U Opštoj bolnici Valjevo održan je stručni sastanak „Simptomi u IBD-u. Kako pravovremeno odabrati pravog pacijenta?“, a za gastroenterologe, imunologe, i infektologe je prezentaciju održala dr Ivana Jovičić, gastroenterohepatolog, šef Kabineta za zapaljenske bolesti creva KCS. Inflamatorne bolesti creva (inflammatory bowel disease (IBD)), zapaljenske bolesti creva su hronične, nespecifične, imunološki uslovljene bolesti koje se razvijaju najčešće u dva oblika kao ulcerozni kolitis ili Kronova bolest, u zavisnosti koji deo crevnog trakta zahvata zapaljenska lokalizacija. Prema raspoloživim podacima broj obolelih sa dijagnozama IBD u Srbiji se kreće od 10 do 12 hiljada. U svetu najmanju stopu incidence među stanovništvom ima Indija, dok se u razvijenim zemljama broj obolelih povećava i to u populaciji stanovništva između 20 i 30 godina života. Kod pacijenata starije životne dobi kod kojih postoji dijagnoza IBD postoji i dosta komorbiditeta, pridruženih hroničnih bolesti, pa je i lečenje praktično sistemsko. Uočava se da je i genetski faktor jako prisutan i čak 20% uvećava rizik za nastanak IBD-a jer je zapaženo više obolelih članova porodice. I pored svog napretka u dijagnostici, ne postoji zlatni standard za uspostavljanje dijagnoze, pa je rano otkrivanje dosta otežano.
Prema rečima dr Jovičić, pacijenti koji dolaze na tercijarni nivo lečenja, iz Opšte bolnice Valjevo dolaze potpuno i dobro klinički obrađeni tako da odmah mogu da budu tretirani nekim vidom savremene terapije kakva je i biološka ukoliko su oni prasvi kandidati za nju.
- Na razvoj IBD-a pre svega kod mlade populacije ispod 40 godina života utiče dosta udruženih faktora, pre svega kvalitet života, emocije, genetika. A na žalost kod mlade populacije uočavamo teške forme bolesti koje zahtevaju pravovremenu primenu dostupne terapije. U lečenju je sve povezano, a sam pacijent dosta doprinosi toku lečenja, te je zato svaki pacijent individua za sebe jer ne možemo ni da pretpostavimo kako će na pojedinca da utiče primenjena terapija. Krajnji cilj primene biološke terapije IBD-a jeste da pacijentu omogućimo kvalitet života, a sve to kroz individualni pristup – navela je dr Jovičić, dodajući svoja zapažanja iz kliničkog rada, da je primena biološke terapije dala najbolje rezultate već kod srednje teških formi bolesti jer se tada spašava crevo i sprečavaju se ponovljeni napadi koji mogu trajno da oštete crevni trakt. Zbog toga je izuzetno važna kontrola i monitoring koji pacijenta vode ka kompletnoj remisiji.
Dr Ivana Jovičić je izrazila svoju nadu da će u budućnosti ukoliko bude takva organizacija zdravstvene zaštite, pacijetima Kolubarskog okruga biti omogućena primena biološke terapije, izvan velikih kliničkih centara za IBD i u Opštoj bolnici Valjevo.
- To je ideja koja mora poteći od resornog ministarstva, da se centri prošire. Nadam se da će se tu naći i valjevska bolnica koja i sada što se tiče gastroenterologije ima odlične stručnjake, i što se tiče lečenja IBD-a rezultate na visokom nivou. Lekari su izvanredno i obučeni jer endoskopiju rade odlično, imaju uslove i sve što je potrebno za standardno lečenje pacijenata sa IBD dijagnozama. Možda u budućnosti ima prostora da kao centar pružaju i usluge savremene medicinske terapije kakva je biološka osnivanjem kabineta za to , o čemu će naravnio zadnju reč dati Ministarstvo. Lekovi koji su jako skupi za te procedure se dobijaju na osnovu referentnosti, a valjevka bolnica smatram to može. Bolnica, kao bolnica, mora da ima dobre uslove, da ima dobru hirurgiju koja se bavi kolorektalnim pričama, zatim dobru radiologiju i naravno opremu i dobru gastroenterologiju – zaključila je dr Jovičić, naglasivši da je iz njenog iskustva i saradnje valjevska gastroenterologija primer za čitav region.