Priča o ženama u politici naizgled je u jednom trentku krenula na bolje, ali se izgleda sve završilo na slovu zakona o obaveznoj kvoti žena na listama. U Valjevu nema žena donosilaca odluka. U Valjevu nikada nijedna žena nije bila predsednik Skupštine niti gradonačelnik.
Uvodjenje kvote od 30% na odborničkim listama uvelo je u većem broju žene u skupštinsku salu ali do sada bar u Valjevu nekog značajnog pomaka nakon zakonske obaveze nije bilo. Generalni je utisak da žene nisu dovoljno uključene, nisu motivisane ,a primeri koji im se daju svakako ne idu u pravcu bolje motivacije.
U Valjevu je u jednom trenutku bilo čak sedam žena načelnica odeljenja u Gradskoj upravi , ali nijedne žene za stolom predsedavajućeg u Skupštini i daleko od toga da su žene bile čak i u opciji kandidata za mesto predsednika opštine. Najveći domet žena u Valjevu ogledao se u dodeljenom mestu u Gradskom veću , apa su tako poslednjih desetak godina u Veću vidjene Milka Erić Vasiljević, Milena Dosković, Dragana Terzić. Ipak kao pojedinci u tom istom Veću nisu bile u mogućnosti da dodju do posebnog izražaja niti je njihova uloga bila značajnija od forme.
Sadašnje odbornice u Skupštini grada svoju ulogu vide uglavnom u učešću u glasanju , a nekih većih inicijativa sa jihove strane nije bilo. Pokalo se , koliko je poznato sa osnivanjem Odborničke mreže u kojoj bi bile samo žene odbornice , ali od samog osnivanja takvog jednog tela ponovo se nije išlo dalje . Neke od akcija koje su tada pominjane nisu nikada realizovane. Opšta je ocena da nije bilo dovoljno interesovanja , a možda u osnovi nije bilo dovoljno saglasnosti . Ako je verovati nekim izvorima , žene su u ovom slučaju izgleda stavile partijsku pripadnost na prvo mesto što je u samom začetku sve i blokiralo.
Žene su u Valjevu na mnogo načina u drugom planu u politici i retkost je što je u ovom trenutku samo Dragana Terzić na čelu jedne partije SDPS. Ostale partije ženama dozvolajvaju da budu eventualno sekretari ili potpredsednici u najboljem slučaju. Ako ovakava slika dominira jasno je da nema interesovanja samih Valjevki da budu više angažovane na ovom polju. Politika se ipak seti žena u svakoj kampanji kada su ženski glasovi glasovi bez razlike u glasačkoj kutiji. Tada se vidja da na štandovima partija ima žena , one dele promotivni materijal, poneka se oglasi o reproduktivnom zdravlju žena i kad izbori prodju sve se ponovo vrati na stare staze.
„Pet političkih stranaka ne navodi princip rodne ravnopravnosti u svom delovanju – SNS i SRS pišu da su protiv diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i pol, dok DJB, DSS i Dveri ne pominju u svojim programima ni načelo zabrane diskriminacije.
SPS, DS, SDS, LDP i LSV su identifikovale značaj tog pitanja i imaju različite pristupe u njegovom predstavljanju.
Kad je reč o učesću žena u javnom i političkom životu, SPS, DS, SDS, LDP i LSV se u svojim programima zalažu za veću zastupljenost žena u politici.
Preostalih pet stranaka – SNS, SRS, DJB, DS S i Dveri se ne bave tim aspektom rodne ravnopravnosti u svojim programima.
Uloga zene u planiranju porodice i brizi o porodici i deci je druga tema koja se susreće u programima nekoliko stranaka i koja je obrađivana sa različitih stanovišta – SNS, SRS i Dveri u svojim programima posmatraju ženu prvenstveno u reproduktivnoj ulozi.
Problem rodno zasnovanog nasilja identifikovan je u programima četiri stranke – SPS, Dveri i LSV napominju da su za sankcionisanje svih vidova nasilja nad ženama, dok DS samo prepoznaje postojanje ovog problema.
SPS navodi da je protiv medijske diskriminacije i degradacije žena, dok SDS smatra da se unapredjenjem pravne regulative i edukacijom javnosti mogu suzbiti stereotipi koji vode ka diskriminaciji.”, pokazala je analiza koju je list Blic objavio na ovu temu još 2016. Godine ukazujući na nedovoljnu zastupljenost žena I pitanja rodne ravnopravnosti na polima odlučivanja I njihove uopštene uključenosti u procese donošenja odluka.
Nastaviće se