Po julijanskom kalendaru večeras se slavi Srpska nova godina. Organizovani doček ima samo nekoliko gradova u Srbiji , a gradjani najčešće ističu da proslava Srpske nove godine više nije zanimljiva te I da je sve bio mnogo interesantnije dok je bila zabranjena.
Srpska nova godina počela je da se slavi 1919. godine kada je tadašnja Kraljevina SHS usvojila gregorijanski kalendar. Slavilo se naveliko sve do 1941. godine kada je novi komunistički režim praktično zabranio ovu proslavu. Zabeleženo je iz tog vremena da je tadašnja vlast izdavala I striktnu naredbu da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Istorija takodje beleži I one koji su zbog ove proslave završili u zatvoru na “preispitivanju”.
Srpska nova godina ponovo je doživela svoju ekspanziju početkom 1990. godine sa budjenjem tadašnjeg poimanja nacionalnog identiteta. Polako je prerasla u odredjeni vid otpora tadašnjem režimu Slobodana Miloševića pa je I u Valjevu u jednom trenutku mnogo veći značaj pridavan ovoj proslavi nego priznatom kalendaru I svetskoj proslavi Nove godine .
Pored činjenice da postoji objašnjenje vezano za kalendar julijanski I gregorijanski te I razliku u računanju , stoji neoboriva činjenica da su Srbi proslavu ove Nove godine doživljavali kao manifestaciju bunta I protivljenje aktuelnim režimima vlasti.
Ako se pogledaju godine koje su ostale iza nas od te 1990 . godine mnogo bunta ovaj narod već je pokazao , a efekti možda nisu bili sasvim očekivani .
Vreme se promenilo pa se I sami gradjani sve češće slažu da ono što nije zabranjeno nije interesantno. A sama Srpska nova godina nije sasvim naša jer je obeležavaju I drugi narodi.
Bitan momenat kad je proslava večaras u pitanju jeste ekonomska kriza I činjenica da su gradjani poslednji dinar već potrošili na slavlja koju ostala iza nas .Tako će se proslava svesti na pojedine kafiće I restorane, a sudeći po rečima brojnih gradjana mnogi će Srpsku novu godinu dočekati kod kuće.
S.V.