Radović:Ništa se ne sprovodi

imageGrad nije ispunio obaveze niti preduzeo mere koje je sam doneo kao nzvaničan dokument na sednici Skupštine po pitanju aerozagadjenja, tvrdi nezavisni odbornik Ljubomir Radović.

Umesto primene Plana grad pribegao rebalansu I u smanjenje aerozagadjenja uložio samo 4 miliona dinara, tvrdi Radović.Na konferenciji za novinare nezavisni odbornik Ljubomir radović ukazao je na činjenicu da je na prethodnoj sednici Skupštine pokušao da dopuni dnevni red predlogom koji se odnosio na temu aerozagadjenja. Ovaj pokušaj kako kaže bio je bezuspešan.Ukazujući na alarmantane podatke po kojima je Valjevo najzagadjeniji grad u Srbiji Radović ističe i činjenice vezane za porast broja malignih oboljenja koje je izneo Savet za zdravlje Grada Valjeva , a po kom je u 2015. godini nad Valjevom su granice zagađenja bile premašene u ukupno 174 dana, gotovo pola godine. Rezultat: 84 registrovana maligniteta, 182 nova pacijenta sa opstruktivnom bolešću pluća. Na žalost, kaže se u analizi, ni naredne godine nisu bile bolje.
„Zahtevao sam da Skupština usvoji, za početak, samo zaključak o organizovanju javne rasprave o izvršavanju obaveza gradskih službi iz Zakona o zaštiti životne sredine, zatim iz Plana kvaliteta vazduha 2015-2021. i Plana zaštite životne sredine grada Valjeva 2016-2025. Ovom prilikom želim da javnosti predstavim analizu izvršenja obaveza i poslova koje su krajem pretprošle godine gradskim i drugim službama propisali Plan kvaliteta vazduha i Plan zaštite životne sredine, zvanični akti Grada Valjeva, objavljeni u Službenom glasniku broj 17, u novembru 2016. god.”, kaže Radović.
On navodi da se u Tabei 45 Plana kvaliteta vazduha nalaze osnovne mere u sektoru saobraćaja , proizvodnji toplotne energije, kod individualnih ložišta i kod monitoringa kvaliteta vazduha u Valjevu. „ Šta je od ovoga izvršeno: u sektoru saobraćaja slabom trojkom bi mogli da se ocene radovi započeti oko mosta u Ulici norveških interniraca. Sve ostalo – nula! U proizvodnji toplotne energije pretpostavljamo da se obavlja redovno investiciono održavanje u Toplani. Veliki plus za nabavku uređaja za atomizaciju energenata. Izveštaj Toplane za 2017. još uvek nismo videli, tako da ne znamo da li uređaj već radi i kakve efekte daje. Ostalo-nula! Tvrdi se da je obezbeđen redovni monitoring zagđujućih elemenata u vazduhu. Tačno je da Zavod za javno zdravlje uredno dostavlja svoje mesečne izveštaje gradskoj upravi, a ova ih uredno objavljuje na stranici Zaštita životne sredine.Možemo, dakle, sa priličnom sigurnošću doznati šta smo to, pored kiseonika i azota, unosili u naša pluća u dane, na primer, 1-og, 2-og, 18-og ili 28. februara ove godine. Posebno naglašavamo da je nivo čestica PM10 u valjevskom vazduhu rekordnu mesečnu vrednost dostigao 6. februara. Sve bi to bilo lepo, da smo na ove događaje bili upozoreni u realnom vremenu, da bar izbegavamo izlazak na ulice. Ovako, samo saznajemo čime smo sve bili trovani tokom prethodnog meseca”, kaže Radović.
On navodi da su osnovne mere koje zahteva Plan kvaliteta vazduha: optimizacija mreže monitoringa kvaliteta vazduha, uvođenje merenja suspendovanih PM2,5 čestica u programe kontrole lokalne mreže, uvođenje merenja PAH u program u lokalnoj mreži, uvođenje merenja prizemnog ozona u program kontrole u lokalnoj mreži.
„Od ovoga nije urađeno baš ništa. Ne znamo čak ni da li je konačno formiran, na primer, Lokalni registar zagađivača. A uvođenje modernih uređaja koji bi nam u realnom vremenu najavljivali da raste opasnost od zagađenja dalo bi nam bar malo više vremena da preduzmemo planirane mere zaštite: od upozoravanja građana na opasnost, do obustavljanja rada nekih zagađivača, možda i privremenog obustavljanja saobraćaja u nekim delovima grada.Odnos službenika grada, dakle ljudi koji primaju platu da bi izvršavali zadatke navedene u Planu kvaliteta vazduha, najbolje se vidi u načinu trošenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Podsećam Vas i na to da u gradskoj upravi nema dovoljno zaposlenih koji su stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine. Na tabeli koju imam u prilogu, jasno se vidi se da je ovaj fond u prošloj godini najpre raspolagao sa 68 260 000 dinara. Deo koji bi se mogao odnositi na kvalitet vazduha iznosio je svega 12,6% ove sume. Rebalansom budžeta, međutim, budžetski fond za zaštitu životne sredine sveden je na 47 660 000 dinara, a na kvalitet vazduha stvarno je utrošeno svega 4 697 760 dinara, tj, 9,85% revidiranog, debelo skresanog budžetskog fonda”, kaže Radović.
Radović na osnovu svega izvodi zaklkučak da gradska vlast za proteklih 15 meseci nije ozbiljno ni načela obaveze preuzete Planom kvaliteta vazduha i Planom zaštite životne sredine. U organima grada o ovoj temi niko ne govori; jedino što građani povremeno čuju o svom vazduhu jesu zaklinjanja na partijskim medijskim nastupima, gde doznajemo da “oni” (svejedno koji) danonoćno i bez predaha rade na rešavanju problema aerozagađenja.
„Pitanje zagađenja vazduha koji dišemo, nije i ne sme biti pitanje kojim se bave samo političke stranke u prigodnim situacijama i izbornim kampanjama. Put za njegovo rešavanje potpuno jasno je trasiran Zakonom o zaštiti životne sredine koji je preuzeo odredbe tzv. Arhuske konvencije, ratifikovane u Skupštini Srbije još 2009. godine.Zakon o zaštiti životne sredine kaže u članu 78: obaveza lokalne samouprave je da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno obaveštava javnost o stanju životne sredine, o pojavama koje se prate u okviru monitoringa nivoa zagađujućih materija i njihove emisije, kao i o merama upozorenja o razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi.Dalje, u članu 80: da u skladu sa zakonima koji regulišu posebne oblasti zaštite životne sredine obezbedi učešće javnosti u odlučivanju.”, navodi Radović.
Ukratko, građani Valjeva imaju pravo da najpre doznaju šta je učinjeno u sprovođenju usvojenih programa i ko nije radio na poslovima koje je preuzeo. Imaju pravo da učestvuju, aktivno, u kreiranju novih mera i zahvata kojima će eventualno biti izmenjeni i dopunjeni postojeći planovi. Imaju pravo, na kraju, da redovno i objektivno budu izveštavani o tome kako se usvojeni programi i planovi sprovode, zaključak je radovićevog obraćanja novinarima i javnosti.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.