Ženske brazde: Sve više žena nosilaca poljoprivrednih gazdinstava

Da se sela prazne nije novina , a ni tajna . Ali, prvi put je uloga žene na selu aktuelizovana I njen značaj I uloga postaju sve dominantniji. Mnoga poljoprivredna domaćinstva opstaju zahvaljujući ženama.

Da bi žena ostala na selu potrebna joj je sigurnost I podsticaj. Broj žena nosilaca poljoprivrednih gazdinstava raste , a istovremeno raste I broj žena prijavljenih za subvencije u poljoprivredi. Ovih dana Grad Valjevo preko preduzeća Agrorazvoj dodeljuje subvencije poljoprivrednicima .Ipak posebno koncipiranih programa samo žene na selu I u poljoprivredi nema. 

*U razvitku stanovništva grada Valjeva desile su se poslednjih decenija krupne promene  koje karakterišu jasne promene u starosnom i polnom sastavu, koje  u globalu vode ka jakom procesu starenja (porast udela starih a smanjenju udela mladih lica) prvenstveno u seoskim naseljima. Prema rezultatima popisa iz 2011.godine, najveći broj naselja (55 od 78) je u stadijumu najdublje demografske starosti (prosečna starost preko 43 godine), 11 je u stadijumu duboke demografske starosti (prosečna starost 40-43 godine), a svega 12 (grad Valjevo i 9 prigradskih naselja) u stadijumu demografske starosti (prosečna starost 35-39 godina).

Najranjivije grupe stanovništva su žene iz seoskih sredina.   Samo 16 odsto obradivog zemljišta i 12 odsto kuća na selu, od 10476 je  u posedu je žena. Samo trećina seoskih žena u Srbiji, mlađih od 60 godina, ima penzijsko i invalidsko osiguranje, od kojih je preko supružnika osigurano 54 odsto.Starosna stuktura žena, koja u seoskim sredinama iznosi od  55 do 78 godina, nizak procenat mladih majki utiče na činjenicu da se ovom kategorijom stanovništva društvo praktično ne bavi. (projekat Ženske brazde – Vamedia Nova i grad Valjevo)

Ipak, pojavljuju se neki novi trendovi. Žene na selu poslednjih godina češće nego ranije bivaju u nosioci poljoprivrednih gazdinstava i one su itekako zainteresovane za programe i subvencije . Zainteresovane su za svaki oblik pomoći. Subvencije u ovom slučaju dodeljuje preduzeće Agrorazvoj .

„Isključivo, vezano za žene i poljoprivredu gde bi samo žene mogle da dobiju neki podsticaj, ne postoji. Ipak postoji jedna tendencija rasta kada su u pitanju žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava . Kod nas vezano za podršku mladima sa ruralnih područja više od 10 žena nosilaca domaćinstava je dobilo subvencije . I sada se na selu vidi i trend da stariji nosioci gazdinstava prenose gazdinstva na mlade i prenose ih i na žene. Jedan od razlloga što je to tako jeste činjenica da Republika ima programe u kojima prednost imaju žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava. Još ako su mladje od 40 godina velika je verovatnoća da će dobiti podsticaje“, kaže direktor Agrorazvoja , Dragutin Kuzmanović.

U razgovoru za Vamediu Kuzmanović ističe da postoji mogućnost sufinansiranja i podsticaja vezan za Udruženja pa i da u Valjevu postoji Udruženje žena poljoprivrednica. Kada su u pitanju generalno subvencije , on navodi da se žene prijavljuju za različite oblike subvencija:

„To su na prvom mestu plastenici, potom tu je sadni materijal, imali smo programe vezane za pčelarstvo gde su se žene dosta prijavljivale jer postoji velika zainteresovanost medju njima da se bave pčelarstvom. Ali one podjednako konkurišu i za subvencije u poljoprivrednoj mehanizaciji . Konkretno tu nema velike razlike u zahtevima prema subvencijama jer trend je da nosioci domaćinstava budu žene zbog raznih benefita . Mi imamo sada taj program za mlade koji odluče da ostanu na selu tu su žene podjednako obuhvaćene. Taj program se realizuje uz povrćaj sredstava od 100 %. Sledeće godine želimo još da uvećamo tu poziciju“.

Kuzmanović ističe da se upravo ide ka tome da žene ostanu na selu . „To je jedan od načina da grad pokuša da ih osnaži i da ostanu na selu. Konkretno bilo je potrebno da donesu venčani list , adresu stanovanja gde se vidi gde porodica živi , a subvencija je po računu iznosila do 300 000 dinara, povraćaj 100 %. Donesu račun grad izdvoji novac i nakon toga postoji način pravdanja uloženog“.

Ipak , višegodišnji problem koji ističu i žene poljoprivrednice jeste loša infrastruktura na selu i nemogućnost plasiranja svojih proizvoda. „Mi za sada nismo u mogućnosti da pomognemo u pogledu plasmana robe , ali radimo podsticaje proizvodnje. Agrorazvoj se ne bavi infrastrukturom i mi možemo tu samo da gradu prenesemo šta su potrebe“, napominje Kuzmanović.

Gotovo uvek kada se govori o ženama na selu prva pomisao jeste vezana za proizvodnju mlečnih proizvoda i proizvode od povrća i voća.

„Mi nemamo tu vrstu subvencija za sada. Jedino što mogu da kažem već sada da ćemo finansijski pomoći jednom od Udruženja žena u poljoprivredi koje možete videti na stranici Onlajn pijaca pokušava da promoviše svoje proizvode i da ih naravno proda. One su napravile projekat kako još može da se pomogne ženama na selu da plasiraju  svoje proizvode.Što se tiče nas nemamo konkretnu liniju subvencija vezanu za tako nešto. Mi imamo sadni materijal vezan za voćarstvo i sadni materijal za aromatično bilje“, kaže Kuzmanović.

On navodi da je u ministarstvu poljoprivrede na sastanku sa državnom sekrretarkom napravljen dogovor da za sledeću 2022. godinu kad bude radjen plan i program subvencija budu uvršetni i programi isključivo vezani za žene.

„To je u planu da uradimo , moramo da vidimo šta je to što je njima najpotrebnije. Plastenici su recimo zanimljivi, nemamo ništa sada za povrće kao što imamo za voće i to je naš cilj da vidimo kako da subvencionišemo upravo povrtarstvo. Ovde to funkcioniše vrlo jednostavno , kao i u celoj Srbiji. Oni kupe sadni materijal, donesu račune i mi im vratimo deo uloženog kroz subvenciju. Lično mislim da to možemo da radimo i za povrtarstvo. Nemamo sada takav program , ali sam siguran da ćemo ga imati jer očito postoji potreba“, objašnjava Kuzmanović.

Ipak, najbolji način da neka dobra ideja vezana za žene u poljoprivredi bude realizovana trenutno je kroz program davanja subvencija Udruženjima žena.

„Udruženje žena poljoprivrednica može da napravi projekat na koji način one misle da bi žene na selu mogle biti osnažene u poljoprivredi. Naš opis posla Agrorazvoja jeste davanje subvencija poljoprivrednicima i u okviru toga imamo mogućnost vezanu za udruženja. Postoji šifrarnik mera šta mi možemo da subvencionišemo. Ranije  nije bilo podsticaja vezano za preradu voća, a sada imamo takve podsticaje. Tako da ukoliko postoji potreba i postoji interesovanje korisnika u ovom slučaju žena poljoprivrednica, može biti posebno finansirano kroz rad Udruženja , odnosno konkretne merljive projekte. Dobro saradjujemo sa postojećim Udruženjima i to je dobar način da žene konkretizuju svoje zahteve, istaknu ono što im je potrebno“, kaže Dragutin Kuzmanović .

On dodaje i da se žene više nego muškarci u nekim slučajevima interesuju za programe i mogućnosti. „One su itekako zainteresovane i prate programe. Možda njihov rad nije dovoljno javnosti vidljiv . Ljudi možda ne znaju da u okolini Valjeva imamo žene koje imaju ogromna gazdinstva sa ozbiljnom proizvodnjom u kojima su one isključivo one koje donose odluke , ozbiljno rade i stvaraju. Da li ste znali da u okolini Valjeva imamo ženu koja ima farmu krava? Čak 33 grla. To mnogi ne znaju. One se zaista bore i rade i zato i mi kao grad imamo želju i potrebu da im izadjemo u susret“, zaključuje Kuzmanović.

* Projekat -Ženske brazde– Vamedie Nova u saradnji sa Gradom Valjevom

8 comments on “Ženske brazde: Sve više žena nosilaca poljoprivrednih gazdinstava

  1. Sps rules

    Sps-ovac koji prelaskom u SNS postaje direktor. Pa gospodo naprednjaci vi ste šou i nije mi jasno što se ne bunite protiv ovakvih pojava.A da vi ste samo sposobni da budete botovi i ništa drugo…. Sps vlada

    Reply
    1. Pavlovicu smaras brate

      Smorio si Pavlovicu. To sto ljudi beze od vas, to je vas problem.

      Reply
      1. Hahaha

        Al vas zulja Pavlovic. Ko vam kriv kada nemate nikog ravnog njemu. Pa vam se prividja i gde ga nema. A ljudi koji su presli u sns , to i nisu ljudi, jasno je valjda.

        Reply
        1. Mlad poljoprivrednik

          Žene su samo fiktivni nosioci poljoprivrednih gazdinstava da bi ostvarili subvencije.
          99 procenata žena uopšte i ne obavlja poslove u poljoprivredi.
          Lepo čovek na sebi prijavi zemlju a na ženu gazdinstvo i uzme subvencije a neki mlad poljoprivrednik ne dobije.
          Treba vidjeti koliko žena ima zemlju pa neki i im muževi daju zemlju i gazdinstvo

          Reply
      2. Filip

        A šta nije istina u komentaru!? Dečko je kadar SPS i tamo ništa nije mogao da uradi jer kakvi god u sps bili imaju dobar i školovan kadar i tamo nema mesta za sve za razliku iz SNS gde vam je plafon Singidunum eventualno Megatrend pa uzimate sve sa strane ko vam dođe. Žalosno je to što tako ponižavate vaše osnovno članstvo.

        Reply
  2. Istina

    Zene su, u vecini slucajeva, nosioci poljoprivrednih gazdinstava zato sto su muskarci (muzevi, sinovi) zaposleni u nekom preduzecu pa ne mogu da izostaju sa posla da bi se bavili silnom procedurom i papirima oko dobijanja subvencija, stocnih pasosa i dr. Toliko o zivotu porodice u selu, na svom imanju! Mora neko da bude zaposlen, da bi poslodavac, njemu i deci, placao doprinose (penziono i zdravstveno osiguranje), da i to ne padne na teret domacinstva! A da pri tom svi rade na tom imanju, od jutra do mraka, svaki dan! U zemlji seljaka, koji nas sve hrane ( a kroz istoriju smo videli i brani), seljaci su totalno nezasticeni, prepusteni na milost i nemilost nakupcima, uvoznicima, nelojajloj konkurenciji, otkupljivacima koji imaju novac (i moc) i bas tako se i ponasaju. Samo seljake i njihov rad niko ne stiti. U nasoj drzavi postoji zakonom propisana minimalna cena rada, za zaposlene. Za seljake nije propisana ni jedna minimalna cena njihovih proizvoda! Svi se ugradjuju u cenu njihovih proizvoda, od sitnih nakupaca do krupnih izvoznika, samo seljaku mrvice, koje cesto vredjaju ljudsko dostojanstvo. Plasim se da ce nas, i zbog ovoga, Bog kazniti.

    Reply
  3. Vlastimir

    Lazar i gradsko rukovodstvo da podnesu ostavke! Ništa nisu uradili pod milim Bogom!

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.