Pod nazivom „Zimska priča“ svoj štand na sajmu ima poljoprivredno gazdinstvo Nikolić iz Kotešice. Milivoje i Jovanka proizvodnju sireva i pavlake započeli su nakon što su ostali bez posla u Valjevu i doneli odluku da se vrate na selo. Sirevi sa orasima, sremušem , korijanderom, u maslinovom ulju, samo su deo onoga što ovi vredni ljudi stvaraju.
Milivoje Nikolić I njegova supruga Jovanka bili su svojevremeno zaposleni u Valjevu gde su živeli sa ostatkom porodice. Vremena koja su došla ovo dvoje , sada već penzionera, ostavila su bez posla i samim tim bilo kakvih prihoda. Odluka je kažu doneta gotovo odmah jer se od nečeg moralo živeti, preseliće se na selo u Kotešicu gde Milivoje ima staro domaćinstvo. „Mi smo prvo predavali mleko, imali smo osam krava. Ali , znate mi te krave hranimo, staramo se o njima , a cena mleka je ispod svakog minimuma i tu zaradu praktično imaju otkupljivači i trgovci , mi kao proizvodjači gotovo ništa. Da ne govorimo o redovnosti isplate pojedinih otkupljivača , recimo Šabac nam duguje 250 000 dinara.Nisam ih tužio kad oni već nemaju obraza, računam da ja imam svoj“, kaže Milivoje koji se na život na selu lako navikao.
Kako cena mleka u otkupiu od 24 dinara koliko im je plaćano nije zadovoljavala njihove potrebe da bi održali domaćinstvo Nikolići su doneli odluku da se bave proizvodnjom posebnih vrsta sireva i paprike u pavlaci. „Zašto mi ne bismo pravili svoje proizvode? To smo postavili sebi kao pitanje. Nije uspelo odmah, ali smo istrajali. Probaš, čuješ , informišeš se. I odmah smo rekli da sve mora biti prirodno. Mi ne dodajemo biljne masti , ne kupujemo od drugih papriku nego je sami uzgajamo u bašti,naša somborka . Mi zato garantujemo za kvalitet svega što ovde vidite. Samo prirodno i zdravo, bez dodataka. To je naše mloeko preradjeno i izašli smo na tržište. Nije nam lako jer veliki jedu male na tržištu, ali ja sam krupan čovek pa ne dam da me pojedu“, objašnjava Nikolić.
Svoje proizvode plasiraju na razne načine, izmedju ostalom i učešćem na sajmovima i beogradskim pijacama pa i posebnim manifestacijama posvećenim hrani. „Mi dostavljamo robu našim kupcima. Jer ljudi nam se uvek vraćaju, ko jednom kupi i proba zna šta je kupio i šta jede i uvek se traži još. Mi dostavimo to ako je bliže na kućni prag , ako je dalje, šaljemo i kao posebne pošiljke. Naša roba ide i u Niš i u Sombor. Recimo na sajmu u Koceljevi su nas našli ljudi iz Niša probali i sada kupuju od nas i oni i njihovi prijatelji. I ne samo proizvodi od mleka , mi proizvodimo i rakiju izuzetnog kvaliteta ne kao sad ovi što prodaju šećeruše, ja rakiju ne pravim od šećera već od šljive. Ljudi to znaju. Protivnik sam bilo čega veštačkog. Ubacuju šećer u rakiju i biljne masti u pavlaku i sireve , mi to ne radimo, naši su proizvodi pregledani i atestirani“, kaže Milivoje.
I jedno i drugo priznaju da nema velike pomoći države za poljoprivrednike. „ To su prazne priče što pričaju da oni nas pomažu, ništa od toga. Nema na selu skoro nikoga, stari samo. Sve što pričaju ovako to su priče za malu decu. Ako na selu imate prihod od 50 000 dinara mesečno, onda i da se preživi , a bez toga nema ništa. Ja imam zanat. Autolimar sam i autoelektričar pa i to radim.U svoje vreme sam tovio i bikove , ali nemam više snage. Deca nisu ostala sa nama i razumem ih što nisu. Nije lako na selu“, priča Milivoje.
Njegova supruga radila je u kancelariji, inače ekonomista sa višom školom poreklom je iz Nikšića, a kako sama kaže kravu je izbliza videla prvi put kad je došla u Kotešicu i kad su je kupili. „ Moje obrazovanje za mene u ovoj situaciji nije bitno. Ja sam se za ovo opredelila kad sam ostala bez posla. Mi smo nekad planirali da kad odemo u penziju odemo u sleo, ali morali smo ranije. Pošto sam ja iz Crne Gore predlagali su nam da se bavimo švercom, ali ja sam rekla, Milivoje, motiku u šaku i ja ću za tobom. Može od poštenog posla da se živi. Mora puno da se radi, ali živi se.Nisam se libila posla. Ja sam iz centra Nikšića, selo je za mene bio pojam“, priča Jovanka.
Za umeće pravljenja sira kaže morala je u Crnu Goru po domaće recepte. „Išla sam tamo i učila. Gledala i učila kako su to naši stari nekad spremali. Probam pa prospem , ne valja i opet ispočetka dok nisam naučila.Sad je moj proizvod moj, domaća pavlaka i sirevi, sve preradjevine su nam organske. Ali nemamo novca za sertifikat organske proizvodnje. Paprika u pavlaci nam je zaštitni znak. Zbog te pavlake sam dane provela u Sjenici. To je ta receptura od punomasnog mleka. Naša paprika je punjena, a ne prelivena, nego ručno punjena. Domaće sve“, kaže Nikolićka koja navodi brojne vrste pikantnih sireva trapista i rolovane sireve od nekuvanog mleka.
Novinar Vamedie imao je priliku da proba proizvode Nikolića koji svojim ukusom i izgledom mogu da pariraju i svetskim brendovima. Cene su više nego pristupačne što pored visokog kvaliteta praktično organskih proizvoda jeste ove proizvode učinilo dostupnima svakom.
Dok Milivoje tvrdi da je život na selu težak, Jovanka opet tvrdi da bi svima preporučila selo.
„Ne može to da se poredi. Zdrav život jedan, zdrav vazduh, zdrava hrana. Mora da se radi to je tačno, ali svako ko hoće da radi i ima nešto na selu ja bih preporučila da ode na selo. Samo mora da se bude uporno. Ne sme da se odustaje, to nikako. Ako sam ja kao dete iz grada koja nikad nisam ništa od seoskih radova ni gledala , a kamoli radila, naučila da pravim sireve i pavlaku i da se staram o stoci i imam veliku baštu , onda to može svako. Ja jesam završila školu, da kažemo obrazovana sam po nekim standardima, ali to nije merilo svega“, uporna je Jovanka.
Kotešica nije daleko od Valjeva i lako se do nje stiže, pa ako Vas put navede slučajno ili namerno Nikoliće ćete zbog njihovih proizvoda lako pronaći. Ili napravite prečicu, probajte njihove sireve i pavlaku na štandu u Hali 3 na ovogodišnjem SPREG-u koji traje do subote uveče.
S.V.