Divljih deponija na teritoriji koju obuhvata grad je sve više. Za razliku od prethodnih godina, kada su se ustalila neka mesta, divlje deponije se sada pojavljuju i tamo gde ih nikada nije bilo.
Svakog proleća preduzeće Vidrak organizuje akciju Prolećnog raspremanja grada u okviru koje se tone smeća prikupe upravo sa divljih deponija. One nastaju gotovo preko noći , a u poslednje vrme i tamo gde ih nikada nije bilo. „ Sada imamo locirana neka nova mesta , recimo po podacima Vidraka odredjeni broj divljih deponija nije ranije bio lociran na putu za Žabare , a sada ih ima. Tu su još neki putni pravci pored onih starih dobro poznatih mesta“, kaže direktorka Vidraka Sladjana Marković.
Primetno je da se kod nas gotovo podrazumevaju divlje deponije te i da su one prihvaćene kao nešto što je sasvim normalno iako to nikako ne može biti normalno. Sve se pravda navikom , a da pritom niko ne želi da je menja . kakve su pobude i motivi osobe koja smećre stavi u automobil i potom umesto na deponiju odveze ga do najbliže krivine na obodu grada teško je predpostaviti jer do iste te nazovimo krivine mora proći pored više kontejnera. Prolećno raspremanje kao sjajna akcija u trenutku kada je zanovljena aklamacijom je prihvaćena od strane gradjana, ali se polako stiče utisak da su pjedini gradjani ovu akciju shvatili kao poziv da smeće bacaju svuda jer će to neko za njih očistiti na proleće. „ Još nismo precizirali tačan datum kada ćemo početi tu akciju , ali izvesno potrebno je da se vreme ustali . Gradjane ćemo blagovremeno obavestiti o tome , a ono što je izvesno jeste da će biti održana na proleće“, najavljuje Markovićeva.
Izdjubravanje grada obaveza je JKP Vidrak , ali se ta obaveza ne odnosi na divlje deponije , odnosno Vidrak ne može samoinicjativno da se bavi uklanjanjem divljih deponija . „ Mi treba da dobijemo nalog od inspekcijskih organa grada. Koliko mi je poznato još uvek nije odredjen nadzor odnosno osoba koja će se time baviti u ovoj godini i zato naloga prema nama i nema. Onog trenutka kada inspekcije lociraju deponiju i pošalju nalog mi ćemo izaći na teren i deponiju ukloniti . Uklanjanje divljih deponija se po odluci plaća Vidraku. A mi ako nemamo nalog ne možemo ni da naplatimo tu uslugu koja je nama praktično vanredna . Dužni smo da redovno praznimo kontejnere , odvozimo smeće iz domačinstava i čistimo ulice, staramo se o gradskoj deponiji, ali nije redovna aktivnost da uklanjamo deponiju na recimo 30 kilometara od Valjeva“, objašnjava Markovićeva.
Ona dodaje da Vidrak uvek uklanja i smeće koje hgradjani ostavljaju pored kontejnera ili nedaleko od njega , a nije retka slika da samo desetak metara od kontejnera gradjani bacaju smeće.
U Valjevu je do sada zabeleženo izbacivanje kesa sa smećem kroz prozor zgrada pogotovo kada stanari čuju da su radnici Vidraka napolju pa se dešavalo da ih bukvalno gadjaju kesama smeća. U Valjevu je vidjeno i da se kućno smeće ostavlja pored kanti na ulici koje su predvidjene za lakši otpad . U Valjevu je normalna pojava da kad pojedete burek papir bacite na ulicu ili iznervirani što vas dete nesluša bacite kesu sa kokicama sebi pod noge. U Valjevu se i dalje u pojedinim domaćinstvima smeće odlaže u nepropisne kante najčešće odsečenu metalnu burad koju zaposleni u čistoći ne mogu da podignu u kamion već moraju rukama da smeće iz buradi vade. I mogli bismo tako dugo nabrajati manire pojedinaca ,a da pritom gotovo zaboravimo da Valjevo ima reciklažni centar i transfer stanicu koje nemaju drugi gradovi. Uz pomoć države , sopstvenih sredstava i Češke vlade ti objekti su izgradjeni i u njih uloženi milioni. Sad bi trebalo da naučimo nešto o recikliranju smeća , a da praktično najpre trea da naučimo neke da smeće ne bacaju kroz prozor.
Kako?
Možda za početak po ugledu na EU kojoj težimo , u kojoj je nepravilno odlaganje smeća kažnjivo sa početnom cifrom od 50 evra na licu mesta do 200 evra u zavisnosti od komunlanog prekršaja. Ili da akciju Prolećnog raspremanja posebno sami sebi naplatimo.
Edukacija?
Praksa u Srbiji pokazuje da edukacija ne prolazi bez novčanih kazni. Ko ne veruje neka se osvrne na Zakon o bezbednosti saobraćaja . Rigoroznom zakonu prethodili su milioni i milioni utrošenih sredstava za edukaciju i brojne kampanje.
S.V.