Mit o „ekonomskom tigru“ i realni pokazatelji

Ništa što nam se dešava nije slučajno i stvarnost je zapravo drugačija od onog što nam se servira, poručeno je sa promocije knjige „Mit o balkanskom tigru“.

Mit o balkanskom tigru

Ističući da je pristup knjizi bio isključivo naučni, profesor Ognjen Radonjić na pomenutoj promociji pojasnio je da cilj autora nije bio zauzimanje jedne ili druge strane, već isključivo rad zasnovan na činjenicama.

„Knjiga se zove „Mit o balkanskom tigru“ zato što se godinama stvara utisak da je srpska ekonomija „ekonomski tigar“ i jedna od najbrže rastućih u Evropi. Mi kroz analizu pokazujemo da to nije tačno, već da značajno zaostajemo za uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su danas članice Evropske unije. Detaljno objašnjavamo zašto je to tako – analizirali smo nejednakost i raspodelu dohotka, bogatstvo i siromaštvo, zdravstvo, obrazovanje, nauku, demografska kretanja i drugo. U knjizi je predstavljeno 18 lekcija koje ukazuju gde su ključni problemi u našem društvenom sistemu, odnosno u ekonomiji posmatranoj kroz širu društvenu prizmu“, pojasnio je Radonjić.

Po njegovom mišljenju, institucije su ključne za stabilnost društva i razvoj ekonomije, pri čemu se misli na formalna pravila – Ustav i zakone – ali i na neformalna pravila, odnosno kulturu jednog društva. Ta kombinacija, kako smatra, čini institucionalni okvir. On može biti demokratski, ali i autokratski.

„Autokratija se oslanja na podaništvo i ekskluzivnost, a dokazano je da takav sistem usporava ekonomski razvoj. Potreban je inkluzivan sistem, koji svima daje šansu, kao i meritokratija – da se napreduje na osnovu znanja, sposobnosti i rada, a ne partijskih knjižica, klijentelizma i nepotizma. Kada imate lošu selekciju kadrova, dolazite do tzv. štetne selekcije. Zaključak je da, ako želimo da promenimo ekonomsku situaciju i loš sistem, moramo menjati politički sistem i društvo u celini. To znači promenu zakona, ali i promenu nas samih – našeg odnosa prema drugima i vrednosnog sistema. Moramo da se zapitamo da li su nam korupcija i kriminal prihvatljivi. Ako jesu, onda imamo ozbiljan problem. Promene su moguće, ali spore i zahtevaju decenije, kroz porodicu, obrazovanje i druge društvene sisteme“, objasnio je Radonjić.

Poruka koju je poslao jeste da ovo što nam se dešava nije slučajno. „Mi sada plaćamo cenu i moraćemo da je platimo. Ako ne želimo da je plaćamo u budućnosti, moramo da se menjamo. Te promene podrazumevaju i bolne poteze i rezove. Ako, s druge strane, želimo da se ništa suštinski ne menja, već samo ljudi i lica, onda smo na putu bez povratka. U tom slučaju ne možemo očekivati ništa drugo osim da mladi nastave da napuštaju zemlju“, istakao je Radonjić.

Mit o balkanskom tigru

Ivan Ostojić, stručnjak za tehnologije i inovacije, kaže da živimo u jednoj spin-diktaturi, u kojoj se podaci predstavljaju na marketinški način kako bi se stvarnost ulepšala i prikazala mnogo boljom nego što jeste, te da su autori kroz ovu knjigu pokazali da stvarnost nije takva kakva nam se prikazuje – uz realne činjenice i brojeve.

„To je prva lekcija – moramo se osvestiti i shvatiti da smo daleko od Evrope, daleko od svog okruženja. A druga lekcija, jeste da postoji nada i da ova zemlja ima potencijal, samo što se stvari moraju preokrenuti. Društvo mora da se gradi sistemski, vrednosti takođe, na duži rok – govorimo o decenijama – i sa tim na umu imamo šansu da dostignemo primere poput Irske i Švajcarske. Mi nismo članovi nikakvih partija, nama je cilj istina, nama je cilj dijalog. Najveća odgovornost je na nosiocima vlasti i povezanim strukturama. Te povezane strukture su poslovni subjekti koji to podržavaju i ulepšavaju stvarnost dajući svoj kredibilitet. To su i pojedini mediji koji ne informišu građane, već podržavaju određeni narativ. Na njima je najveća odgovornost, jer je stvorena virtuelna realnost u kojoj živimo“, rekao je Ostojić.

Po njegovom mišljenju, najveća propuštena šansa Srbije je to što smo krajem devedesetih rekli da želimo da izgradimo zdravo društvo, ali je stari sistem preživeo i evoluirao u novi oblik i „pojeo“ društvo.

„Tada je bilo mnogo entuzijazma i ljudi koji su verovali u promene, a danas su razočarani. Mislim da smo tu izgubili jednu ili dve decenije. Ipak, verujem da se sada, sa novom energijom mladih ljudi i promenama u svetu, otvara nova šansa, ali je pitanje da li ćemo je iskoristiti, jer može biti poslednja – populacija se smanjuje, ljudi odlaze. Zato je važno da iz prethodnih pokušaja izvučemo pouke i sledeći put stvari uradimo na pravi način“, rekao je Ostojić.

Navodeći primer kako nominalni BDP Srbije može delovati kao da je država zaista ekonomski tigar, a zapravo postoje vidljivi pokazatelji da je rast nezadovoljavajući, Ostojić kaže:

„Recimo da ste 2010. proizvodili 100 kilograma šljiva, a cena kilograma bila je jedan dinar. Vaš bruto domaći proizvod bio bi 100 dinara. Zamislite da 2020. i dalje proizvodite 100 kilograma šljiva, ali je cena dva dinara. Vaš BDP sada iznosi 200 dinara. Nominalno ste porasli 100%, ali realno niste povećali proizvodnju – i dalje imate istih 100 kilograma. To je primer kako se statistika može zloupotrebiti“, rekao je Ostojić.

„Nas je podstaklo to što mi kao Rotary klub vodimo računa o našoj lokalnoj zajednici. Trudimo se da unapredimo situaciju u lokalnoj sredini. U vezi sa tim, ovde govorimo o unapređenju ekonomije na nešto širem nivou i u tom smislu mislim da je važno da se to čuje. Svi znamo šta ne valja i šta nećemo, ali često ne znamo šta hoćemo. Možda je ovo dobar put da vidimo kako da se stvari isprave i kako da dođemo do bolje ekonomske situacije i boljeg društva“, rekla je dr Milica Kovačević u ime organizatora – Rotary kluba.