Kako do škole budućnosti

Pitanje kako izmeniti obrazovanje i pripremiti ga za novo doba je danas globalni izazov. O tome kako prilagoditi škole, fakultete i cele obrazovne sisteme piše u svom autorskom tekstu za jedini časopis koji se bavi obrazovanjem kod nas „Prosvetnom pregledu“ Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica.

„Kriza obrazovnih institucija je planetarna. Da li u stvari postoje uspešni obrazovni sistemi, kada uzmemo u obzir sve ranije navedeno? Došlo se do trenutka da treba menjati osnovne obrazovne i akademske paradigme. Dakle mora mnogo više da se uradi od blagih adaptacija, promena programa, činjenica ili načina rada. Svuda. U celom svetu.“ – kaže Nikola Božić u svom autorskom tekstu.

Ključno je da razumemo da obrazovanje više nije deo života i to njegovog samog početka, nego postaje deo svih životnih faza. Kontinuirano obrazovanje, stalno informisanje o oblasti ekspertize, rad na sopstvenim veštinama bez prekida, praćenje i drugih oblasti, ključne su osobine uspešnih ljudi u decenijama pred nama. Diploma više nije cilj, ali nije ni garancija celoživotnog uspeha. Samo je stalni rad i ostajanje u toku sa dešavanjima i promenama garancija uspešnosti.

O tome šta su osobine uspešnih stručnjaka u vremenu kioje dolazi gospodin Božić kaže: „Kako iskomunicirati svoje potrebe, svoja znanja, svoje zaključke, sopstvene stavove je vrlo važna odlika sposobnih stručnjaka. Na veštinama komunikacije, i verbalne i pisane, i akademske i svakodnevne, i adminstrativne i stručne se mora svakodnevno raditi.“.

Brzina promene današnjeg društva, i lokalno i globalno gledano, dovodi do toga da je sve teže predviđati njegove potrebe u srednjoročnom, a posebno dugoročnom periodu. Samo poslednjih desetak godina, od pojave prvih pametnih telefona, naši životi su se toliko promenila, da bi za gledaoce popularne naučne emisije sa kraja dvadesetog veka „Posle 2000.“ Sve ovo izgledalo kao naučna faktastika.

„Obrazovanje služi da dolazeće generacije pripremi da se uključe na civilizacijski i istroijski tok razvoja, da razumeju osnovne koncepte koji funkcionišu u prirodi i društvu, da svesni prošlosti mogu da sagledavaju budućnost, ali i da se pripreme za nove nepoznate izazove koji će tek da se pojave. Ako je brzina razvoja društva, tehnologije i njihove povezanosti tolika da je teško pogledati u narednu deceniju, a kamoli u narodni vek, postavlja se pitanje kakvo obrazovanje danas treba da imamo da bismo dolazeće generacije pripremili da budu sposobne za opstanak i razvoj.“ – objašnjava programski direktor Petnice.

I akademska zajednica i svetski privrednici predviđaju da će u narednih dvadesetak godina bar 30% svih aktuelnih profesija biti zamenjeno tehnologijama (CIO, 2016). Ipak, za razliku od Industrijske revolucije koja je dovela da toga da mašine zamenjuju fizičku radnu snagu, ova današnja će dovesti do zamene visokoobrazovnaih ljudi. Upravo zbog toga pitanje o budućnosti obrazovanja postaje još važnije.

U ovom, veku znanja se proizvodi velika količina podataka. Tako se procenjuje da će 2020. godine svaki čovek proizvoditi 1,7 MB podataka u sekundi (Izveštaj DOMO, 2018). U poslednje dve godine smo proizveli 90% svih podataka od nastanka civilizacije. Ovo ukazuje na to da obrazovanje više ne može biti zasnovano ni na faktografskom znanju. Ne možemo povećavati obim školskog gradiva da bismo pratili društvene promene i tehnološke inovacije.

Kada govorimo o primerima dobre prakse drugih obrazovnih sistema Nikola Božić poručuje: „Mnogo je razloga zbog kojih je neki obrazovni sistem uspešan. Treba imati na umu i kulturološke odlike naroda i države, socio-ekonomsku situaciju, porodične odnose, klimatske i geografske karakteristike, istorijski razvoj, odnos društva prema obrazovanju i nastavnicima i profesorima, tržište rada… Sve ovo treba uzeti u razmatranje prilikom traganja za modelom koji može unaprediti neki drugi lokalni obrazovni sistem. Ipak problem je ovde mnogo globalniji.“

Šta nam onda škola može pružiti i u kom smeru je treba razvijati? Svakako školi ostaje da nove generacije upozna sa pojavama, fenomenima, procesima, međusobnim vezama, osnovnim činjenicama o svetu oko nas, o prirodi, o društvu, o tehnologijiama…

Čemu treba da nas uči škola budućnosti gospodin Božić odgovara: „Ono što škola današnjice mora da nauči svoje učenike i studente jesu kritičko razmišljanje, rešavanje problema, da su nauke interdisciplinarno povezane, veštine međusobne saradnje, i veštine komunikacije“.

„Škola budućnosti ne treba da pokušava da učenike i studente nauči svemu što sledi, jer to nije ni moguće. Škola budućnosti treba sve da pripremi da budu samostalni, sposobni da se adaptiraju, da odgovore svim izazovima,… Škola budućnosti treba da uči pre svega kako se uči.“ – zaključuje Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica u svom autorskom tekstu za „Prosvetni pregled.