U Valjevu i second hand mora da spusti cene

Redovi ispred prodavnica u kojima se prodaje polovna roba nisu novina u Valjevu, a od skora i secondhand radnje moraju da snize cene kako bi prodale nabavljenu robu.

Negde utorkom, negde četvrtkom, u zavisnosti od radnje do radnje u ranim jutarnjim satima moguće je već videti formirane redove, uglavnom žena , koje čekaju da se otvori second hand, tim danima kažu, stiže nova roba. Zaposleni u ovim radnjama govore da su tada gužve najveće i da se upravo tada i proda najviše robe. Ipak ni drugim danima nisu gužve mnogo manje i roba se dobro prodaje.

Cene u visini od 100, 200, 300 dinara ovih dana su prepolovljene jer je kako kažu , potrebno prodati letnju garderobu koja je ostala u radnjama. „Prodalo se mnogo , ali je ono što je imalo nešto višu cenu i ostalo. MI smo imali nešto robe koja je stigla iz autleta u Nemačkoj i ta roba imala je cenu i do 600 pa i 800 dinara jer se radi o stvarno dobrom brendu. Ali naši kupci uglavnom kupuju jeftiniju robu onu od 200 do 300 dinara i sada smo i te cene spustili“, kažu u jednom od secondhand radnji u Valjevu.

Poslednjih godina broj ovih radnji u kojima se prodaje polovna garderoba narastao je više nego ikad , a komad garderobe u ovim radnjama kupuju i traže ne samo oni materijalno najniži slojevi stanovništva već to čini nekadašnji srednji sloj , koji očito više i ne postoji.

Kako se prosečna zarada u Valjevu nalazi ispod nivoa prosečne potrošačke korpe , nije teško razumeti da nakon što se plate svi komunalni i drugi troškovi, odvoji novac za ishranu koja više nije jeftina, velikom broju stanovnika Valjeva ne preostaje ništa drugo nego da u ovim radnjama potraže odevni predmet.

„Sad će biti velike gužve kad stignu jakne, kaputi, to se rasproda za jedan dan. Naša roba je stvarno dobrog kvaliteta i ljudi se vraćaju ponovo kod nas da pazare. Mi ne dajemo robu na rate ili čekanje, ali ima stalnih mušterija koji slučajno naidju ugledaju nešto, a nemaju trenutno kod sebe para i onda im mi izadjemo u susret damo im to što hoće , a oni uvek sutradan donesu novac. Nismo imali problema sa takvim našim kupcima nikada“, navode u jednoj od ovih radnji.

Teškoj materijalnoj situaciji Valjevaca pomogli su i život olakšali  dolasci trgovina poput New Yorkera i Waikikija gde se turska roba i turski pamuk prodaju po veoma povoljnim cenama.

Ipak, to ne znači da se ne kupuju i skupi komadi garderobe i obuće. Najbolje u tom slučaju prolaze prodavnice sportske garderobe gde se uspešno prodaju i patike po ceni od 200 eura. Najveći broj ovakvih radnji uglavnom je samo jedna od radnji u okviru velikih  lanaca nekog brenda u Srbiji i svojim kupcima nude mogućnost plaćanja na rate ili imaju sklopljene ugovore o administrativnim zabranama sa preduzećima u javnom sektoru pa se i tu plaćanje odvija u više rata.

Život u Valjevu za običnog gradjanina nije lak, a želja za samoodržanjem čini sve da se nikad lošija situacija preživi pa i život nedostojan čoveka u 21 veku prihvati kao opcija.