Mladi napuštaju Srbiju i Valjevo

imageNiko u Srbiji , a kamoli Valjevu nema podatak koliko je mladih ljudi do sada napustilo zemlju. Na žalost najveći broj onih koji odlaze iz Valjeva ne odlaze na stručna usavršavanja već zbog gole egzistencije. Ne reaguje država Srbija , ne reaguje ni Valjevo.

Još 2012. godine Institut za medjunarodnu politiku i ekonomiju naveo je da je Srbiju napustilo oko 300 000 mladih školovanih ljudi dok je tada svoj komentar dao i rektor beogradskog univerziteta Branko Kovačević rekavši da je ta cifra zapravo pola miliona mladih. Skoriji podaci govore da je Srbiju napustilo 5 000 doktora nauka, a da je prosek iseljenih od 24 do 34 godine starosti .

Mladi napuštaju sve gradove pa i Valjevo. Nekada su se mladi sa studija vraćali iz Beograda i Kragujevca u Valjevo, a sada se situacija u toj meri promenila da se i taj povratak po mogućnosti preskače i planira urgentni odlazak u inostranstvo. Mladi koji se vrate nakon studija u Valjevo prepušteni su sami sebi bez nade u zaposlenje. Prolaz do radnog mesta burazerska politika omogućila je samo onima koji su partijski podobni .Pad privrednih aktivnosti zatvorio je i vrata na brojnim privatnim preduzećima. Mesta za mlade i pametne odavno nema.
Podaci pokazuju da je iz zemlje najviše otišlo lekara, elektroinženjera , IT stručnjaka i nešto malo manje mašinskih inžinjera .
Grad Beograd koji je nekada bio destinacija za sve mlade iz unutrašnjosti više to nije jer podaci govore da i mladi Beogradjani u velikoj meri napuštaju svoj grad.
Roditelji koji su poprilično platili školovanje svoje dece kao i mladi nadu vide u odlasku u inostranstvo i ne žele sebi da priznaju da država njihovu investiciju u svoju decu ne prepoznaje kao investiciju u budućnost zemlje . Ovih dana veliki je borj mladih Valjevaca koji dodatno uče nemački ili engleski i spremaju se za polaganje završnih ispita jezika kako bi ispunili uslov za konkurisanje za posao u inostranstvu. Jedna od mladih Valjevki kaže da su redovi i liste čekanja u Beogradu za polaganje stručnog nemačkog jezika jer je zainteresovanost izuzetno velika.
Naša zemlja imala je nekoliko faza u dosadašnjim migracijama :
Prvi emigracioni talas u našoj zemlji koja se tada zvala SFRJ zabeležen je od 1955. do 1962. i karakteriše ilegalnost radnih i drugih migracija koje je vlast u SFRJ zabranjivala , drugi talas izazvan je donošenjem “Uputstva o postupanju pri zapošljavanju radnika u inostranstvu” 1963. kada se politika zemlje menjala i gastarbajterima je omogućena legalna radna migracija. Treća faza je od 1965. do 1973. godine, tokom koje dolazi do liberalizacije dobijanja pasoša i “politike otvorenih granica.
Sve kasnije migracije 80-tih i 90-tih godina bile su uslovljene isključivo ekonomskom politikom dok su migracije 90-tih imale za pozadinu i državno uredjenje.
Istorija će se verovatno odrediti u jednom trenutku i prema sadašnjem iseljavanju mladih iz zemlje , ali će sigurno vreme pokazati i pravo značenje naziva “odliv mozgova” jer će se ukoliko se odlazak ne zaustavi stručnost i kvalitet tražiti lupom .Tražiće se i mladost jer mladi koji sada odlaze ne veruju ni sami u svoj povratak. Svoju budućnost i potomstvo vezaće za neke druge države i gradove.
U Srbiji će pa i u Valjevu porazna statistika starosti stanovništva postati normalna pojava.
Sad su po odlasku visokoškolovanog kadra od nas još gori Gvineja Bisao, Svazilend, Lesoto, a koliko ljudi u Srbiji zna gde su te države i po čemu su još poznate osim po migracijama?
Dok visoka politika brine o uticajima i štiti granice naše zemlje ,suverenitet i integritet, izgleda i ne shvata da nije u stanju da se zaštiti od sebe same
Izgleda da nama više ne trebaju ni Austrougari ni Nemci ,a ni Turci – mi ratujemo sami sa sobom.

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.