Brankovina trenutno nije ni turistički prostor ni izletište, a ipak je godišnje poseti oko 30 000 posetilaca. Pred Radnom grupom koju je grad oformio za Brankovinu je mnogo posla kako bi Brankovina konačno postala prava turistička destinacija.
Hiljade učenika i studenata , ali i drugih turista godišnje dodju u Brankvinu u posetu muzejskom kompleksu. Ipak Brankvoina nije samo muzejski kompleks ili ne bi trebalo samo to da bude. „Ovo je prvi korak i pravi korak da omogućimo razvoj Brankovine. Još pre 20 godina kada je Brankovina stavljena pod zaštitu zabranjena je bilo kakva gradnja. I to je trajalo do donošenja urbanističkog plana time je sprečena izgradnja u nekom neželjenom toku. Urbanistički plan je jasno definisao šta i na kom mestu može da se radi. Kako je Muzej staralac istorijskog kompleksa mi smo sa Višom školom uradili nacrt Strategije o razvoju Bfrankovine. Mi smo to poklonili gradu , ali nije tada postojalo telo koje može biti podnosilac Skupštini nausvjajnje. Ovo sada formirano radno telo to može . Podnećemo Strategiju na usvajanje, a potom se iz strategije izdvajaju i rade akcioni planovi“, objašnjava dr Vladimir Krivošejev član Radne grupe za Brankovinu.
Uporedjenjem Brankovine sa još desetak sličnih lokacija u Srbiji i Slovačkoj došlo se do zaključka da Brankovina nije turistička destinacija jer ona nema uslove za boravak turista duže od jednog dana, a potom da nije ni izletište jer turisti koji dodju u Brankovinu nemaju mogućnost da tu provedu više sati. Brankovina je praktično samo jedna atrakcija u okviru turističke destinacije Valjevo. „Turisti nemaju tamo gde da provedu duže vreme, nema motela, hostela, nema ni restorana, nema ničega što bi ih nakon obilaska kompleksa zadržalo. Zato strategija predvidja da se Brankovina najpre razvije na nivo izletišta da bi turisti tamo boravili duže od sat i po, koliko trenutno borave. Za to nam je potrebno da se van kompleksa ustanove neke druge atrakcije, kao što je šetnja nekom stazom, izletnički kamp, vožnja biciklom ili prostor gde mogu da prave roštilj, izgradnja restorana, objekat za smeštaj. Jedan objekat bi u tom slučaju bio iza samog kompleksa, a drugi naglavnom putu odnosno skretanju za kompleks. I to podrazumeva i da neko domaćinstvo bude opremljeno za prijem turista. Drugi korak je da Brankovina bude destinacija što znači obezbedjivanje smeštaja za turiste“, objašnjava Krivošejev.
Strsategija predvidja i kompletan razvoj Brankovine gde se po rečima Krivošejeva podrazumeva da seucrtaju staze, a posebno se ističe Brankovački vis koji su sami meštani uredili i izgradili sobrašicu koja može da primi oko 60 osoba. „Put je tu problem. Oni su to uredili, ali je put do tog mesta jako težak, loš i teško je tuda proći. Na tom potezu ima oko 50 domaćinstava što seoskih što vikendaških i njima je taj dolazak zbog puta otežan. Tim putem sada idu planinarske ture, oni koji bi kolima odustaju zbog lošeg puta dok autobusi i kombi prevoz ne mogu tim putem. Uredjenje tog puta dobrobit je ne samo za destinaciju već i za ljude koji tu žive“, kaže Krivošejev.
Preduslov za bilo kakav razvoj je slaba električna energija i nedostatak vode. U samom kompleksu postoji mokri čvor koji je poslednjih dana preuredjen i radovi su plaćeni sredstvima od realizovanih ulaznica. Problem je voda koja dolazi iz cisterne koju Vodovod doprema u sezoni ekskurzija jednom nedeljno, a van sezone jednom ili dva puta mesečno. Ove nedelje su završeni poslovi na sanuitarnom čvoru i problem vode u kompleksu je rešen , ali to rešenje nije rešenje za Brankovinu i tamošnja domaćinstva. Situacija nije bolja ni sa strujom jer je loš napon . „ Tamo gde imamo LED sijalice to je dobro, a tamo gde su obične , one što bi se reklo samo čkilje , jedva se vidi. Pokrenuli smo i deo koji se odnosi na imovinu. Jedan deo je crkveni, drugi deo je nekada koristila škola i u taj deo spada i prazna parcela koja je nekada bila školska bašta i ona je državna. Zato je grad sada ušao u konverziju imovine da se ta parcela prenese iz državnog u vlasništvo grada. Onda tu možete da gradite sa dozvolom grada bez problema. Sve ovo jako je važno jer sada smo u mogućnosti da i kuću Nenadovića koja je praktično izgradjena u veličini kuće koja je nekada postojala i sada je maketa samo ozvaničimo , odnosno legalizujeemo i pribavimo dozvole za korišćenje , što je svakako turistima zanimljivo“, zaključuje Krivošejev.
Brankovina iako nema prave turističke stautse, snabdeva se vodom ioz cisterne i ima vrlo loš napon struje ipak godišnje poseti 30 000 turista sa plaćenim i registrovanim ulaznicama dok se pretpostavlja da je broj posetilaca daleko veći ako se računaju i oni koji dolaze samostalno u posete i pritom ne posećuju unutrašnjost muzejskog kompleksa.
S.V.