Više od million osoba u Srbiji primilo je obe doze vakcine. Goran Vesić u Beogradu najavio dva koncerta za vakcinisane gradjane. U Valjevu pojedini u potpunosti zatvaraju svoje kafiće , a pojedini rade za posebne goste.
Mere koje su na snazi ostaju I dalje, a izjave nadležnih koje ovih dana prenose nacionalni mediji, svedoče o tome da broj zaraženih I dalje raste, a da u takvoj situaciji ne može biti popuštanja istih.
Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da trenutno imamo najozbiljniju epidemioliošku situaciju bez obzira na brojke. Taj vrh piramide ukupnog zaražavanja su hospitalizovani i posebno oni koji su na respiratoru a takvih ima mnogo.
Upitan za bašte ugostiteljskih objekata istakao je da perspektiva jeste da se otvore bašte ali mora svima da bude jasno da virus gubi svoju snagu.
“Kafići i restorani su zamišljene oaze u glavama ljudi, uđeš unutra, skineš masku i ponašaš se kao da nema korone,”rekao je Tiodorović.
Za katolički Uskrs očekuje se I veći priliv gradjana iz inostranstva , a njihovo kretanje biće moguće samo uznegativan PCR test ili potvrdu da su vakcinisani iz Srbije,
Vakcinacija protiv korona virusa u Srbiji počela je krajem decembra. Srbija je uvezla više od 2,8 miliona vakcina. U korist vakcinisanih gradjana u Srbiji već danima govori zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji čak u jučerašnjoj izjavi tvrdi da će vakcinisani moći u pozorište , a za mesec jun najavljuje čak dva koncerta u Beogradu samo za vakcinisane gradjane. „Treba omogućiti građanima koji su se revakcinisali da polako počnu da se vraćaju normalnom životu. Pogrešna je dilema da se ljudi ovakvim merama dele, jer oni koji su se vakcinisali pokazali su se odgovornim prema sebi, porodici i društvu. Građani koji ne žele da se vakcinišu pristaju da žive pod drugačijim uslovioma dok traje pandemija“, istakao je Vesić koji već dugo traži olakšice za vakcinisane, ali bez uspeha .
Najveći teret epidemioloških mera za sada nose ugostitelji koji su od početka epidemije I najviše zatvarani ili im je radno vreme redukovano. Na žalost u Valjevu je situacija takva da pojedini gase svoje kafiće I restorane zbog nemogućnosti da bez prihoda plaćaju obaveze državi I prema radnicima. Pojedini pak za proverene goste otvaraju krišom vrata restorana. U ovoj situaciji koja je gotovo neodrživa za njihov posao dodatno otežavajuća okolnost jeste da vlasnici prostora koje zakupljuju uglavnom ne žele da spuste cenu kirije I u većini ne žele da se odreknu sopstvenih prihoda bez obzira što im je situacija u kojoj su se našli njihovi zakupci poznata.
Kako Vamedia saznaje, na više dojava o tome da neki ugostiteljski objekat radi za posebne goste I u posebno organizovanim uslovima komunalna milicija I valjevska policija vrše provere, ali najčešće ne uspevaju da takve lokale zateknu u trenutku rada. S druge strane u gradu je gotovo javna tajna koji su to objekti.
U Valjevu je organizovan I protest uslužnih delatosti, a sa radom su počeli frizeri, butici, saloni , ipak ugostitelji I muzičari nisu. U samom gradu više je nego vidljivo da sitaicija sa epidemijom uzima svoj danak I u porastu broja obolelih I u broju umrlih , ali I psihičkoj napetosti. Upravo takvo stanje dovodi do snažnog suprotstavljanja gradjana na društvenim mrežama , nihilizmu, negativnim mislima I osećanjima koja se sve više dele kao statusi.
Pod protiskom koji traje već godinu dana svaki gradjanin oseća promenu najpre u svom društvenom životu, mnogima je ugrožen posao što dovodi do povišenog stresa I neretkog izliva besa I na ulici I u trgovinama. Krajnjoj napetosti doprinela je I jako duga zima I poslednje nedelje izuzetno hladnog vremena.
Sve ovo doprinelo je tome da najtraženije vesti jesu one koje se tiču Kroznog štaba I epidemioloških mera. Zanimljivo je da se na društvenim mrežama mogu pronaći I objave koje govore u prilog merama u smislu da one omogućavaju provodjenje više vremena sa porodicom I povratku ekim tradicionalnim vrednostima. Ipak, u 21. veku kada je sve do te mere ubrzano I način života potpuno promenjen, usvojene neke nove vrednosti, teško je prihvatiti I prilagoditi se tradiciji.
Posle godinu dana epidemije u trenutku kada ne znamo ni koliko će ovakvo stanje još potrajati, evidentno je da pored brojnih socijalnih I politikih podela imamo još novih podela pa je pravo pitanje , kako će zaista izgledati naš život posle svega?