Rekordna poseta u Galeriji

imageZa samo dve nedelje koliko je prošlo od otvranja izložbe slika Ljube Popovića , Modernu galeriju posetilo je više od 4000 ljubitelja umetnosti. Moderna galerija od svog osnivanja nije zabeležila ovakvu posetu za samo 15 dana.

Već na samom otvaranju izložbe slika Ljube Popovića broj zaljubljenika u umetnost i poštovalaca dela ovog slikara bio je impozantan i možda je upravo taj broj ljudi na ortvranju nagovestio interesovanje i buduću posetu.
„Samo na Veliki petak i na Veliku subotu smo imali više od 300 posetilaca, iako su to formalno trebali da budu neradni dani. Međutim, s obzirom na najavljene posete, ostali smo da radimo i duže. Sa ovim tempom, a sobzirom na to da u maju imamo najavljene dolaske školskih ekskurzija iz cele Srbije, broj posetilaca izložbe biće gotovo dupliran, što je svojevrsni kulturni rekord“, kažu u Modernoj galeriji.
Svi posetioci mogu da vide 49 dela slikara Ljube Popovića od kojih su neka prvi put izložena u javnosti , a interesovanje da ove slike vidi pokazali su ne samo poštovaoci iz Srbije već i iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije.
 „Najčudesniji srpski genije modernog slikarstva“, „Majstor nad majstorima, ispunila sam svoju želju i videla čudesnu Modernu galeriju“, „Fantazija je opis ove izložbe, susret raja i pakla“, „Nikad sebi ne bih oprostio da sam propustio priliku da vidim ove veličanstvene slike“ – samo su neki od komentara posetilaca najvećeg omaža Ljubi Popoviću u knjizi utisaka Moderne galerije.
„Ogromnu pažnju ljubitelja umetnosti izaziva “Čas senzualnosti”, Ljubina slika nastala u periodu 1979. i 1980. godine u Parizu, ne samo zato što je praktično prva na redu u velikoj Sali galerije. Reč je o delu koje je punih 19 godina bilo urolano u privatnoj kolekciji u Parizu, a sada je prvi put prikazano javnosti. Pored nje, svojevrstan kuriozitet izložbe je i slika “Vreme android” iz 1968. godine koju je Ljuba poklonio svom prijatelju, reditelju Živojinu Pavloviću. Još 23 slike od ukupno 49, nikada nisu bile izlagane u javnosti, a jedan deo čak nije ni reprodukovan u Ljubinim monografijama”, kaže  Marija Đurić Tešanović, istoričar umetnosti u Modernoj galeriji.
Izložba je otvorena do početka juna.

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.