to? Da li je to danas i u jednoj partiji moguće? Na izborima te 1997. godine govorio sam pre Vuka Draškovića na bini ispred tadašnjeg Doma kulture , silazim sa bine i meni Ilija Davidović kaže: „Momak, ti si danas bolje govorio od svog šefa „. Kada je Vuk ušao u Vladu upravo taj Davidović me je preporučio za mesto ministra.

Dakle , nije bilo izričitih naredjenja kojima ste se morali povinovati?

Nenadović:Sa našim pristupom mi dobijamo 39% glasova, pobedjujemo socijaliste u Valjevu. Izlaznost je bila velika , ja ne znam da li je ikada jedna opoziciona poslanička lista dobila toliko glasova . Vuk nas zove potom u stranku, Joca mu kaže“Dobro mi imamo tri poslanika, odredićemo mi ko će to biti , dalje, jedno mesto za predsedništvo stranke, predsednika jednog skupštinskog odbora“. U to vreme predsedništvo je imalo samo sedam članova. Ja sam postao član Predsedništva. Prvo što sam rekao Vuku jeste da li hoće da čuje kako jeste ili kako nije . Sa njim sam imao neverovatno otvorenu komunikaciju . Mene su čak iz Beograda zvali da kada je neraspoložen,da sa njim razgovaram. Bila je jedna situacija kada je Vuk rekao da treba da mi napiše neko saopštenje , ja odem kod sekretarice i donesem ris papira , on me gleda pita , šta je to , ja kažem da ako on treba da piše saopštenje i nema poverenja u mene da ja to mogu, onda nema ništa ni od mene ni od njega ni od stranke . On me gleda pa kaže da napišem, napišem i dam mu , on čita , uzme olovku , češka bradu i u jednom trenutku stavi zarez: „Treba tu zapeta“. Taj odnos se zadržao do pred izbore 2000. godine . Te izbore DOS-ove nije nikako hteo da prihvati. Rekao sam mu da za nas niko neće glasati, a on meni da mu govore drugačije . Rekao sam mu i da ga lažu. „Ma da svi lažu samo ti govoriš istinu“, to je bio njegov komentar. Moj stav je bio da ću da odradim izbore , ali da nakon izbora mora biti konsekvenci u zavisnosti od toga ko je u pravu. Ili ja ili oni koji lažu. Prodju izbori i ja ga zovem, ali on meni kaže da ne mogu tako, nemoj sad. Ja sednem i napišem pismo , ne da zalupim vrata, već da sam srcem bio u toj priči , ali da se iz brojnih, porodičnih i drugih razloga povlačim iz politike .Tada sam poslednji put progutao suzavac na demonstracijama u Beogradu jer je praktično energija SPO-a dovela do toga .

Te godine obležili su i protesti šetnje.

Nenadović: Nijedno dešavanje u Valjevu nije moglo da se organizuje bez SPO jer smo bili jedina ozbiljna politička stranka, a ovo ostalo su bili debatni klubovi. Ja sada kada slušam neke ljude vidim da oni sebe lažu. Mi smo imali u Valjevu specifičnu situaciju, po zapisnicima smo izgubili od SPS-a , medjutim navala je da se pišu žalbe i svi se odjednom nude da će da pišu žalbe , ali kad je trebalo da se pišu , nikog nema. Ja sam tada bio u advokaturi i sve žalbe smo napisali u kući mog prijatelja i profesora na fakultetu Marka Djurdjevića. Marko i ja smo napisali sve žalbe . Jedna anegdota , sa Miškom Lomom , ja kada sam se bavio politikom ljudi koji su bili čuvari kutija su morali da budu ozbiljni , obrazovani ljudi , Miško Loma je bio čuvar kutije i zamisli da njemu nešto promakne, kakve su šanse ? On onakav kakav je , tog ideala više nema. Sedimo mi pokunjeni u SPO-u nas desetak, u drugim gradovima počeli protesti. I u pola deset ulazi Djavo, vlasnik kafane i kaže;“Ima li ovde Srba?“. Ja sam bio protiv šetnje jer ovi su imali razlog pokradeni su , mi nismo. Ali glasa se i krećemo u šetnju. Krećemo , Pantićeva uzbrdo do Pop Lukine , idemo levo iz Pop Lukine ulazimo u Karadjordjevu, iz Karadjordjeve u Sindjelićevu pa Pantićeva u stranku. Deremo se kao majmuni, ljudi izlaze na prozore viču : „Gde ste do sad?!“ Mi se i dalje deremo, urlamo. Tako su počele šetnje u Valjevu. Nijedan jedini korak na protestima nije bio da mi nismo znali. Uvek sam bio na kraju kolone i gledao da neko ne napravi nešto. Kada je bilo hapšenje, bio je još stari SUP , idemo Jova Tucović, doktor Ćosić  i ja da razgovaramo sa Mišom Pantelićem . Na ulazu u hodniku na stepeništu do zuba naoružani policajci u punoj opremi , spremni da svakog trenutka izadju napolje i deluju. Ja sam se naježio. To je za vreme šetnji. Sedamo kod Miše , puno je sve policije. Posluženje stiže i Miša kaže: „Odma da se razumemo policija je nestranačka i nema veze sa politikom“. Ja izvadio cigarete , sedim naspram Miše i vidim ispred njega upaljač SPS-a. Malo sam i ja kaldrme prošao, i u sred te njegove rečenice pitam da se poslužim upaljačem, on klima glavom, ja uzmem upaljač, okrećem ga i kažem :“Lep upaljač“. Zapalim cigaretu, a on kao pravnik kao i ja kaže : „Kolega,  kolega“. Da, da razumem ja, to sa upaljačima nema veze i onda nastavimo razgovor . Dešavalo se na protestima da dodju idioti, da tako kažem , pogotovo oni koji su me dobro znali pa me pitaju : „Da idem do prodavnice da kupimo jaja da gadjamo zgradu Suda?“. Ja kažem: „Ne ovako ćemo, ja idem da kupim jaja , a ti gadjaj, ti lično“. I tu naravno odustaje. Sa Mišom smo razgovarali o toku šetnji , incidentima i kako da sačuvamo ljude. Ali ključna je stvar da smo mi , iz vrha Opštinskog odbora bili neprestano tu na čelu i začelju kolone , mi nismo bili puki organizatori pa smo tu negde umešani, možda zbog obaveza večeras nismo tu, ne ! To nije bilo, to ne može . Mi smo snosili svu odgvornost za te ljude , nas deset koji smo sve započeli urlanjem one noći.

*Svako treba da radi ono što najbolje zna , nisu svi dobri u svemu!*

Pomenuli ste 800 000 glasova, sjajnu energiju , Kako je sve to nestalo? Da li je presudna bila Draškovićeva odluka da na izbore ne idete sa DOS-om?

Nenadović: Sigurno da jeste , to je  bio jedan cunami .  Mi smo 1999. godine ušli u Saveznu vladu. Ja sam bio ministar za unutrašnju trgovinu, Milan Božić ministar bez portfelja, Milan Komnenić sekretar za informisanje,  Vuk Drašković potpredsednik Vlade čiji je šef bio Momir Bulatović koji je Vuka smenio nakon njegovog intervjua na Studiu B . Zato smo svi napustili Vladu. Žao mi je, lično,  što o Djindjiću nisam imao bolje mišljenje pre nego što je umro. Vuku je Zoran rekao da on sam nikada neće moći da pobedi Miloševića. To danas ni ovi iz opozicije ne mogu da shvate . Da bi pobedili Vučića treba im  dva miliona glasova . Tako je i tada bilo i Zoran mu je rekao da sa 800 000 glasova ne može da pobedi Miloševića . Zoran mu je predložio : „Hajde da mi ostali namaknemo još 800 000, ali ni to nije dovoljno, opet će pobediti“. Vuk je bio ljut : „Pa kako?“. Vuk je to tek kasnije shvatio. Ja sam Vuka kasnije sretao u Njujorku , ali nikad mi nije rekao zašto je izbegavao da prihvati ono što je morao, da sačuva stranku . Rekao mi je i da nikada neće reći javno ono što privatno misli o Djindjiću. Mi smo ovde u Valjevu hteli tu koaliciju, klinci iz Otpora su navaljivali i mi prelomimo da idemo zajedno , ali onda oni nisu hteli. Neko mi je rekao da je takva situacija bila i na republičkom nivou i da su rekli da Vuk ide na stranu , Zoran je nekako „iskopao“ Koštunicu , prema kome imam poštovanje, ali moj razlaz sa politikom je nagovešten pre tih izbora. Vuk me je našao početkom 2004. godine i izneo mi predlog da budem ambasador u Americi da budem zamenik Nebojši Kaludjeroviću ambasadoru. Tada u Valjevu od te neke prvobitne ekipe ostao je jedino Rade Pirgić, o kome sam uvek imao sjajno mišljenje i poštovanje , a ovo ostalo tada je bila klica primitivizma koji nam se danas dešava. I zato, sada kada čujem te ljude koji su tu ostali u SPO-u nakon toga i preuzeli ga, da su oni kao neki opozicionari, ja im poručujem da uzmu ogledalo. Jer šta ja da radim sa takvim ljudima u politici? A oni su pištoljima našim ljudima,  osnivačima,  zabranjivali da udju u stranku , Joci mislim. Nikada više nisam prešao prag nijedne političke stranke . Verovali vi ili ne , mnogo ljudi mi je čestitalo imenovanje u ambasadi , iz svih partija , a šta su uradili iz valjevskog SPO-a , ta grupica ljudi , zvali su Vuka da mu kažu da to ne može , da to nije u redu. Ti ljudi …

Bili ste u kontaktu i Vukovoj blizini, mnogo se u Valjevu govorilo o Danicinom uticaju na Vuka ?

Nenadović: Mislim da su neke stvari preuveličane , ne kažem da nije bilo možda nekih zloupotreeba u njeno ime u Beogradu , ali odluke je donosio VUK . Ja sam slušao kako ljudi kažu imam Danicin telefon,  kako završavaju nešto. A kad ja kažem okreni je baš bih je čuo, oni se snebivaju. To postoji uvek oko važnih ili moćnih ljudi.

*Ovo je vreme agresivne političke nekulture*

SPO je pojavljivanjem na političkoj sceni bio ogromna promena, budjenje nacionalne svesti, srpstvo, tradicionalne vrednosti, patriotizam. Nekako izgleda desnica, a da li se nakon gašenja SPO-a na političkoj sceni pojavio neko ko bi ga zamenio? Kako su se te vrednosti izgubile?

Nenadović:Prostituisanjem politike. Tako što su ti iz SPO-a posle 2000 postali ono što je OO SPO u Valjevu postao . Politika traži dve stvari. Da imaš ideju i da u isto vreme imaš ljude koji su kadri i obrazovani politički da tu ideju vode, a druga stvar je infrastruktura na terenu. Ukoliko toga nema neuspeh je zagarantovan. Ovo je danas postala jedna agresivna politička nekultura pri čemu je ideja mnogih da se ogrebu za nešto u politici, nema tu ideje .  Danica Drašković je jednom rekla „Vuka da pošalju u Trebinje , on bi tamo branio muslimane“, podigla se sva srpska javnost da to osudi , a šta je pogrešno u tome ? Ja bih i u Valjevu branio muslimane i naravno da sam kao Srbin onaj koji će da brani svaku manjinu. Naravno da ću kao Srbin više da volim svoj narod od nekog drugog , ali je nacionalizam i da svom narodu kažem istinu. Nema naslednika to je jasno.

I opozicija se danas slaže da su prisutne  duboke podele u narodu , Bile su i tada . Opozicija je tada ipak uzvikivala : „SVI, SVI“. Šta mislite zašto to danas nije slučaj?

Nenadović: Ta poruka ima drugo značenje sada. Da izuzmem sebe ,da nikad nisam bio u politici, reći ću vam jedno- Jordan Lazarević, Milan Popović i Nikola Koldžić su bili hiljadu puta bolji kandidati nego što su danas Marinika Tepić i Miki Aleksić, ako neko misli za svoje kandidate , makar imali ideju, a nemaju nikakvu, da nešto mogu da naprave, varaju se . Ne zato što ovaj koji vlada je mnogo dobar , nego zato što su oni mnogo loši. Oni to ne razumeju. Kad tražiš izbore , a znaš uslove , pa pretrpiš katastrofu  i to nije prvi put i ništa ne menjaš, pa prijatelju o čemu se tu radi? To svi bi sada bilo samo odredjeni ljudi.

Pomenuli smo izbore 1997 godine, tada je Evropa reagovala. Sada opozicija u javnosti isključivo govori o tome šta će reći Evropa i svet i da li će reći.

Nenadović:A sta drugo da rade? Prvo, mali broj političara u EU razume izborne procedure . Ja sam pravnik i ako mi neko da dokaz da je jedan glas ukraden to je razlog za sve ljude koji veruju u bilo kakve demokratske vrednosti , da izadju na protest. Za jedan jedini glas, svi da izadju, ali mora da postoji dokaz.  Ako ne znaju oni , neka plate nekog ko zna da to proveri i nadje validne dokaze.

Delite li mišljenje da više nema ideologije?

Nenadović:  Ideologije više nema nigde, ni u poziciji ni u opoziciji . Ideja gradjanske desnice nije nestala i ona postoji , ali iza te ideje stoje pogrešni ljudi . Više izmedju levice i desnice nema mnogo razlike i jedni i drugi se bave pitanjem socijalne pravde . U svetu je došlo do sužavanja tih razlika . Bitno je da iza ideje stoje ozbiljni ljudi , u suprotnom ideju razgradjuju , oni je prostituišu . Nedostaje stranka ozbiljnih ljudi koji se bave politikom , samo tako može doći do promene. Nema novih ljudi jer čime bi se bavili ovi što to rade 20 godina? Šta oni znaju da rade? Zamislite, gubiš 20 godina i dalje hoćeš da budeš u politici. To govori o ljudima.

Idu izbori u Valjevu i sve više se govori o mogućim kandidatima za gradonačelnika.

Nenadović: Mnogo sam voleo pokojnog Djula i kada pričamo o gradonačelnicima Valjeva , posle njega i Miće Jankovića, Mića Kaplar je do svih u drugom mandatu bio najbolji gradonačelnik od svih. Evo ja to kažem, posle toliko godina kao antikomunista i neko ko se borio protiv SPS-a. Pa moj Jova Tomić je bio gradonačelnik , Toma Milanović, Zoća Jakovljević, sve divni ljudi , Boban mi je drug , ali da ne govorim, Lazar je dobar momak , zaista , našao se tu gde se našao i šta ti da radiš, on nije političar. Niko toliko dobar gradonačelnik. On nema tu harizmu da kaže, seci tu, to je odluka, toga nema.

*Ozbiljna politika ne može da se meri nivoom glupih i primitivnih reči . Ono što ne govorim u privatnom životu ne mogu reći ni u političkom*

Ovo je prvi put da govorite o tom vremenu , kako ljudi reaguju?

Nenadović:Kakve sam priče o sebi čuo, to je neverovatno, neverovatno. Za sve ove godine pažljivo sam slušao šta ljudi govore . Ja nisam odavno u politici , ali naravno da kao gradjanin pratim sva dešavanja, to je i pitanje opšte kulture. Sa svojim prijateljima, mi komentarišemo dogadjaje. Kažu da ljudi zaboravljaju, pamte birači tri dana i sl. Pa da, ako je nešto bezvredno, naravno da će zaboraviti, ako ih lažete . Ono što ne govorim u privatnom životu ne mogu reći ni u političkom. To sam ja.

Dr Slobodan Nenadović, rođen 05.08.1963. godine u Rumi. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1991. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1999. godine, a doktorirao 2004. godine. Profesor na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija.

37 comments on “Dr Slobodan Nenadović za Vamediu: Godine ideala i SPO-a

  1. Milena S

    Čovek kad omane prizna grešku. Nije bio dovoljno pametan da vidi da ide za budalom i to treba da je lična analiza a ne analiza društva.

    Reply
    1. Ostarilo se

      A slucaj tajnog prebacivanja siledzije Miladina Kovacevica iz USA u Srbiju i posledice toga. Lepa secanja na mladalacki enruzijazam i privilegije, starost podrazumeva realno sagledavanje svoje uloge u mladosti.

      Reply
      1. Dragan

        pa pomogao je nasem coveku. takvi kao vi bi sutra trazili da se kazne ljudi iz vrha ove vlasti sto su pomogli milanu radojicicu da ne padne u sake albancima

        Reply
        1. Dusan

          Miladin Kovacevic nabildovani huligan od 2 metra visine koji je pretukao i trajno obogaljio coveka ni krivog ni duznog.Osudjen od americkog pravosudja,sa zabranom napustanja iste….i koga je to spasao Nenadovic.Drzava je morala da plati preko 1 miliona dolara obestecenja,da bi se ukinula poternica.Ko je tu nacionalni heroj Kovacevic,Nenadovic..o cemu to vi.Vas intelektualni sklop je zanimljiv,s obzirom da dozivljavate Radojicica kao Cara Lazara.

          Reply
  2. Ivan Valjevski

    Sloba je divan čovek i kolega, ali jednu bitnu stvar zaboravlja. Dok je Drašković vodio opoziciju Milošević je bio na vlasti, a kada je opoziciju preuzeo Zoran Đinđić Milošević je pobeđen.

    Reply
  3. nismo mi rumuni

    Varate se ako mislite da Srbija danas ima i jednu opozicionu partiju.
    Najveci neprijatelj SPO-a bio je Djindjic i prema njemu su uvek demonstrirali najvecu mrznju i netrpeljivost, cak i posle njegove smrti. Sa svima ostalima su bili u koalicijama. Na kraju su zavrsili na Vucicevom kazanu. Cetnicki pokret transformisan u staljinisticki.
    SPO je svoje ideale pojeo.

    Reply
  4. Posmatrač

    Zbog čega mi se čini da će novi kandidat za gradonačelnika biti Slobodan Nenadović i da ga ovaj intervju lagano uvodi u javnost?

    Reply
  5. Ravnogorac

    Priča malo šuplja fali mnogo toga od Vlade Radosavljevića retkih žena od prvoga dana gđa.Mosurović do priče iz Amerike,neki od ovih ljudi pomenutih, došli su u SPO mnogo kasnije do velikoga broja policajaca od Ćire pa nadalje za koje se znalo i ćutali,zato je SPO i prooao

    Reply
  6. Goran

    Nenadu, kako smo ga zvali, odnosno Slobu Nenadovića poznajem iz VI osnovne škole. Generacija smo, dakle već u ozbiljnim godinama, a mogu da kažem da sam malo takvih ljudi u životu upoznao. Na tim izborima 1997. godine on je bio nosilac liste koja je dobila 23.028 glasova u Valjevu, a druga lista SPS-JUL-ND, čiji je nosilac bio dr Miša Srećković, a na kojoj je bio i Voja Madjar Andrić, dakle takođe jaka po imenima, 21.626 glasova. Da podsetim ove maliciozne komentatore: Vučićeva lista je na sada održanim izborima dobila u Valjevu 19.549 glasova, a koalicija Srbija protiv nasilja 13.046. Za moju inženjersku pamet ovo dosta govori. Dragi Nenada, ako ovo slučajno pročitaš, pozdravlja te tvoj drug prof. Toda, ili samo Toda.

    Reply
  7. Građanin

    Njemu su Amerikanci stali na vrat nikad više neće biti političar,Ameri ne pamte ko Srbi i kokoške samo jedan dan nego za svagda,njegova tragedija što Ameri nisu Srbi,eto Valjevci ga već promovišu u gradonačelnika sve zaboravili ,bolje da bude Iranac

    Reply
  8. Boško

    Ovde ima ljudu koji očigledno nisu čitali tekst, ili su funkcionalno nepismeni, a komentarišu. Recimo, Nenadović upravo tvrdi da je upravo Djnjdjić, a ne Drašković suštinski organizovao poraz Miloševića na izborima 2000. Dalje, Nenadović navodi da se politikom ne bavi od 2000. godine, i da od tada nije u politici, a u SAD je otišao 2004. godine. A posebno bi mi bilo drago da oni malciozni komentatori uporede svoju biografiju, recimo obrazovnu, sportsku pa i političku, sa Nenadovićevom biografijom. Konačno, a to ne znam, ali mislim da bi Nenadovićeva najveća greška da se vraća u blato Srpske a posebno Valjevske politike. Čovek je vrhunski intelektualac, doktor pravnih nauka Beogradskog Univerziteta, sjajan pesnik…. Šta bi mu trebalo da ulazi u kaljugu Valjveskog polusveta ?

    Reply
  9. Prijatelj

    Kakve gluposti Valjevski polusvet napisa u komentarima o Slobodanu ! Ja koji sam mu neću reći prijatelj, ali dobar poznanik, sa njim se povremeno vidjam, znam da je otvoreni pristalica članstva Srbije u NATO paktu, i najveći mogući poštovalac SAD… Tu se sa njim i ne slažem, ali ja nisam bitan. Čovek se ne bavi politikom od kraja 2000. godine, nije član ni jedna stranke, o u tom medjuvremenu tri puta odbio je kandidaturu za gradonačelnika Valjeva, jedan put od strane opozcije, a u zadnjih nekoliko godina dva puta od strane SNS. I još nešto, za ove koji pišu gluposti o tome kako SAD pamti: čovek pre godinu i nešto u jednom restoranu u Beogradu vidjen u širem društvu sa ambasadorom SAD Hilom… Provereno ! Pozdrav Valjevskim genijalcima !

    Reply
  10. Bob Rock

    Vidim da je praksa da za funkciju gradonačelnika nisu neophodni ugled, znanje i iskustvo, pa me interesuje da li je potrebno da kandidat nije osuđivan? Pitam za komšiju.

    Reply
  11. Нико Познат

    Ван сваке сумње веома занимљив, важан, поучан и вредан интервју за наш град, државу и свемир уопште .
    Као и интервјуисана личност.
    Свака част новинару !

    Reply
  12. Ima još ljudi koji se svega sećaju

    Iz ovog intervjua ispade da u Srbiji, a i u Valjevu, nijedne druge opozicione stranke nije bilo sem SPO-a. Nenadović je zaboravio da kaže i kako je SPO zajedno sa SPS-om smenio Đinđića sa mesta gradonačelnika Beograda 1997. Nekako je stidljivo pomenuo i to da su ušli sa SPS-om i JUL-om u vlast na saveznom nivou. Kada god su mogli da upropaste izglede opozicije da pobedi Miloševića, to su i uradili. Vuk Drašković je sve vreme bio (a i sada je) labilna ličnost, pun sebe i nesposoban da razume realnost u društvu i državi. Kakvo je bilo poimanje politike SPO-a videlo se ubrzo pošto su preuzeli vlast u Beogradu 1997. godine kada se krenulo sa postavljanjem kisoka po ulicama i muljanjem sa itdavanjem građevinskih dozvola. Tim stvarima je rukovodila upravo Danica Drašković sa članovima svoje porodice. To je ista ova današnja Dana koja (iako je po godinama starosti penzioner) sedi u Odboru direktora NIS-a i za to prima oko 6500 evra mesečno. Možda je ipak bilo bolje da Slobodan Nenadović nije dao ovaj intervju. Ovako nas je sve zajedno samo podsetio na to šta smo i kakve smo sve ljude morali da preživimo proteklih decenija.

    Reply
  13. Milica

    Ако је за утеху, а није, нема средине у Србији која најбоље међу собом не провлачи кроз муљ сопственог медиокритетства. А зашто би човек са тако сјајном људском, спортском, образовном и професионалном биографијом, какав је господин Ненадовић био изузетак ?

    Reply
  14. Slavica

    Valjda je jedan od defekata demokratije, posebno u internet eri, da najgori imaju pravo da sude najboljima. Jedan iskren pozdrav za gospodina Nenadovića i njegovu divnu porodicu.

    Reply
  15. Gerd Müller

    Jedan od defekata demokratije, posebno u internet eri je da je mediokritete moguće predstavljati kao neke veličine.Čovek nije uspeo ni kao sportista,ni kao političar, ni kao diplomata, a ni kao advokat.Da je nešto znao, radio bi privatno.Ovako,dobar materijal za neku funkciju u SNS Srbistanu.

    Reply
    1. Rukometas

      Danas je u Gimnaziji na tribini Veselin Vujovic izricito pomenuo Nesu Nenadoviica kao jednog od najboljih rukometasa Valjevskog zlatnog doba. Ali sta zna Veselin Vukovic o sportu, ovaj nas genijalni Gerd Miler je jedna prava legenda. Jer, Vuja da nesto zna o rukometu, morao bi da uci od takvih kakav je Miler !

      Reply
    2. Darvin

      Ovaj centarfor Nemačke je čovek genije ! Evo stvarnog, a izmišljenog dijaloga: Boško Đukanović: Ja sam dr Boško Đukanović, Valjevac, kardiohirurg… Gerd Miler: Ćuti Boško, ti da si nešto znao, radio bi privatno !

      Reply
      1. Gerd Muller, no.9

        To ti je kao da porediš d-pe i oko u nekom stvarnom/izmišljenom dijalogu.
        Živeli rukometaši na budžetu !!

        Reply
  16. Rezultat svega NIŠTA

    A kakve to ima rezultate u rukometu sem što ga je igrao? običan čovek da je tako nešto uradio u Americi, završio bi odavno život u zatvoru

    Reply
    1. Анонимни

      Nesvakidasnji eksperti u svojoj struci, nestranacke licnosti, kao Ana Brnabic na pocetku svoje politicke karijere, to su pravi SNS kadrovi. Neka pokusa da pokrene svoju politicku stranku ili pokret, samostalno izadje na sledece izbore i proveri kakvo poverenje uziva u svom gradu, a ne da nam SNS poverenici poturaju razne Gvozdenovice, Gojkovice i slicne!

      Reply
  17. Učesnik i svedok

    Auh, svašta! Kaže Slobodan Nenadović da je on hrabro osnovao sa još par ljudi opštinski odbor SPO u Valjevu 1991. godine! I kaže dalje „Prva stvar o kojoj smo razmišljali jeste da nam u stranci trebaju ozbiljni ljudi da bi širili priču. Prvo vreme sastajali smo se u stanu kod Djordja Petrovića i onda je neko došao do informacije da je dr Jovan Tomić za tu priču. I tu nema čekanja , Sveta i ja odemo u Bolnicu na hirurgiju. Sačekamo ga, ide Jova Tomić, oslovi nas sa „Dobar dan momci“, ja pružim ruku predstavim nas i kažem mi smo osnovali OO SPO u Valjevu, a on će : „Momci dobro došli, ja sam za tu priču!“

    Narode, istina je da je dr Jovan Tomić izabran za poslanika u Skupštini Srbije na listi SPO-a na prvim višestranačkim izborima 9. decembra 1990. dakle nekoliko meseci pre nego što je Slobodan Nenadović „osnovao opštinski odbor“. Izbori su bili po većinskom sistemu, dr Tomić je bio kandidat u Valjevu i pobedio protivkandidate. Pre toga, Vuk Drašković je proglasio Valjevo za „prestoni grad SPO-a“, i bio je veliki miting 12. 10. 1990. Predsednički i parlamentarni izbori koji su održani u decembru 1990. bili su odlično pokriveni u biračkim odborima u Valjevu članovima SPO-a.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.