U postupku zaštite valjevskih planina našli su se Povlen i kanjon Sušice, ali ne i planine Medvednik i Jablanik. Dok građani, NVO i meštani sela traže da se pokrene inicijativa za njihovu zaštitu, Ministarstvo tvrdi da za to nema osnova – bez jasnog objašnjenja na kojim kriterijumima je takav zaključak donet.
valjevske planine
Zahtevi sa sastanka u Poćuti
Tokom vikenda u Poćuti je održan sastanak predstavnika više sela, NVO i građana, na kom je ključna tema bila zaštita Medvednika i Jablanika.
Na sastanku je zatraženo da Skupština grada Valjeva hitno donese zaključak i uputi zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike da se obustavi izdavanje dozvola za istraživanja i eksploataciju na slivnom području akumulacije „Stubo-Rovni“. Ovaj zahtev se temelji na Uredbi o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene sliva vodoakumulacije „Stubo-Rovni“ (Sl. glasnik RS, br. 20/2009).
Takođe je zatraženo da Skupština grada Valjeva zaključkom zatraži od Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije hitno sprovođenje mera zaštite Medvednika i Jablanika. Ovaj zahtev se temelji na svim prostornim planovima RS i Prostornom planu Valjeva.
Šta kaže Ministarstvo zaštite životne sredine
Inicijativa za postupak zaštite Medvednika i Jablanika nije od juče, ali u Odgovoru na primedbe na dokumenta o zaštiti Predela izuzetnih odlika „Povlen i kanjon Sušice“, a vezano za zaštitu pomenute dve planine, ministarstvo navodi:
odgovor na primedbe
„Primedba se odnosi na kriterijume izostavljanja delova planina Medvednik i Jablanik iz Studije ne usvaja se jer je Zavod za zaštitu prirode Srbije izvršio terenske obilaske planina Medvednik i Jablanik i u toku valorizacije utvrdio da ne poseduju prirodne vrednosti koje ih kvalifikuju za zaštićena područja. S tim u vezi, planine Medvednik i Jablanik nisu uvrštene u Plan zaštite prirodnih dobara za period 2022–2024. godine, kao ni u godišnji plan za 2025. godinu.“
Naučni radovi i biodiverzitet valjevskih planina
S druge strane, na internetu je moguće pronaći više radova koji posmatraju region zapadne Srbije i u kojima se, između ostalog, pominju navedene planine. Tako objavljena naučna istraživanja flore i biodiverziteta zapadne Srbije ukazuju da planinski masivi sa očuvanim šumskim staništima i krečnjačkom podlogom predstavljaju područja povećane biološke raznovrsnosti. Istovremeno, studije o rasprostranjenosti orhideja i planinskih biljnih zajednica Centralnog Balkana pokazuju da su upravo takvi ekosistemi značajni kao indikatori očuvanosti prirode i staništa retkih vrsta, pri čemu se valjevske planine u stručnoj literaturi posmatraju kao jedinstven planinski sistem (Đorđević, SANU; Plants – MDPI; Bulletin of the Natural History Museum in Belgrade).
Zbog navoda u odgovoru resornog ministarstva, više ekoloških organizacija zatražilo je uvid u zapisnike lica koja su bila u terenskom obilasku, kako bi bilo ustanovljeno na osnovu kojih parametara je doneta procena.
odgovor ministarstva o dokumentima
U odgovoru na zahtev navedeno je da ih ministarstvo ne poseduje, što ostavlja otvoreno pitanje na osnovu čega je onda ministarstvo cenilo da planine ne zaslužuju zaštitu.
Zašto?
Zanimljivo je, s druge strane, da kako je javnost već obaveštena, na području Medvednika i Jablanika postoje geološka istraživanja ruda i metala. Konkretno, izveštavano je o projektu „Bobija“, čije istražno polje, kako je navedeno, obuhvata oko 20.800 hektara i zahvata gotovo ceo Medvednik i delove Jablanika. Takođe, kineska kompanija Ziđin dobila je dozvole za geološka istraživanja olova, cinka i bakra, a istražno područje obuhvata i Povlen, Jablanik i Medvednik.
Istovremeno, u zvaničnom odgovoru ministarstva ekološkim društvima i građanima takva veza nije navedena, već se kao razlog izostavljanja planina navodi procena Zavoda za zaštitu prirode, za koju, prema dostupnim odgovorima, ne postoje javno dostupni zapisnici. S obzirom na to da su građani i organizacije već javno izrazili sumnju i zatražili objašnjenja, na pomenutom sastanku, neminovno su otvorili i ključno pitanje – postoji li veza između izostanka zaštite i aktuelnih geoloških istraživanja.
Zašto se svi sad iznenađuju kad je poznato da su ministarstva odavno pretvorena u ispostave stranih tzv. investitora?
Koga još iznenadjuje nepoštovanje Zakona o zaštiti prirode kada se Ustav gazi najmanje tri puta pre doručka?
Saviću, sram te bilo tvojih godina. Možež da pumpaš ovu klinčadiju, ima još živih, koji je sećaju.
Bio si poslanik kada je Vladeta Janković, ambasador u V. Britaniji u Đinđićevoj vladi doveo „Rio Tinto“, što je predstavljano kao velika razvojna šansa.
Da se setimo i tvog staža u „Otporu“.
Izvorni vođa studenata bio je sadšnji prof. Čedomir Antić, a onda je volšebno zamenjen nekim drugim Čedomirom, da bi bio formiran „Otpor“ u koji je tada bilo uloženo 70 miliona dolara, što je deo još uvek neutvrđene cifre.
Koliko je bilo štek- stanova „Otpora“ u Valjevu i na kojoj adresi je bio stan, koji si ti kao otporaš i član GSS koristio, ko je to plaćao?
Ko su navodni studenti iz Valjeva koji su išli na obuku u Budimpeštu da bi dizali obojenu revoluciju u Srbiji i gde su oni danas?
Ti si eksponent „duboke žute države“, ti si njen krak, koji se i danas migolji, i koji je spreman da sva svoja zlodela, slugeranjstvo i antisrpstvo pripiše nekom drugom.
Možeš da farbaš decu rođenu posle 2000. Ispostava stranih investitora? Sve ste prodali i uništili a sad krivotvorite svoje biografije i sve šta ste radili ovom jadnom narodu. A najgore je što si išao u jednu firmu da tražiš otkaz za samohranu majku, koja je bila bliska SPS, ne i član te stranke. Ti nekoga da lustriraš!!!
Čedomir Antić nikada nije bio nikakav izvorni vođa studenata. Štaviše, posle Studentskog protesta 1996/97. on, Čedomir Jovanović i Igor Žeželj (vlasnik Kurira) su zajedno osnovali nešto što se zvalo Studentski politički klub i što se posle neuspeha utopilo u Demokratsku stranku. Ni jedan ni drugi Čedomir nisu imali nikakve veze sa Otporom. Čedomir Antić je posle prešao kod Dinkića u G17 Plus.
Zanimljivo je gde su sada sva trojica likova iz ovog posta.
Čedomir Antić podržava vlast i radi protiv svojih stidenata.
Čedomir Jovanović više ni sam nije siguran gde je, jer se potpuno izgubio u svakom smislu te reči.
Igor Žeželj se preko Crvene zvezde, Mondoa i Kurira vinuo u milionerske vode.
valjda je ovima iz Ministarstva I Zavoda dizlogrdio vise i dosadio Tomic i njegove penzionerske pisanije i inicijative.
Znači niču rudnici na Medvedniku opet slučaj ko Selaković i generalštab opet neki investitor i milioni za „nas“ ,blago nama sa tolikim parama bićemo jači od Švedske.
Lepo je i lako lagati. Teško je boriti se za istinu…
planine zvrje prazne. ako bi se otvorio neki rudnik to bi dovelo do razvoja tog kraja i imali bi neki sadrzaj na tim planinama
zanimljivo da se pojedini kvazi ekoloski strucnjaci nisu ni jednom oglasili u zadnjih 15 god kada su uveliko istrazivali,busili u nekadasnjem rudniku u selu Rebelj