Grad Valjevo 2009. godine u saradnji sa gradom Sitard-Gelenom usvojio je dokument pod nazivom Vizija grada Valjeva 2020. Šest godina nakon usvajanja tog strateškog dokumenta Valjevo nije ni blizu onom što bi trebalo da bude 2020. godine .
.
Iako je i te 2009. godine bilo teško za razumeti šta je to što predlaže prijateljski grad Sitard pod nazivom Vizija razvoja , nakon javnih rasprava , sednica Veća pa i usvajanja od strane Skupštine Valjevo je dobilo svoju Viziju. Kako je tada objašnjeno ta Vizija trebalo bi da bude nešto čemu težimo i što želimo da postignemo u narednim godinama . Odredjeni su segmenti i u svakoj od navedenih oblasti Valjevo je predstavljeno kao dobro mesto za život . Ovaj dokument objavljen je u Službenom glasniku pa je i postao važeći , ali čini se nikome obavezujući.
Koju god od navedenih oblasti da analiziramo doći ćemo do poraznih rezultata. Uzmimo primer ekonomije gde se navodi : „Gradska uprava podstiče i ohrabruje investitore, polazeći od potrebe da se uposli stanovništvo i stekne ekonomska korist za lokalnu zajednicu. Osnovni cilj je da se zadrže stari i obezbede novi investitori. Stvorena je atmosfera obostrane odgovornosti i poverenja. Rezultat toga su društveno odgovorna preduzeća”. Šest godina nakon ovog zaključka Valjevo nema nove investitore, broj malih privrednika je smanjen, javna preduzeća uglavnom gubitaši.
Poredjenja radi , u ovom dokumentu poljoprivreda zauzima važno mesto pa se izmedju ostalog navodi : “U 2020. godini Valjevo će biti grad u kojem je poljoprivreda održivi i profitabilni deo privrede.Nove zadruge su nosioci razvoja proizvodnje i dobijaju podršku od lokalne uprave. Poljoprivredni proizvođači su preduzetnički orijentisani, obrazovani ljudi. Zahvaljujući ljudskim resursima i zadrugama, paleta prehrambenih proizvoda je proširena u skladu sa zahtevima tržišta, prinosi su viši, proizvodi se organska hrana, neki proizvodi su zaštićeni, neki proizvodi nalaze direktan plasman na novim tržištima, direktno se plasiraju potrošačima, restoranima ili izvoze”. Trenutno su podaci poražavajući jer grad Valjevo u prošloj godini nije izdvojio ni dinara za poljoprivredu .A ako bismo kom poljoprivredniku iz valjevskog kraja ovo I pročitali verovatno bi nas gledao u neverici.
Dokument tvrdi I da je Valjevo turistički centar Srbije , a koliko je na ovom polju uradjeno porediti se može sa činjenicom da Valjevo nema ozbiljne smeštajne kapacitete ko god da želi da ovamo I dodje, Divčibare koje imaju kapacitete za bavljenje turizmom na margini su postojanja .
Verovali ili ne u ovom dokumentu se navodi I da je Valjevo grad zaposlenih , trenutno treba li govoriti o nezaposlenosti koja nikada nije bila veća. Dokument navodi I stanje u kome se mladi nakon završenog školovanja vraćaju u Valjevo , a niko u ovom gradu zapravo I nema zvanične podatke koliko je mladih ljudi napustilo Valjevo za proteklih šest godina I koliko ih trenutno odlazi.
Da nije tužno bilo bi smešno , ali u dokumentu se navodi I sledeće:” Građani uočavaju i visoko cene što je u njihovoj zajednici stručnost odvojena od politike”. Ovaj stav I dosadašnja realizacija ne zaslužuju ni opservaciju.
Ako je Vizija nešto čemu težimo I ako je u njoj oročen vremenski period jasno je da smo do sada morali biti na pola puta . Podaci govore drugačije – nismo se ni makli, a u nekim oblastima smo ispod nivoa u 2009. godini kada je dokument usvojen.
Možda EU I gradovi u njoj funkcionišu po principu usvojenog dokumenta , ali što se Valjeva tiče biće da je pomenuti dokument samo papir na kome je spisak lepih želja od kojih su neke u domenu naučne fantastike. Te 2009. godine prilično vremena odvojeno je da bi se takav dokument napravio , a sad šest godina kasnije možemo da postavimo pitanje – Čemu sve to?
S.V.