Vaskrs – hrišćanska Pasha (grč: Χριστιανικό Πάσχα) – najveći hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću.
Vaskrsenje Hristovo
Prema Novom zavetu, Isus Hristos je razapet, umro i sahranjen u grobu koji je bio zapečaćen (Matej 27; Marko 15; Luka 23; Jovan 19). Trećeg dana, rano ujutru u nedelju, žene koje su došle na grob zatekle su kamen odvaljen i grob prazan (Matej 28; Marko 16; Luka 24; Jovan 20). Anđeo im je objavio da je Hristos vaskrsao. Ubrzo potom, Isus se javljao svojim učenicima – najpre Mariji Magdalini (Jovan 20), zatim apostolima i drugim sledbenicima, pokazujući im rane od raspeća (Luka 24; Jovan 20). Prema Delima apostolskim, posle četrdeset dana od Vaskrsenja vazneo se na nebo (Dela apostolska 1, 3–9).
Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Kako je u prva tri veka Hrišćanstva dolazilo do nesuglasica oko datuma slavljenja Vaskrsa (razlika između sinoptičara i jevanđeliste Jovana u pogledu datuma Hristove smrti), Crkva je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), donela opštevažeću odluku ο datumu praznovanja Vaskrsa: Vaskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice, i posle jevrejske Pashe. Iako je odluka ο praznovanju Vaskrsa doneta 325. godine, tek je 526. godine uspostavljena ravnoteža između Istoka i Zapada u pogledu datuma praznovanja Vaskrsa.
Kod Hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, i ispisuje pozdrav: „Hristos vaskrse.“ Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Naime, sledbenica Isusa Hrista Mapija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja, u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse“ i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju, Hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja. Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simbolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu.
Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.