Zavod za zaštitu spomenka kulture u Valjevu ovih dana obeležava 30 godina postojanja. Tim povodom Zavod je upriličio dve izložbe od kojih će jedna biti pretočena u monografiju.
Sada već daleke 1986. godine u Valjevu je počeo sa radom Zavod za zaštitu spomenika kulture , a inicijator je u tom trenutku za njegovo osnivanje bio Dušan Mihailović. Direktorka Zavoda Ksenija Stevanović kaže da Zavod ne pokriva samo grad Valjevo . „ Naše sedište jeste u valjevu , ali mi smo nadležni za sve u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu . Imamo vrlo bogato nasledje i želeli smo da deo tog nasledja pokažemo gradjanima Valjeva kroz dve izložbe . Najpre u Narodnom muzeju gde je odabir 18 spomenika kulture, a namera nam je da svaki pojedinačno pretočimo u monografiju kako bi gradjani mogli da budu bliže upoznati sa kulturnim nasledjem . Takodje u centru za kulturu smo priredili 36 panoa ukupnih arheoloških istraživanja“, kaže Stevanovićeva.
Valjevski Zavod stara se o dve kategorije spomenika dok se oni spomenici koji se smatraju spomenicima kulture od izuzetnog značaja nalaze pod ingerencijom republičkog Zavoda . Iako nekad izgleda da ne postoji saradnja izmedju ove dve institucije Stevanovićeva kaže da to nije tako . „ Nadležnosti se znaju , to je zakonom uredjeno i mi imamo zaista dobru saradnju . Ja smatram da mi moramo biti praktično radno telo da prvi moramo razmatrati i ocenjivati značaj i potom mi biti ti koji ćemo dati preporuke . Sve zaista činimo da izmedju nas ne bude igre gluvih telefona“, kaže Stevanovićeva.
Upravo republički Zavod nadležan je za Tešnjar, a po svemu sudeći nije ni ovdašnji , ali ni republički Zavod jedini krivac za situaciju u staroj čaršiji .
„ Kad je u pitanju Tešnjar trebalo bi da postoji interes grada da se problemi koji tamo postoje reše. Najveći problemi jesu imovinsko pravni odnosi koji često godinama koče bilo kakve radnje koje bi mogle biti preduzete . Takav je slučaj sa recimo objektom Sarača , ali postoji još takvih objekata. Grad bi trebao da bude vlasnik nekih objekata jer to daje jedan oblik zaštite i interesa gradjana , samog grada , ali i potom stava Republike .
Postoje objekti koji sada propadaju jer su vlasnici godinama odsutni , nemaju nameru da se vrate . Smatram da bi grad trebao da pokuša da postane vlasnik tih objekata koji bi potom bili uredjeni , zaštićeni i svakako korišćeni za potrebe grada“, kaže Stevanovićeva.
Vamedia je postavila i pitanje vezano za Ulicu Kneza Jovice za koju direktorka Zavoda kaže da je grad krenuo u rešavanje tog problema na jedna teži način . „ Grad bi za početak , ako zaista postoji želja da se taj problem reši trebalo da plati istraživanje stvarnog stanja svega što se nalazi ispod te ulice . Pitanje je da li je sve baš onako kako se često čuje . To istraživanje bilo bi prvi korak , vrlo ozbiljan korak u rešavanju problema“, zaključuje Stevanovićeva.
Osnovna delatnost ustanove je zaštita spomenika kulture, prostorno kulturno istorijskih celina, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta. Od 13 trenutno zaposlenih radnika, 8 su sa visokom školskom spremom, jedan sa višom i četiri sa srednjom stručnom spremom.
S.V.