Dok su pijace preplavljene jagodama i trešnjama, malinari prve plodove očekuju za desetak dana. U javnosti se sve više govori da bi cena maline ove godine mogla da dostigne 550 dinara po kilogramu.
maline , AI
Prva malina trebalo bi da stigne za desetak dana, a proizvođači najavljuju dobar rod jer su, kako kažu, zima i proleće pogodovali ovoj kulturi. Ipak, prema mišljenju stručnjaka, u novu sezonu ulazimo sa manjim zasadima.
Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo kaže da su očekivanja da ove godine prinos po hektaru bude od sedam do deset tona.
„Bilo je dovoljno padavina, dok nije bilo oštećenja od mraza i snega. Bez obzira na prošlogodišnju sušu, koja je prouzrokovala kraći izdanak za četiri-pet rodnih grančica, ovo proleće je to nadoknadilo i očekujemo prosečan prinos od sedam do deset tona po hektaru“, izjavio je Milinković za „Blic“.
Ipak, broj zasada se smanjuje, a malinarima nedostaje i radna snaga, s obzirom na to da se broj stanovnika na selu smanjuje. Broj samačkih i staračkih domaćinstava sve je veći.
Predsednik Asocijacije proizvođača maline Dobrivoje Radović za TV Požega kaže da situacija u malinjacima ipak nije sjajna, naročito u brdsko-planinskim područjima, gde su i najveći zasadi ovog voća. Naime, kako je objasnio, preko dana jeste toplo, ali su večeri i noći i dalje hladne, posebno u dolini Moravice, koja „daje“ najveće količine domaće maline.
Na „sreću“ srpskih malinara, prema njegovim rečima, u zemljama koje su Srbiji najveća konkurencija u proizvodnji maline, poput Poljske, mraz je naneo još veće štete u prinosu. Zbog toga, kako kaže, malinari ove godine očekuju bolju otkupnu cenu „crvenog zlata“.
„Napominjem da je prošle godine proizvedeno 20.000 tona naše maline, da je konkurencija takođe pretrpela značajne gubitke u prinosu, tako da iz razloga ponude i potražnje očekujemo akontnu cenu od 550 dinara za kilogram maline, sa tendencijom rasta“, poručio je predsednik Asocijacije proizvođača maline.
Agroanalitičari su ranije upozoravali da je najveći problem domaćeg malinarstva drastično smanjenje površina pod ovom strateškom voćkom – od nekadašnjih više od 24.000 na sadašnjih oko 8.000 hektara.