Deca pre salate izaberu picu

imageIdeja po kojoj bi škole mogle da pronadju finansijera za školsku kuhinju je propala. U Valjevu donatori nisu pronadjeni , a deca i dalje hitaju ka pekarama dok roditelji svakodnevno za užinu izdvajaju novac.

Svojevremeno proklamovana ideja odnosno dato pravo školama da mogu da pronadju donatore za svoje školske kuhinje u Valjevu nije zaživela. Razlog tome je nespremnost potencijalnih donatora da se upuste u takvo finansiranje, a s druge strane pojedine škole odavno su prostore za školsku menzu pretvorile u nešto drugo .
Siromašno Valjevo nije imalo sluha za najmladje pa su deca ostala na budžetu svojih roditelja kad je užina u pitanju.Roditelji tvrde da ishrana nije jeftina . ” Mi smo pokušali ,a li od toga nije bilo ništa. Nadali smo se da ćemo kroz projekat uspeti u takvom finansiranju , ali ono št smo dobili je samo savet kako da se ishrana organizuje ništa drugo. Ja ne znam kome je u Srbiji uopšte pošlo za rukom da pronadje donatore.”, kaže Goran Bojičić direktor Pete škole.
Dok lekari objašnjavaju da su redovni obroci jako važni za razvoj svakog deteta istovremeno tvrde i da deca treba da se hrane zdravo.Upravo pesta osnovna škola pronašla je i pokušala da sprovede projekat koji su finansirali Holandjani vezano za zdravu iskranu. ” Da ne poverujete. Godinu dana smo govorili o tome , održana predavanja nastavnom kadru, roditeljima , deci . Promocija je zaista bila na zavidnom nivou , ali nismo uspeli. Oni su naime pripremili recimo sendviče sa crnim hlebom , salatom , zdravom hranom. Deca to nisu htela ni da pipnu. Oni izgleda predugo imaju loše navike u ishrani i to ne može preko noći da se promeni. Ako se oni pitaju pica je rešenje , a treba li to da komentarišemo?”, objašnjava Bojičić.
Navike loše ishrane deca usvajaju najpre u svojoj kući pa očekuju da i u školi jedu ono što je i na kućnom meniju.
Pekare su najčešći izbor dece pa se ispred njih za vreme školskih odmora praktično formiraju redovi . Deca jedva stignu na red da kupe hranu prepunu aditiva , a potom im preostane malo vremena da obrok i pojedu. ” Ja pojedem parče pice za dva minuta , dok se vratim do škole ja pojeo”, kaže M.I. učenik trećeg razreda.
Iz svega navedenog jasno je da se odnos prema ishrani dece mora menjati jer rezultati koji pokazuju da deca u osnovnoškoslkom uzrastu pate od hipertenzije trebalo bi da zabrinu društvo u celini , a ne samo roditelje pojedinaca.

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.