Iako je brana Rovni još investicija, kazne ribolovcima piše Arilje

imageIako je hidroakulacija Rovni još uvek investicija, dakle po svom statusu nije završena, ovog leta brojni ribolovci zabacili su udice baš na ovom jezeru. Istovremeno preduzeće Cassini fishing piše kazne ribolovcima.

Da će brana Rovni imati svoj potencijal i u smislu turizma više je nego jasno, vd direktora JP Kolubara Zoran Mitrović za Vamediu kaže da postoje projekti čak i za poribljavanje. „ Akumulacija će biti poribljena vrstama ribe koje su takvoj akumulaciji neophodne, tu se pre svega misli na čistače. Za sada akumulaciju nismo poribljavali. Za sada pecanje nije dozvoljeno iako smo vidjali ribolovce da tu pecaju nismo ih dirali“, kaže Mitrović.
Ipak mnogi su pecanje na ovoj akumulaciji zapamtili jer ima je preduzeće Cassini fishing iz Arilja pisalo kazne. „Tu nema ni šta da se peca , ali eto rekreativno smo bili na jezeru i ajde da zabacimo udice. Došli su ljudi traili dozvole za pecanje na akumulaciji , mi ih nemamo jer ih niko još i ne izdaje i pisali su nam kazne“, priča jedan od ribolovaca.
Dozvolu za pecanje na akumulaciji nije moguće pribaviti jer sama akumulacija još nigde nije zavedena niti ozvaničena kao prostor gde je pecanje moguće. „Ovo je još uvek investicija, ništa tu još nije gotovo. Mi smo takodje čuli da neko naplaćuje kazne ribolovcima, ali to preduzeće nema sa nama potpisan nijedan ugovor. Mi im nismo zatražili nadzor, a kako smo saznali oni se staraju o vodama zapadne Srbije“, objašnjava Mitrović.
Kako Vamedia saznaje kazne možda naplaćuju po osnovu reke Jablanice koja je u njihovoj nadležnosti , a ona je jedna od reka koje pune branu. „To bi značilo da ako ja imam baru u dvorištu i poribim je oni bi došli da mi pišu kaznu? To nije u redu. Nigde ta akumulacija nije ucrtana još“, gnevni su ribolovci.
„Što se JP Kolubara tiče pecanje je zabranjeno, vožnja motornim čamcima je zabranjena, u zaštitnom pojasu oko akumulacije nije dozvoljena gradnja i korišćenje pesticida. Ali nismo mi ti koji su angažovali to preduzeće. Oni nikada nisu došli kod nas niti je bilo reči o bilo kakvim dozvolama. Mi nismo tražili ni od koga da kažnjava ljude“, tvrdi Mitrović.
U martu ove godine list Danas objavio je tekst pod naslovom „Osnovali firmu dva dana pred konkurs pa dobili tender” u kome se navodi : “Agonija oko dodele ribarskih područja traje već duže vreme, a sve je počelo još 2013. kada je prvi put područje dodeljeno privremeno, jer nije bilo konkursa. Posle te prve privremene dodele, ribarska područja se dodeljuju još tri puta privremeno, iako je u Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda definisano da se ribarska područja mogu maksimalno privremeno dodeliti dva puta po godinu dana. U međuvremenu je u decembru 2014. donet i novi zakon, koji je doneo sitne promene, a jedna od njih je da se umesto na pet godina vode dodeljuju na 10 godina.
Posle neuspelog konkursa iz 2015. Ministarstvo poljoprivrede daje privremene dozvole pojedinim novootvorenim firmama, a posebna priča je sa firmom Cassini fishing iz Arilja, koja je na poslednjem konkursu u novembru 2016. na deset godina dobila da upravlja ribarskim područjem Kolubara.
Rafailo Mitrović, direktor firme Eko ribarstvo koja je bila direktni konkurent Cassini fishingu na ovom konkursu za područje Kolubare kaže za Danas da je firma iz Arilja registrovana dva dana pre nego što je raspisan konkurs koji je kao pisan za njih.
– Naša firma je do tada upravljala tim područjem a konkursom iz 2016. ono je dodeljeno njima, iako nisu ispunjavali uslove. Oni su priložili potvrdu da imaju 10 čamaca, mi smo imali pet. Međutim, posle će se ispostaviti da oni nisu imali nijedan od tih 10 čamaca, već da je firma Cassini sport navodno prodala Cassini fishingu 10 čamaca, odnosno da su sami sebi prodali čamce kojih ustvari nije ni bilo – kaže Mitrović.
Osim toga, kako tvrdi naš sagovornik, jedan od uslova u konkursu bio je da stručno lice u firmi mora da priloži overenu fotokopiju diplome i uverenja o završenom i položenom ispitu iz oblasti ribarstva ili ihtiologije, a da je Cassini fishing priložila samo – indeks. Mitrović napominje kako su Cassini fishing u konkursnoj dokumentaciji tek kasnije dopisali da će imati 16 ribočuvara, kako bi osigurali da imaju više bodova od firme Eko ribarstvo koja je prijavila njih 13.”
S.V.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.