Valjevo teško da može da isfinansira profesionalno pozorište, ali da li bi moglo da dobije profesionalnu pozorišnu scenu koja bi radila po projektima pitanje je na koje se čeka odgovor.
Miroslav Ćiša Trifunović svojeremeno je u izjavi za Vamediu rekao da Valjevo treba da ima svoje pozorište , ali da u njemu predstave mogu biti rezultat projekata.“ Mi nemamo problem sa kvalitetom već sa finansijama. Videćete ako se budete bavili time da mali gradovi koji imaju male sale kao Šabac imaju profesionalno pozorište , a nemaju Centar za kulturu. Opet sdruge strane Požarevac ima velelepni Centar za kulturu , a nema pozorište. I to je posledica politike iz šezdesetih godina. Nije to ni zakon rešio. Pitanje je ko vodi kulturnu politiku. Onaj ko bi se odlučio da u Valjevu napravi profesionalno pozorište morao bi nešto drugo da žrtvuje. Mi smo više za to da se u okviru postojeće infrastrukture napravi koncept kao Zvezdara teatar. Jer to pozorište nema nijednog glumca u radnom odnosu , ali svaki put kad im treba oni rade različite predstave sa različitim rediteljima“, rekao je Trifunović.
Svake godine nekako uz najavu i opdržavanje „Abro festa“ u gradu biva otvoreno pitanje pozorišta i profesionalne scene. “ Ako se grad odluči da napravi profesionalnu scenu to će biti proizvod naših želja i svega što mi radimo. Pravljenjem takve scene dobili bismo priliku da Abro fest traje čitave godine. Ako kažete otvarmo na ovoj sceni obavezu da postoji gradska profesionalna scena i registruje se tako i postaje članica Zajednice profesionalnih scena Srbije i da te predstave imaju obavezu igranja onda bi one stekle mogućnost da budu prijavljene recimo za Sterijino pozorje. Ovako naše predstave to ne mogu“, rekao je Miroslav Ćiša Trifunović, reditelj.
Branko Antonić veruje da bi postavljanje profesionalne scene moralo da počiva na osnova Abraševića. „To bi bilo proširenje ovog što radimo. Bez nastavka te priče svaka druga priča bila bi čudna. Imali so u valjevu i prvu privatnu pozorišnu scenu u koju su bili uključeni brojni profesionalci. Mi smo igrali Magbeta u kom je igrao Nikola Kojo, Slobodan Ćustić, igrali smo sa Borisom Komnenićem, Ružicom Sokić, Žarkom Radićem, Dušicom Žegarac i mnogim drugima. Sve je to već izgradjeno zahvaljujući Abraševiću“, kaže Antonić.
Da je Valjevu potrebno profesionalno pozorište potvrdjuje I Dragan jeremić zamenik gradonačelnika. “ Naravno da Valjevu treba pozorište. I to najpre možemo ostvariti preraspodelom novca koji izdvajamo za kulturu. Najveći deo novca koji grad daje odlazi na plate zaposlenih u kulturi , a mnogo manje za programe pa se možda tu može napraviti neki bolji organizacioni sistem kako bismo došli do sredstava. Pozorište je moguće realizovati , ali pod uslovom da ne bude opterećeno velikim brojem zaposlenih I da predstave budu projektno finansirane. Mi već imamo bazu u Centru za kulturu gde imamo I dekoratere I kostimografe I druga zanimanja koja su pozorištu potrebna”, kaže Jeremić.
Po njegovom mišljenju grad ne može izdvojiti previše sredstava , ali projektno može pomoći finansirajući odredjene predstave. “ Mi već nešto slično radimo tu je Abrašević I Abro fest zaista tu nisu samo glumci amateri u tim predstavama igraju I profesionalci . Dakle, takav oblik finansiranja je moguć. Neka velika sredstva I nešto što bi grad unapred koštalo više desetina miliona dinara je nemoguće I neralno”, zaključuje Jeremić.
Pored opšteg slaganja da u pozorište treba ulagati , gotovo da se zaboravlja činjenica da u Valjevu jedna predstava teško da može da bude igrana više od dva puta za redom sa potpuno punom salom. Možda bismo mogli za početak više uložiti u decu I njihovo pozorišno opismenjavanje kako bi Valjevo jednom moglo da ima zavidnu pozorišnu publiku I tada pozorište kakvo zaslužuje.
S.V