Valjevo treba da ima svoje pozorište, stav je gradske vlade. Koliko profesionalno pozorište košta i da li je Valjevu i ovom vremenu prijemčivije projektno pozorište , bila su pitanja na koja su odgovarali učesnici Okruglog stola održanog na ovu temu.
Ideja da Valjevo ima svoje pozorište oduvek je i išla u dva pravca : pozorište sa svojom zgradom i pozorišnim ansamblom i pozorište koje će biti projektno finansirano.” Pitanje načina realizacije pozorišta u Valjevu pre svega treba da reše zaposleni u Centru za kulturu i svi vi koji ste danas ovde , na dolazite iz redova same struke. Mi smo u ovom budžetu izdvojili oko 3 miliona dinara za sam početak što ne znači da je to konačan iznos . Tu ima raznih dilema izmedju pravnog oblika i statusa novog pravnog lica , odnosno da li ćemo ići na osnivanje novog pravnog lica ili ćemo u već postojećem obliku samo implementirati pozorište? Nama je bitan Vaš stav jer stav gradske Vlade je da Valjevo treba i da da mora da ima pozorište jer ne možemo da dozvolimo da Valjevo bude geto”, rekao je gradonačelnik Slobodan Gvozdenović u uvodnoj reči Okruglog stola.
Svi prisutni složili su se sa činjenicom da Valjevu treba pozorište, što i ne treba da čudi s obzirom da su učesnici Okruglog stola bili upravo glumci, režiseri , direktori pozorišta . Ipak sama forma pozorišta koja se predlagala bila je različita.
„Smatrali smo da je dobro da ljudi iz struke kažu šta imaju na ovu temu. Prva naša dilema je finansijska . Jer to traži mnogo tehnike, mnogo opreme , sama sala diskutabilna zbog velikog broja mesta . To se i uklapa u priču da li nam treba pozorište stalno ili projektno. Pitanje je da li mi ovde hoćemo da pravimo regrutni centar za Beograd jer većina Vas prisutnih ovde radi u Beogradu ili ćemo da napravimo jednu simbiozu kako da to što napravimo bude dobro za ovaj grad. Treća stvar je vezana za pozorišnu publiku, kako da opravdamo pozorište. Mi moramo da imamo analizu i ono što sam video jeste da je većina predstava na 400 gledalaca , mnoge su i oko 200 gledalaca ,a samo dve vpredstave 600 gledalaca. Pritom nijedna predstava lokalnog pozorišta. Vaaljevu treba pozorište , ali ne treba da napravimo nešto što finansijski ne može da opstane i što nema budućnost i nešto što je prostor za udomljavanje ljudi”, rekao je Dragan Jeremić zamenik gradonačelnika.
Niko od govornika potom nije osporio važnost pozorišta za razvoj grada i njegovu prepoznatljivost , ali ni činjenicu da profesionalno pozorište mnogo košta. Sam okrugli sto praktično je bio i osvrt na kulturu u Valjevu. Da je Valjevo imalo pozorište koje je ugašeno 1956 potvrdio je Miroslav Ćiša Trifunović, pozorišni reditelj, ali i posebno skrenuo pažnju na činjenicu da Centar za kulturu već ima resurse za pozorište te i da nova forma i nije potrebna. „Tri miliona za jednu pozorišnu sezonu je premalo , premalo čak i za manji festival. Možda treba sanjati o velikom pozorištu , ali da li je to realno u ovom trenutku? Postoji i mišljenje da to treba da bude pozorište za decu i mlade . Ako pogledate forme postojećih pozorišta videćete da svi pored pozorišta imaju još desetine delatnosti . Tu može da se vidi da se na njihovim scenamaodržavaju koncerti, festivali , praktično sve ono štzo se već održava u prostoru i na sceni Centra za kulturu .Grad treba da razmisli da li treba da pravi podstanara centru za kulturu ili da prostim preimenovanjem praktično formira pozorišnu scenu”, rekao je Trifunović koji je u Valjevu do sada postavio desetine pozorišnih predstava.
Progres se kažu ne može zaustaviti pa ni ideja o pozorištu , bio je stav Stivena Hokinga koji je ponovio Petar Stanojlović režiser. „Moramo da shvatimo da živimo u medijski informacionim vremenima , a zašto je to važno za pozorište? Pozorište kao takvo ne bih nazvao profesionalnim nnego primenjenim jer se kreativnost sada involirala u svakom segmentu tržišta. Ako mislimo da se krijemo iza neke institucije i radimo bilo šta u vremenu u kom je čitava produkcija u jednom mobilnom telefonu onda je to loše. Traži se nov sistem uključivanja i pozorište to mora da isprati. U bilo kom obliku da pozorište bude realizovano mi moramo da imamo repertoarsku politiku, marketinšku repertoarsku politiku jer mi moramo biti vidjeni , ovo mora da ima kultni status.Samo se postavlja pitanje šta mi tražimo, da imamo zgradu pozorišta, status pozorišta, titulu pozorišta ili prostor za izražavanje. Ja sam spreman da besplatno pomognem da ovo zaživi , ali treba biti obazriv o tome kakao se pravi repertoarska politika. Površnost mediokritetsvo prave pozorište od rijaliti programa . Sada gledalac ne može da razlikuje pozorište jer je svedeno na prostor scene , a ne na kvalitet”, rekao je Stanojlović objašnjavajući i poziciju pozorišne publike u celoj situaciji . „ ja sam zagovornik teze Valjevo kao filmski grad i tu takodje treba tražiti resurse”, dodao je Stanojlović.
Posebno svetlo na pozorište i izazove , zahteve dao je Miloš Latinović direktor BITEF teatra rekavši da samo jedna profesionalna predstava košta više od 3 miliona koliko je trenutno gradu na raspolaganju. „Mi imamo u Srbiji zanemarivanje amaterskih pozorišta , to nije slučaj u Valjevu i to je na vašoj strani. To je vaš potencijal i zato treba istrajati na ovoj priči. Lično mislim da kombinacija stajaće vojske koja vodi pozorište i projektnih predstava je najbolja . Pozorište traži veliki budžet . Postoje koprodukcijske , sponzorske varijante . Nisam za to da sve krene bombastično , a brzo se ugasi. Evolucija donosi dobro, tako i ovo, tačno opredeljenje i verovanje i jasan kratkoročan plan to je rešenje . Mislim da treba da imate projektni teatar sa stalnom ekipom koja ga vodi”, rekao je Latinović.
On je posebno naveo da treba voditi računa o tome da stalno zaposlenje može biti problem te i da mora postojati nadzor nad rezultatom i po svaku cenu izbeći situaciju u kojoj nije moguće promeniti ljude koji ne daju rezultate.
Upravo ovaj govor podržala je i glumica Nela Mihailović rekavši da je najvažnije ko su ljudi koji će upravljati pozorištem i ko je osoba koja pravi repertoar . Na njenu bojazan da to možda može biti kamen spoticanja odgovorio je zamenik gradonačelnika Jeremić rekavši da treba podržati smenjivost i da pozorište neće voditi politika. „ To je ono što morate znati. Politika se neće mešati u rad pozorišta jer joj tamo nije mesto. I niko ko nije iz struke ne može dobiti priliku da vodi pozorište . To moraju raditi stručni ljudi iz branše”, rekao je Jeremić.
Kako Valjevska gimnazija ima svoju dramsku sekciju i mnogi valjevski glumci potekli su upravo iz nje u dijalog se uključio i Vojislav Andrić direktor škole rekavši da je neophodna SWOT analiza , odnosno da se najpre u svemu mora krenuti od misije , vizije i ciljeva.
Da je analiza i studija opravdanosti neophodna saglasili su se i ostali učesnici medju kojima i zamenik Jeremić rekavši da se moraju pri donošenju konačne odluke konstatovati i relevantni pokazatelji na temu pozorišta u gradu. „ Mi moramo iskoristititi kapacitete koje Valjevo ima i ono čime već raspolažemo, na ovaj način možemo od Valjeva napraviti primer demonopolizacije u kulturi”, rekao je Jeremić.
Angelina Lukić glumica i zaposlena u centru za kulturu imala je ipak stav da Valjevu treba profesionalno pozorište. „ Mi nemamo pozorišnu publiku jer nemasmo pozorište , kada bismo ga imali to bi se i promenilo. Ako u okviru Centra implementiramo pozorište onda ono nije primarno već je sekcija. Nijedna predstava ne može da se pojavi na profesionalnom festivalu ukoliko nemamo profesionalno pozorište , bez toga nema ulaska ni u Zajednicu profesionih pozorišta. Pre svega nam nje potrebno planiranje repertoara i bez toga ne treba ništa započinjati rekla je Lukić.
Ipak susret sa realnim zahtevima pozorišta iz prve ruke dala je scenograf Marija Jeftić inače zaposlena u Ateljeu 212. „ Pozorište traži jedan ozbiljan pozorišni ansambl tu su dekorateri, akviziteri, scenografi, monteri, šminkeri, garderoberi, kostimografi, majstori svetla, majstori tona. Bez svega ovog nema profesionalnog pozorišta. A sve ovo mnogo košta . Mnogo više od tri miliona. I tu postoji bojazan da vam pozorište „ne pojede” sav budžet za kulturu, tada bićete u problemu. Pon mom mišljenju treba pre svega vratiti kulturno okruženje , njega oživeti da imate za koga da spremite predstavu i kome da je prodate”, rekla je Jeftićeva ćemu se niko od prisutnih glumaca i režisera nije suprotstavio.
Učesnici su se složili da je ovo samo inicijalni razgovor na ovu temu te i da će naredni skup biti organizovan i zakazan u najskorijem vremenskom roku.
S.V.