Kancelarija za mlade u Valjevu ne postoji. Ali zato je u budžetu „zarobljeno“ 600 000 dinara na ovoj poziciji opredeljenih za njeno funkcionisanje. Brigu o mladima verovatno dele svi , a samim tim i niko..
Samo postojanje Kancelarije za mlade nije zakonska obaveza već je u Valjevu nastala kao deo projekta koji je svojevremeno sa ministarstvom omladine i sporta realizovalo Odeljenje za razvoj Gradske uprave. Ipak na poziciji 0602-0007 u budžetu grada postoji naziv Kancelarija za mlade i razdeo 423 predvidja Usluge po ugovoru u iznosu od 600 000 dinara.
Dakle grad je budžetom predvideo sredstva za neke usluge u korist mladih u Valjevu. Ipak ne postoji objava niti konkurs kojim bi neko mogao konkurisati sa projektom za ova sredstva. Kako Vamedia saznaje godinama se na poziciji Kancelarije za mlade nalazio iznos predvidjen za zarade lica koja su bila angažovana na ovim poslovima. U Gradskoj upravi niko nije decidno mogao da odgovori na pitanje da li sada postoji takvo lice. Većina sagovornika tvrdila je da niko ne vodi Kancelariju.
Dakle ona i ne postoji.
Upućeni u postojanje i funkcionisanje Kancelarije za mlade za Vamediu kažu da je problem same Kancelarije bila velika fluktuacija koordinatora jer je od 2008 godine od kada je Kancelarija osnovana promenjeno nekoliko koordinatora. Na tom mestu prva je bila Mira Teofilović, potom Vladimir Pantić, slede Aleksandar Tomić , Zorica Filipović, Dejan Knežević. Grad Valjevo uvek je opredeljivao sredstva za funkcionisanje ove Kancelarije , ali se to finansiranje ponajviše svodilo na zaradu koordinatora dok su projekti i njihova realizacija , što je prvobitna zamisao o postojanju Kancelarije i njen zadatak , uglavnom bili u drugom planu.Dok bivši koordinatori navode različite razloge zbog kojih efekat nije bio veći prebacujući teret krivice sa jednih na druge , svi se moraju složiti da izuzev nadzora nad trošenjem sredstava niko od nadležnih u Gradskoj upravi se nije ni bavio efektima postojanja Kancelarije niti uopšte njenim radom.
Za protekle godine ova Kancelarija realizovanim projektima, kojih je bilo svega nekoliko sa malim i slabim obuhvatom mladih, nije u potpunosti opravdala njeno postojanje. Neki od bivših koordinatora tvrde da je problem bio u samoj organizaciji kancelarije te i relaciji nadležnosti sa Gradskom upravom .
Bilo kako bilo , Kancelarije nema, ali to ne znači da nema mladih.
U Valjevu su poslednjih godina vidjeni različiti pokušaji organizovanja mladih i interesantnih projekata koje su sprovodili. Jedno od takvih Udruženja bio je i Forum mladih , ali izuzev jedne najave aktivnosti Forum mladih nije, bar medijima nije, dostavljao informacije o radu.
Interesantan je bio pokušaj Angeline Lukić za vreme svog mandata direktora u Centru za kulturu da istraživanjem otkrije koje su to potrebe mladih ljudi u Valjevu. Politika smenjivosti direktora po političkim mandatima suzbila je projekte koji su trebali da proisteknu iz istraživanja , a koji bi išli u korist mladih.
U pojedinim gradovima Srbije Kancelarije za mlade su aktivne i uglavnom presudne kada je u pitanju projektno finansiranje sa nivoa Republike. Takvu mogućnost Valjevo ne koristi jer i nema Kancelariju.
Sredstva koja su predvidejna na ovoj poziciji izvesno će kao neutrošena biti preneta u sledeću godinu, a zanimljivo je da rebalans budžeta nije već sada obuhvatio ovu poziciju, ako se zna da je do kraja godine ostalo samo dva i po meseca pa i da je uspostavljanje rada Kancelarije u tako kratkom vremenskom roku nemoguće.
Veće pitanje od pomenutih 600 000 dinara koja su opredeljena verovatno da bi se zadovoljila forma budžeta, jeste zainteresovanost grada da se bavi mladima.
Najpre je sama cifra sramotna, a tek nečinjenje za svaku osudu.
Ipak mladi rado odgovaraju na ovu činjenicu jednostavnim odlaskom iz Valjeva. Neki put Beograda , a sve više visoko obrazovanih put inostranstva. Njihov odlazak je sasvim razumljiv , ali nikada neće biti razumljiva namera vlasti da mladi budu očito „poslednja rupa na svirali“.
S.V.