Ekspres Veće ekspresno o budžetu

Gradsko veće za samo 35 minuta završilo sednicu na kojoj je  usvojeno čak 39 tačaka dnevnog reda. Medju njima i najvažnija za grad Valjevo u 2020. godini – budžet grada. Ni o ovoj tački nije bilo razgovora.

Sednica Skupštine grada trebalo bi da po poslednjim informacijama bude održana 30. decembra, a njoj je prethodila i sednica Veća na kojoj je trebalo da bude razmatrana i najvažnija tačka dnevnog reda , budžet grada Valjeva za 2020. godinu. Istini za volju, ova tačka dnevnog reda zaista je po rečima pojedinih članova Veća i bila na dnevnom redu , ali bez rasprave . Načelnik budžeta Željko Tabašević kratko je informisao Većnike o visini projektovanog budžeta pa se brzo prešlo na usvajanje istog. Većnici tvrde i da su predlog budžeta praktično dobili veče pre sednice pa i da nije ostalo dovoljno vremena da bi se sa njim i upoznali.

Razgovora nije bilo ni po pitanju plana komunalne izgradnje koja je podjednako važna tačka , ali ni po pitanju izveštaja o radu za 2019. godinu valjevskih javnih preduzeća.

Do sednice Skupštine trebalo bi da bude održana još jedna sednica na kojoj bi se mogli razmatrati amandmani na predloženi budžet ukoliko ih bude bilo. S obzirom da se sam budžet nije razmatrao jasno je da od razmatranja amandmana nema ni pomena .

„Pa on to , gradonačelnik, čita, mi glasamo onda on ponovo čita i konstatuje da je usvojeno i tako 39 puta. Malo duže je čitao , bilo je dosta tačaka . A budžet, pa to mi ne znamo , nije bilo ni rasprave niti posebnog upoznavanja sa budžetom. Tako je uvek, što bi sad bilo drugačije“, kažu pojedini članovi Veća.

Da li je moguće da članove Veća ne zanima budžet grada?

Da Veće ne radi svoj posao i ne funkcioniše kako bi trebalo jasno je još od početka nakon formiranja aktelne vlasti. Ali, ako Veće zaista ne odlučuje ni o čemu , ko onda odlučuje ?

Na sednicama Skupštine koje su za sada otvorene za javnost može se videti da odbornici vladajuće koalicije bespogovorno podižu ruke. Mnogi od njih i sami tvrde da ne znaju vrlo često o čemu se radi, ali pošto su vlast, moraju glasati. Ako odbornici ne misle svojom glavom i praktično glasaju jer se tako mora ili treba , ko onda odlučuje?

Iako bi trebalo da je u Srbiji na snazi parlamentarna demokratija . Zakonodavnu vlast vrše Parlament i predsednik Republike. Izvršnu vlast obavljaju predsednik Republike i Vlada. Sudsku vlast sprovode sudovi itd. Sve ovo preslikava se I na lokalne samouprave , ali u Valjevu izvesno nije tako.

Ako se ne pita Veće I ne pita Skupština ko se onda pita? Ili to zapravo nije parlamentarna demokratija? Moć I volja jednog čoveka ?

Istorijski postoji naziv I za ovakav oblik uredjenja – stvarna autokratija. Formalno postoje demokratske institucije , imamo I Veće I parlament, ali su oni pod neposrednim uticajem grupe I njenog vodje. U takvim oblicima uredjenja, institucije praktično sprovode diktaturu grupe ili neposrednu diktaturu njenog vodje.

Parlamentarna demokratija nije novina u Srbiji I nije nastala 1991. godine već istorijski gledano formiranje I osnivanje političkih partija dozvoljeno je u Srbiji 1881. godine. I za sve te godine baš ništa nije naučeno.