Trenutno je u toku izrada softvera, a uslediće i snimanje iz vazduha kako bi grad konačno dobio katastar svih puteva i ulica. Nakon toga očekuje se i kategorizacija. „Mi moramo razmišljati o zajmu kako bismo konačno uradili puteve. Ako ih ne uradimo sada kasnije nećemo imati kome da ih radimo. Ljudi sa sela odlaze“, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
Još početkom godine zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić je najavio da je gradu neophodan katastar i kategorizacija svih puteva i ulica. „ Treba da bude uradjeno i snimanje dronom za šta smo dobili saglasnost od MUP-a Srbije i svih relevantnih činilaca za dozvole. Biće snimljen kompletno grad Valjevo da bismo prvo uradili centar grada i mapirali sve ulice. I to je kompletna infrastruktura ne samo ulica već i svi znakovi sva signalizacija, semafori itd. To je početak tog Smart sitija kako smo to mi nazvali. Taj program je vrlo komplikovan , mnogo je unošenja podataka i komplikovano je. Potrebna je ozbiljna softverska podrška jer to je GIS za grad Valjevo“, kaže Jeremić.
Sa završetkom tog posla grad će stvoriti preduslov za zajam koji grad mora uzeti kako bi sve ono što treba da bude završeno i bilo uradjeno. „Treba samo da pratimo gde ima ljudi i tu treba raditi i ulagati. Treba videti kako žive i na koji način. Gde god može život da se održi tu moramo ulagati. Ne treba da spašavamo ono što se spasiti ne može nego da vidimo šta možemo da spasemo“, navodi Jeremić.
Eventualni zajam bio bi u iznosu od 2,5 miliona evra i njime bi bilo pokriveno i oko 100 kilometara seoskih puteva. „ Do sada smo interesujući se za tu mogućnost dobili nekoliko ponuda koje su uglavnom na pet ili sedam godina sa grejs periodom od godinu dana i mi planiramo da to u tom periodu i otplatimo. Mi svake godine izdvajamo pedeset i više miliona dinara za neke puteve i opet ne uspevamo da to završimo , a ovako bismo ozbiljan posao uradili završili sve što treba , a taj novac koji inače godišnje odvajamo davali bi smo za otplatu rata. Tu je sasvim jasno da zbog nedostatka novca dok mi uradimo po malo svuda već dodje vreme da se presvlači ono što smo prvo radili , a da ne govorim da se deonice za dalje smanjuju , bivaju kraće. Ako sve uradimo odjednom uradili smo veliki posao. Jer pitanje je koliko ljudi mogu čekati taj naš spori tempo. Ljudi se mnogo brzo iseljavaju“, objašnjava Jeremić.
Valjevska sela polako ostaju pusta, a ona u kojima ima mladih i gde postoji poljoprivredna proizvodnja uglavnom se žale da su putevi neodgovarajući. U sezoni maline, koja je trenutno u toku, najveći problem predstavlja upravo infrastruktura jer se malina dok stigne do hladnjače od proizvodjača praktično zbog truckanja drobi i u hladnjače stiže neretko kao rizla, što jeste proizvod koji ima najnižu cenu.
S.V.