Etika i moral Tešnjarskih večeri

Tešnjarske večeri ove godine se održavaju 36. put i ujedno su najstarija manifestacija u Valjevu ovog tipa. Za sve ove godine u okviru ove manifestacije u Valjevu su održane hiljade i hiljade različitih kulturnih dešavanja i više od stotine koncerata. Gradske vlasti utrkivale su se u tome ko će prirediti bolje programe i ko dovesti veću zvezdu. Od svetske krize na ovamo u Valjevu svaku manifestaciju prati negativna kampanja  pa se uz svako veće dešavanje u gradu stiče utisak da nam to nije ni potrebno. Da li su nam potrebne Tešnjarske večeri?

Tešnjarske večeri u Valjevu 36-ti put . To nije samo 36-ti put već je to 36 godina. Oni koji su rodjeni kada je održana manifestacija prvi put sada imaju svoje porodice,to su  radno sposobni i korisni članovi ovog društva. I svake godine njihovog života na leto u Valjevu sedam dana traje manifestacija koja za svakog ima po nešto.

Pozorišne predstave, književne večeri, izložbe, tribine, programi za decu, panel diskusije, samo su sažetak programa. Tako veliki broj kulturnih dešavanja retko da je gde prisutan u tako kratkom vremenskom periodu. Po tome smo dakle specifični, poznati. To je specifikum našeg grada koji ostavlja utisak na ljude van njega o gradjanima koji znaju šta je oslonac svakog društva.

To je ono što je realno?

Ne, realnost je da svi ti programi, ma koliko ih bilo, a bivalo ih je do 100  svi zajedno imaju posetilaca koliko jedan koncert neke muzičke zvezde na Letnjoj pozornici.

Hiljade i hiljade ljudi na ulicama , u Tešnjaru , Pop Lukinoj, Knez Miloševoj, na trgovima i od tih hiljada na književnoj večeri je 20, na izložbi slika 20 , na tribini 30.

Verovali ili ne više ljudi poseti štand sa roštiljem nego što dodje na otvaranje izložbe!

Nešto više gradjana prati pozorišne predstave, naročito predstave za decu kada roditelji dovedu mališane, ali i dalje to nisu hiljade i hiljade.

Svaki od ovih dogadjaja ima svoju ne samo kulturnu vrednost već i novčanu u smislu organizacije. Gosti na takvim dogadjajima uglavnom traže honorar, prevoz, nekada i noćenje. Pozorišna predstava košta i niko nije očito toliki zaljubljenik u Valjevo da pozorišnu predstavu pokloni. Kao što svaki radnik u fabrici ima svoju cenu radnog  sata tako je i na drugim poljima.

Ali , to nije interesantno zar ne?

2015.godine u organizaciji Narodnog muzeja Valjevo, Valjevske gimnazije i Centra za kulturu održana je  prezentacija rezultati istraživanje Geografskog instituta SANU „Jovan Cvijić“, na temu Struktura I motivi posetilaca dogadjaja “Tešnjarske večeri”. I svi su zanemeli.

prezentacija istraživanja 2015

Rezultati su pokazali da Valjevci u najvećem broju na Tešnjarske večeri dolaze zbog koncerata. Retki su bili oni koji su prednost dali nekom drugom sadržaju. Princip koncerata je i nakon toga menjan, da za svaku starosnu grupu postoji koncert. Na koncertu Saše Matića i Milana Stankovića  te 2015. godine nije bilo dovoljno mesta za svu zainteresovanu publiku , a na koncertu ozbiljne muzike,  gudača Taurunum iz Zemuna, bilo je tačno 18 gledalaca na Letnjoj pozornici. Zašto je samo 18 gradjana  grada koji ima 100 programa kulturnog sadržaja došlo? Ostali ne vole Baha, Mocarta, Hendla?

Ali koliko su koštali koncerti koji su bili posećeni? Milioni od grada, milioni od sponzora. Na društvenim mrežama najstrašnije su bili ocrnjeni izvodjači za čije se koncerte tražilo mesto više. Najstrašnije su bili popljuvani organizatori jer je novac dat za takve sadržaje , a moglo je za: gladnu decu, bolesne , unesrećene različitim razlozima. Osam godina kasnije situacija je nepromenjena.

Logično bi bilo sad pretpostaviti da je takvu kampanju na društvenim mrežama vodilo ovih 18 gledalaca koncerta ozbiljne muzike , koji je takodje imao svoju cenu, a ne ove hiljade i hiljade koje su bile na koncertima Van Goga, Matića i Stankovića. Ali da li je to baš tako bilo? Stitine uključenih u komentarisanje ne korespondira sa prethodno iznetom logikom, a ni sa rezultatom istraživanja.

Bilo kako bilo, Tešnjarske večeri traju i trajaće jer ih nijedna vlast ovog grada u budućnosti neće prekinuti. A i zašto bi? To je tradicija koju su generacije ispisale. To je najposećenija gradska manifestacija i postoji razlog zašto je to tako. Da li će koštati? U budućnosti? O, da, hoće. Sve i svako ima svoju cenu rada. Da li će za 10 godina biti gladnih? Bilo bi utopijski misliti da neće. Bolesnih i unesrećenih? Hoće jer ih ima čak i u Butanu , državi koja ima ministarstvo sreće i uspeh države meri zadovoljstvom i srećom gradjana.

Da li će ako ostanu Tešnjarske večeri biti ukinuti koncerti? Teško. Da li će biti organizovani samo koncerti za 18 gledalaca? Moguće, jer čak i tada grad je ispunio svoju ulogu . I tu se nadjosmo na polju morala i etike. Kako da moral prodate narodu koji poznaje samo etiku?

Da li je moralno promovisati svoj grad ? Očito jeste, jer bi to trebao biti odredjeni oblik društvene svesti.

Da li je moralno iznositi neistine , ružiti, vredjati? I to je moral, govori nam kakav nam je karakter, manir.

I tu dolazimo do etike. Ona nam daje mogućnost izbora . Ona nam poručuje opredelite se za ispravno ili pogrešno ponašanje. U pojedincima je izbor.

Ukratko, svaki gradjanin ima pravo da odluči šta je najbolje za njega. Ako se nekom ne dopadaju Tešnjarske večeri on ih neće posećivati. Onom ko ima pozitivno mišljenje hoće. Ali ni jedna ni druga opcija nema moralno pravo da sudi ovoj drugoj ili je vredja, ponižava.

Grad Valjevo tek mora da uvaži etiku i jednih i drugih i onih 18 sa koncerta ozbiljne muzike , ali i onih  7 000 sa recimo koncerta Željka Joksimovića. Mora jer je to osnov postojanja zajednice.

Od svega navedenog najstrašnija je istina koju skriva jedna poslovica iz Persije. Ona kaže: “I to će proći“

I proći će i Tešnjarske i predstava ima kraj, svaka utakmica , neka priča , knjiga će biti pročitana. A istina je zapravo, proći će nam život. I život ne možemo kao šahovski sat zaustaviti. Zato sledimo svoje izbore i dozvolimo isto drugima sve dok ne izgovorimo – Prošlo je!