Valjevska gimnazija još jednom je proslavila rodjendan našeg čuvenog pesnika , a nekadašnjeg djaka ove škole Matije Bećkovića. Bećković podsetio d aje rodjen kad I Duško Radović , a u Valjevu obišao I ploču obaveštenja o njegovom prvom susretu sa Verom Pavladoljskom.
Već po tradiciji Valjevska gimnazija je još jedan 29. novembar proslavila kao rođendan svog nekadašnjeg đaka, akademika Matije Bećkovića, a tim povom program pun poezije i muzike pridedili su njeni učenici i profesori, sa svojim gostima iz Karlovačke, Filološke i 14. beogradske gimnazije. Zahvaljujući se što mu tako čestitaju njegov 83. rođendan, slavni pesnik je konstatovao da “svi ovi bezbrojni mladići i devojke koji vole poeziju i čitaju svoje pesme jesu veliki demanti priča koje svakog dana slušamo sa malih ekrana da je vreme poezije prošlo”.
On je podsetio da se upravo 29. novembra navršio I jedan vek od rodjenja Duška Radovića za koga je rekao da bi da je daanas živ bio jedan od najslavnijih jutjubera :
“Dušan Radović je bio moj prijatelj i nije ni sanjao da će njegova stogodišnjica biti jedan veliki kulturni praznik i da će se pokazati da je to samo prva stogodišnjica koju slavimo. On se poslužio modernim medijima i to je bilo oružje koje je služilo pameti i lepoti i njegovim shvatanjima poezije koja treba ljude da usrećuje i obraduje, a da se nekako ta sredstva izbave iz ruku prostaštva i nepismenosti i da nekako pismenost i pamet preuzmu ta oružja u svoje ruke. Da je danas živ i da je doživeo vreme kompjutersko i digitalno, on bi sigurno bio jedan od najslavnijih svetskih botova i jutjubera”, rekao je Bećković.
Nakon druženja u Gimnaziji Matija Bećković prošetao je I do Karadjordjeve ulice gde je nekada bio korzo I gde je prvi put sreo Veru Pavladoljsku . Ovo mesto na broju 79 Grad Valjevo obeležio je pločom na kojoj je informacija o njihovom susretu. Bećković je konstatovao da je Valjevo jedini grad koji je obeležio mesto susreta pesnika sa jednom muzom.
“Ne verujem da ima neki grad u kome se postavljaju spomen ploče muzi jednog pesnika… Ona je stanovala u Karađorđevoj broj 79. Nije ni slutila da će na nekoliko koraka odatle biti to što je danas tu bilo. Ona je samo zbirno ime za sve devojke koje su prolazile tim korzoom i za sve ljubavi su bile i koje su sada i koje će biti”, rekao je Bećković.