Na današnji dan pre 12. godina ubijen je srpski premijer Zoran Đinđić. Djidndjić je pogođen hicem u srce, u dvorištu zgrade Vlade Srbije, 12. marta 2003. u 12.25, a njegov telohranitelj je ranjen.Kao i prethodnih godina, nekadašnji Đinđićevi saradnici, ali i njegovi protivnici iz devedesetih, koji su sada na vlasti, odvojeno će mu odati poštu ispred Vlade Srbije ili na Novom groblju. .
Od 12. marta 2003. pa do sada stalno se govori o politčkoj pozadini atentata koja još uvek nije rasvetljena. Brojni političari i državni zvaničnici često su isticali da neće odustati od rasvetljavanja i tog dela atentata na Đinđića, ali konkretnih pomaka po tom pitanju gotovo da niko od njih nije napravio.
Samo je advokat Srđa Popović u ime majke i sestre Zorana Đinđića u novembru 2010. godine podneo krivične prijave zbog pobune "Crvenih beretki" novembra 2001. koja je, po oceni brojnih analitičara, ključni događaj koji može pomoći u istrazi i političkoj pozadini atentata na premijera Srbije.
"U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva"- Zoran Djindjić.
Atentatu na premijera je prethodio neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na auto-putu Beograd–Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".
Odmah posle ubistva predsednika Vlade, proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.
Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. Još tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ.
Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj.Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život.Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS-a, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.
Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog leks specijalisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice.Zbog brojnih nesuglasica kolicija "Zajedno" se raspala krajem juna 1997, a Đinđić je, glasovima odbornika SPO-a i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika.Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti promena u Srbiji 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za savezne izbore septembra 2000, posle kojih je usledio masovni bunt i prelom 5. oktobra 2000.
Đinđić je potom postao predsednik Vlade.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac odnosno priređivač nekoliko filozofskih i teorijskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.
"Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojećih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima", govorio je Djindjić.