Danas je 1.maj – Praznik rada

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti.

Veće plate, bolji uslovi rada  oduvek su bili ciljevi kojima su težili radnici svuda u svetu. U nekadašnjoj Jugoslaviji borba za radnička prava bila je usko povezana sa partijskim sistemom I samom ideologijom komunizma. U to vreme 1. Maj bio je značajno ozbiljnije shvatan pa su tog dana održavane brojne manifestacije, skupovi I različiti dogadjaji.

Sve je počinjalo urankom kada se u Valjevu reka ljudi upuivala ka stadionu na Pećini gde je u rano jutro održavan kulturno umetnički program. Proslava bi se nastavila potom pored stadiona gde se tradicionalno okretao vo na ražnju, održavana različita zanimljiva takmičenja I pilo Valjevsko pivo. Bio je to neradan dan za sve zaposlene .

U godinama koje su usledile uranak je dobio jedno drugačije značenje. Na uranak su uglavnom odlazili mladdi Valjevci , a sam uranak podrazumevao je kampovanje , roštiljanje pored reke Gradac.

Sada značajn broj godina kasnije I taj uranak ponovo je drugačiji. Još uvek ima onih koji zoru dočekuju pored Gradca , ali ih je značajno manje nego nekada. Uranak je uglavnom postao vreme druženja , a sam 1.maj I praznični dani prilika za okupljanje sa prijateljima, putovanje sa porodicom na Divčibare ili neku drugu planinu.

Ove godine 1.maj dolazi posle dva dana vikenda pa su mnogi otputovali još u petak popodne , a opet neki će ovaj praznik obeležiti radno . Od brojnih velikih trgovina u Valjevu tek poneki neće raditi. Ono što je izvesno jeste da će jedan deo privatnog sektora raditi, a kompletan javni sektor praznovati.

U Valjevu se takodje niko posebno neće baviti radničkim pravima . Poslednji su to učinili zaposleni u Krušiku nedavnim štrajkom koji je na kraju završen sporazumom sa rukovodstvom fabrike. Izostaće tribine , radnički skupovi I sve ono što zaista ima vezu sa samim praznikom .

Valjevo prvi put nakon decenija ima mogući problem sa nedostatakom radne snage. Nedavno je svoje pogone otvorila nemčka kompanija Bizerba , u junu će to učiniti I Hansgrohe, a u medjuvremenu I Hisense Gorenje najavljuje početak rada treće hale.

Potražnja za radnicima je velika , a svi su izgledi da Valjevo nema dovoljan broj raspoložive radne snage. Da li će mesta u proizvodnim halama pomenutih kompanija popuniti I stranci ostaje da se vidi , a ne treba zaboraviti da istovremeno veliki broj Valjevaca popunjava radna mesta u fabrikama širom Evrope.

U vreme savremenog transporta I sistema komunikacija kada je svet sve bliži globalnom selu za očekivati je da I mi budemo deo tog sveta te I da se fluktuacija radne snage oseti I na ovom području.

Prema administrativnim izvorima, u odnosu na isti period prethodne godine, ukupan broj zaposlenih  u Srbiji je veći za 65 461 lice.

U prvom kvartalu 2023. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2 349 747 lica. Od ukupnog broja, 1 887  815 zaposleno je u pravnim licima, 406 538 čine preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 55 394 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na prvi kvartal 2022. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 65 461 lice, odnosno za 2,9%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 52 358 lica, tj. za 2,9%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 15 735 lica, tj. za 4,0%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 2 632 lica, tj. za 4,5%.

U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 7 503 lica, tj. za 0,3%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 6 308 lica, tj. za 0,3%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 1 550 lica, tj. za 0,4%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 355 lica, tj. za 0,6%.

 

2 comments on “Danas je 1.maj – Praznik rada

  1. мр Предраг М.Вулетић

    ИАКО ЈЕ 1 МАЈ ПОЧЕО ДА СЕ ОБЕЛЕЖАВА У АМЕРИЦИ,
    ЗБОГ РУСА ДАН РАДА ЈЕ ПРВОГ ПОНЕДЕЉКА У СЕПТЕМБРУ
    (Извор: ББС на српском)
    Амерички синдикати започели су 1886. масовне штрајкове под паролом „три осмице“.Тражили су да сваког дана људи осам сати раде, осам сати одмарају и имају осам сати за културно уздизање.
    Највећи штрајк организован је у Чикагу 1. маја 1886 – окупило се више од четрдесет хиљада радника који су у фабрикама обављали тешке физичке послове без радног времена и дана за одмор.Следећих дана, протестима се придружују десетине хиљада незадовољних радника.Када се испред једне фабрике полиција умешала сукобе између синдикалаца и људи који су наставили да раде, једна особа је погинула, а више њих је рањено, пише енциклопедија Британика.
    Огорчени полицијском бруталношћу, радници су следећег дана, 4. маја, организовали демонстрације на чикашком тргу Хејмаркет.
    Особа чији идентитет није утврђен бацила је тада бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца.Настрадали су и демонстранти – у експлозији је погинуло најмање четворо, а повређено је више од 30 штрајкача.
    У сећање на те догађаје, три године касније, 1889, установљено је обележавање Првог маја.
    У годинама које су уследиле, талас демонстрација и радничког незадовољства запљуснуо је целу Европу.
    Од јужнословенских народа, Први мај први су обележили Словенци и Хрвати, у тадашњој Аустроугарској. Лоши услови рада, ниске наднице и изостанак радног времена подстакли су убрзо и раднике у Србији да организују првомајски митинг – 1893 . За место демонстрирања одабрана је кафана „Радничка касина“ на месту данашњег Дома омладине у Београду,али их је жандармерија растурила.
    Ипак, иако се све ово догодило у Америци – Сједињене Америчке Државе су због тога што је први мај установљен као државни празник после Октобарске револуције у Русији 1917 године
    нису прихватиле овај датум за дан рада – па се тај празник обележава првог понедељка у септембру.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.