Kišoviti dani i temperature oko 25 stepeni pogoduju rastu gljiva . U Opštoj bolnici već je bilo slučajeva trovanja gljivama.Iz Gljivarskog društva apeluju na gradjane da budu oprezni ukoliko nisu stručni.
U Opštoj bolnici u Valjevu nekoliko osoba je već hospitalizovano zbog trovanja gljivama, a jedno lice čak upućeno na dalje lečenje u Beograd. Uživanje u ovoj šumskoj poslastici za njih je postalo noćna mora ,a iz Gljivarskog društva upozoravaju da oni koji ne poznaju dovoljno pečurke ne bi trebalo ni da ih beru.
Zbog kišovitog vremena pečuraka ima u izobilju,a stručnjaci kažu biće ih još više. Na valjevskoj pijaci takodje je moguće kupiti gljive, a prodaju se bele, vrganji, lisičarke. Sistemski kod nas ne postoji ustanovljena kontrola pre nego prodavac iznese gljive na tezgu. Dragić Tomić navodi da je u više navrata odlazio na pijacu i pogledao šta se prodaje.
„Na svu sreću nije bilo otrovnih gljiva u ponudi , ali ja ne mogu svakodnevno biti na pijaci. To je više na dobrovoljnoj bazi. Ipak, gradjani treba da budu oprezni i da ukoliko nisu sigurni kontaktiraju Gljivarsko društvo zbog determinacije. Neke gljive su na prvi pogled gradjanima onima koji ne poznaju gljive, identične , ali su otrovne“, objašnjava Dragić Tomić iz Gljivarskog društva.
Da gljive u prodaji niko ne kontroliše potvrdjuju i sami prodavci na valjevskoj pijaci. „Ja prodajem godinama i znam koje su dobre , a niko ne kontroliše to je tačno. Ovih dana po tri cegera dnevno prodam pečuraka, ljudi vole. Kažu skupe, ali kupuju“, kaže jedna od prodavačica na pijaci koja „kućicu“ gljiva prodaje po ceni od 100 dinara.
Prošle godine najveće trovanje gljivama zabeleženo je u Šapcu, ali trovanja uvek bude i u Valjevu.
„Da li će neko biti odgovoran ako neko kupi gljive na pijaci, otruje se sa kupljenim gljivama, i umre?Trebalo bi da sve što se prodaje na pijaci neko kontroliše, to je javna površina namenjena za prodaju. Komercijalno sakupljanje i prodaja gljiva nije jasno definisana i uređena propisima. Od devedesetih iniciramo nadležne da rade svoj posao, da zakonski urede ovu materiju .Nešto se pokrene kada neko plati životom zbog trovanja gljivama i nakon toga ništa“, kaže Tomić.
Gljivarsko društvo zajedno sa Regionalnom komorom Valjevo, dalo je pisani predog nadležnima kako rešiti problm.
„Mi smo ponovo dali predloge jer postoje rešenja , ali ne vidimo da se nešto rešava. Ili će se opet prebaciti da je baka kriva što je prodavala gljive Ili da je kriv onaj što je kupio? Prošle godine se sedmoro otrovalo, a kupili su gljive na pijaci, jedna žena je preminula. To su poražavajući podaci koji bi trebalo da su alarm za delovanje“, zaključuje Tomić.
Postoje brojne zablude i mitovi o tome kako prepoznati otrovne gljive, a najrrasprostrajeniji medju njima jeste da se kuvanjem otrov može uništiti. Takva tvrdnja nije tačna jer je otrov terostabilan što znači da se kuvanjem ne može uništiti.
Amanitinski ili faloidinski sindrom, koji se smatraju težim oblicima trovanja izazivaju zelena pupavka (Amanita phalloides), bela pupavka (Amanita verna), smrdljiva pupavka (Amanita virosa), ali i 14 drugih gljiva, a trovanje se najčešće završava smrću.
ne shvatam da neko kupuje saprofite na ulici, tezgama, gde stigne i posle kriv ko
A ti pametan pa čuo za pojam SAPROFITI
aha, bio davno u ckoli
Emoj Dragiću nemožeš da budeš na pijacu a možes da primiš platu plata treba dase zaradi
Kad idem u restoran na klopu pitam konobara,je li direktori naručuju pečurke kaze ne,šta naručuju kaže mešano meso, donesi onda i meni