Nepoštovanje postojećih odluka, bezidejnost i nemar vlasti ključni problemi Tešnjara i Desankinog trga

Tešnjar u 20.30h petak/29. septembar 2023

Šta sa Tešnjarom i problemima koje ima ova stara čaršija bilo je ključno pitanje tribine koju je organizovao Valjevski pokret otpora. Meštani Tešnjara u prvi plan stavili su problem infrastrukture, saobraćaja  i buke ,  a VPO je izneo predloge kako da Tešnjar ponovo oživi. Milica Janevska je na tribini iznela i probleme stanara Desankinog trga i zatražila zatvaranje postojećeg javnog parkinga iza zgrade suda i njegovo vraćanje stanarima.

Stanovnik Tešnjara Ivan Jakovljević kaže da osnovni problemi Tešnjara potiču od činjenice da je Tešnjar poslednjih 30 i više godina potpuno zaboravljen, odnosno da grad, a ni država  nemaju ideju šta bi od Tešnjara.

Ivan Jakovljević

„U nekom trenutku 60-tih i 70-tih godina to je bila dobra zamisao da se Tešnjar očuva kao radna zona sa što manje naseljavanja , ali taj koncept je izgubljen. Planska dokumenta i ostali dokumenti nisu ispratili stanje na terenu. Problemi koje imamo sa bukom, saobraćajem , infrastrukturom su upravo proistekli iz toga. Iako se meni lično ne svidja politička pozadina svega ovog večeras , mi moramo da se borimo da se vratimo u žižu i grada i države da Tešnjar dobije status kakav zaslužuje kao jedan biser ovog grada“, rekao je Jakovljević.

tribina VPO

Po njegovim rečima Urbanistički plan Tešnjara  iz 1986 . godine  kompletno je van snage i neprimenjuje se izuzev opštih pravila gradjenja koja su, kako kaže,  komplikovana jer se radi o zoni pod zaštitom . „I po meni od toga i treba početi , da se najpre urbanistički plan donese i ako toga nema nema ni razvoja. Sada ima mnogo izgradjenih objekata , mnogo objekata je promenilo namenu , Tešnjar i Knez Miloševa su ugašeni . Važno je da se infrastrukturno sve uredi. Ako dodjete preko dana u Tešnjar nemate šta da vidite pa je potreban i neki sadržaj , Potrebna su planska i strateška dokumenta. Konkretni problemi su infrastruktura, vodovod, nezaštićeni elektro ormari , nepodnošljiva buka , saobraćaj koji nije dobro regulisan, roditelji dovoze decu u školu kolima gde ne sme da se uopšte ulazi, parkiranje . To je možda i lako urediti , dokumenta koja sam pomenuo to je već malo teže i sporije“, rekao je Jakovljević koji navodi i da je Tešnjar suviše važan za grad da bi bio sveden na polje politike.

Branko Ivković/Milica Janevska

Prisutni Tešnjarci izneli su i konstatovali evidentan problem sa urušavanjem pojedinih objekata , a moglo se čuti i da grad nikada nije imao dovoljno političke volje da se pozabavi problemima Tešnjara. Milka Erić Vasiljević koja je kako i sama kaže učestvovala u jednoj od vlasti u Valjevu upravo je potvrdila nedostatak političke volje mnogo godina unazad i navela primer mogućnosti kupovine objekata od strane grada kao rešenje , tamo gde je to moguće.

Branko Ivković je u uvodnom izlaganju napomenuo da je evidentno urušavanje stare čaršije te i hitnost preduzimanja nekih koraka. „Nije sporno da se Tešnjar urušava desetinama godina unazad , ali mi sada imamo situaciju da su problemi kulminirali i imamo četiri konkretna krivca za to , najpre gradonačelnika Valjeva, potom načelnika komunalne inpsekcije, načelnika uprave kome ne znam treba li i zameriti jer čovek nije iz Valjeva . Oni su ti koji snose svu odgovornost za stanje koje imamo u Tešnjaru“, rekao je Ivković.

Vlladimir Krivošejev u ime Valjevskog pokreta otpora predstavio je predloge koji mogu vratiti stari sjaj ovoj čaršiji.

Vladimir Krivošejev

„Neki problemi su lako rešivi , neki malo teže, ali Tešnjar propada bez strategije razvoja . Vrlo je bitno da se osmisli Strategija na osnovi menadžerskog delovanja u baštini i turizmu. O tome godjnama niko nije razmišljao. Mi smo stali iza izrade nacrta Startegije budućnosti Tešnjara. Sve što smo do sada slušali poput filmskog grada ne piju vodu. Šta je filmski grad? Ako je to onda on blokira u dužem periodu bilo kakav život Tešnjaraca i očekivanih gostiju. Tešnjar se ne razvija , a bilo je mnogo snimanja ovde. Potrebno je da kažemo šta želimo da bude Tešnjar. Valjevska Baš čaršija, Valjevska Skadarlija. Na prvom mestu treba osmisliti sadržaje koji su neophodni potom da se nadju načini kako da se do toga dodje. Neki objekti, neki zanati ne postoje više. Ali po meni je non sens da se zgrada Valjevske banke na Trgu pretvara u galeriju , takav jedan objekat bi morao da bude u Tešnjaru . Tu mora da bude i suvenirnica. Kako? Prodati objekat banke i od tih sredstava kupiti objekat u Tešnjaru. Ko bi to uradio? Oni isti ljudi koji bi trebalo da rade u Galeriji“, naveo je Krivošejev.

Po njegovom mišljenju oživljavanje starih zanata podjednako bi privukli i turiste .

tribina VPO

„Njihove radionice bi potom trebalo da budu otvorene za posetioce, da oni dolaze i vide kako se to nešto pravi , da kupuju proizvode , a da se tu organizuju i kursevi tih zanata. Nekih zanatlija nema, treba naći ljude koji su voljni da se time bave i poslati ih na obuku , a ima gde , recimo grnčari u Zlakuse  . Potom dobuju lokale koje će grad dobiti tako što će svoje stanove zameniti za objekte u Tešnjaru. Ako su to nekomercijalni zanati oni bi bili finansirani kao opštinski činovnici. Od kojih para? Pa masa ljudi sedi u Upravi i na drugim mestima tek onako da bi se inače bavili nekim drugim poslovima. Te ljude uposliti i angažovati na ovome. Potom tu su difuzni hoteli , a Tešnjar je idealan za to. MI nudimo potpuna rešenja , a ne samo da konstatujemo probleme“, rekao je Krivošejev .

Na pitanje Vamedie da li to znači da su Tešnjarci sada voljni da prodaju svoje objekte za razliku od ranijih godina i šta ponuditi ljudima ukoliko im se neka delatnost poput ugostiteljstva na način na koji sada postiji zabrani , on kaže da su neki potpuno saglasni sa tim i pojašnjava. „Nismo razgovarali sa svima , ali neki su voljni da tao urade. Kada su u pitanju ugostitelji oni bi bili uvedeni u odredjena pravila što se tiče i radnog vremena i buke. A ovo o čemu sam govorio se odnosi na druge objekte koji su inače prazni“.

I na Desankinom trgu slični problemi

Na pomenutoj tribini bilo je reči i o problemima koje imaju gradjani koji žive na Desankinom trgu. O tome je govorila Milica Janevska koja je konstatovala da je stanje jako loše. „Nema planskog i dobro osmišljenog rešenja potreba gradjana. Znamo da je problem parkiranja očit u celom gradu , ali mi imamo problem koji je veliki. Mi nemamo gde da parkiramo svoje vozilo, a po zakonu imamo pravo na parking mesto ispred zgrade. To ne može da bude javni parking jer se tako ugrožavaju prava stanara. Parking iza suda je javni, frekvencija dolazaka i prolazaka je nezamisliva , a imamo situaciju da su Viši i Prekršajni sud asfaltirali dve zelene površine time proširujući prostor za parkiranje svojih vozila, uzeli su mesta Dunav osiguranja i umesto ranijih sedam sada iscrtali tri. Time su vozila Dunav osiguranja svakodnevno upućeni na mermerni prostor ispod mosta Suda. Od jutros je Viši sud iscrtao parking mesta za svoja vozila ispred zgrade za koja smo davno obavešteni da je požarni put i zato do sad anije bio parking. Vozila su na zelenim površinama . Nama ostaju uslovna 52 mesta , a u najbližem okuženja je 160 stanova . Mi nemamo gde“, rekla je Janevska i zatražila da taj parking bude zatvoren kao javni i predat samo stanarima.

Ona je konstatovala i da se vozila često nalaze na samom Trgu čime se Trg uništava , a svima ugrožava bezbednost. „Od početka godine trgovi su oprani dva tri puta , prljavo je , nedostaju kante. Zgrada Radio Valjeva je devastirana i leglo pacova. Imamo probleme sa bukom i zvučnicima ispred ugostiteljskih objekata , ne poštuje se kućni red , vikendom se solistički koncerti pevača ore na Trgu, mi stanari smo se organizovali merili buku u spavaćim sobama i izmerili od 75 do 90 db. Prijave nisu rešile problem“, rekla je Janevska .

Jedna od ključnih činjenica koja se mogla čuti na tribini jeste da se i zakoni koji postoje zapravo ne poštuju. „Osim opstrukcije gradske vlasti ne postoji nijedan drugi razlog zašto se ne primenju postojeće odluke“, čulo se na tribini.