U novembru 2025. godine izdate su 2.724 građevinske dozvole, što predstavlja smanjenje od 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najviše se grade stambene zgrade sa stanovima manje površine, saopštio je Zavod za statistiku.
zgrada u izgradnji AI
Od ukupnog broja dozvola izdatih u novembru, 83,2 odsto odnosi se na zgrade, dok se 16,8 odsto odnosi na ostale građevine. Posmatrano samo kroz zgrade, 84,4 odsto dozvola izdato je za stambene, a 15,6 odsto za nestambene objekte, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,3 odsto).
Prema dozvolama izdatim u novembru 2025. godine u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 4.451 stana, sa prosečnom površinom od 62,4 kvadratna metra. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 7,0 odsto biće građeno u objektima sa jednim stanom, sa prosečnom površinom od 135,6 kvadratnih metara, dok će 92,4 odsto stanova biti građeno u zgradama sa tri ili više stanova, a njihova prosečna površina iznosiće znatno manje – 55,9 kvadratnih metara, naveo je Zavod za statistiku.
Slična situacija je i u Valjevu, iako se grad ne nalazi među oblastima sa najvećim nivoom građevinske aktivnosti. Ipak, primetne su nove stambene zgrade, koje se ponekad podižu i na lokacijama na kojima ih ranije ne bismo očekivali. U Valjevu se danas ne kupuje „bilo šta“. Najbrže se prodaju stanovi površine od 45 do 60 kvadrata, funkcionalnog rasporeda, sa obezbeđenim parkingom i na lokacijama koje omogućavaju svakodnevni život bez dodatnih dodatnih troškova. Reč je uglavnom o dvosobnim i manjim trosobnim stanovima, namenjenim mladim porodicama, građanima koji menjaju staru nekretninu za novogradnju, ali i onima koji kupuju stanove kao vid štednje i zalog za budućnost svoje dece.
Stanovi u Valjevu se, kako saznajemo, kupuju kako za gotovinu, tako i putem stambenih kredita, a činjenica je da se pojedine zgrade rasprodaju i pre samog početka izgradnje. Mnogi od tako prodatih stanova ostaju prazni, deo se izdaje, dok neki odmah dobijaju svoje stanare.
Ovakav vid gradnje, kako ističu stručnjaci, ne vodi nužno ka povećanju broja stanovnika, ali može vrlo lako dovesti do urbanističkog haosa ukoliko se ne sprovodi planski i ne prati stvarni razvoj grada i potrebe građana. Jednom započet proces nekontrolisane gradnje kasnije je teško zaustaviti.
Popis stanovništva pokazao je da broj stanovnika u Valjevu ne raste, iako smo svedoci intenzivne gradnje. Istovremeno, činjenica da se traže manji stanovi, kao i da u Valjevu još uvek nema elitističkih naselja ili zgrada sa stanovima od 100 i više kvadrata, svedoči o realnoj kupovnoj moći građana. Mišljenje da u Valjevu uopšte ne postoje kupci za tako velike stanove, s druge strane, nije u potpunosti tačno. Stručnjaci se slažu da građani sa višim prihodima često biraju ulaganja u nekretnine van Valjeva, na atraktivnijim lokacijama, gde njihov stepen imovinskog statusa ne dolazi do izražaja kao što bi to bio slučaj u sredini malog grada kakvo je Valjevo.
Iako se na prvi pogled čini da je tržište nekretnina u Valjevu u ekspanziji, podaci pokazuju da je reč o ograničenoj i jasno profilisanoj potražnji. Gradnja manjih stanova trenutno odgovara potrebama tržišta, ali bez dugoročnog urbanističkog planiranja i ulaganja u infrastrukturu, ovakav trend može imati više negativnih nego pozitivnih posledica po razvoj grada. Ključno pitanje za Valjevo nije koliko će se graditi, već kako i u čiju korist.
Mene zanima koji su ti ljudi koji imaju tolike pare u kešu i poreklo tih para. Ne mogu da verujem da to niko ne kontroliše. Ja prvi imam firmu imam zaposlenih dosta zarađujem lepo ali toliko tih nekih para da odem i kupim stan u kesu nemam ni približno. Pa me zanima koji su to toliko uspešniji ljudi od mene kada imaju tolike prihode.
Оно што данас гледамо на нашим улицама није развој града, већ његова експлоатација. Када урбанизам постане слуга профита, а не јавног интереса, добијамо бетонске кавезе без зелених површина, шеталишта и смисла.
Кључни проблеми који се игноришу:
Губитак хуманости: Зграде се трпају једна на другу, заклањајући светлост и приватност. Квалитет живота се не мери само паркетом унутар стана, већ и оним што видимо када изађемо кроз улазна врата.
Недостатак инфраструктуре: Дозволе се деле шаком и капом, док вртићи, школе, паркови, дечја игралишта и амбуланте остају на нивоу планова из прошлог века. Коме служе хиљаде нових квадрата ако дете нема где да се игра са својим другарима, а аутомобил немате где да паркирате?
Одговорност струке: Највећи пораз је улога урбаниста који потписују овакве планове. Урбаниста би требало да буде бранилац јавног простора, а не администратор који „пегла“ папире како би се испунила жеља инвеститора за максималном изграђеношћу парцеле.
Град који нема зеленило, проветреност и простор за социјализацију престаје да буде заједница и постаје само спаваоница или канцеларија. Време је да се постави питање: Да ли се развија град за људе или за профит који након продаје квадрата одлази на другу адресу?
Au, bravo..sve isto mislim samo nisam znao da se ovako lepo izrazim kao Vi…
Bravo! Očigledno je da ste stručni. Da niste ne bi mogli ovako da napišete. Ono što , mnogi misle, ali ne mogu da napišu na ovaj način. Pozlatilo Vam se!
Valjevo nema urbaniste u 21 veku.
1860 tadašnji predsednik opštine (koliko se sećam iz knjiga prezivao se Lazić-istoričari to bolje znaju) ogradio je prostor današnje PEĆINE i rekao „OVDE ĆE BITI PARK.“..
JOŠ JEDNOM….. 1 8 6 0 GODINE.
TAD su projektovane Pantićeva, Karadjordjevica, sa poprečnim ulicama.
1905 napravljena je železnička stanica, 1931 sdk, 1937 zgrada gimnazije itd (mozda grešim ali ne mnogo)
Kako današnje urbaniste nije SRAMOTA PREDAKA, nikad mi neće biti jasno.
Neće ih biti sramota, nisu iz nego od Valjeva ,slefeća stanica im je Beograd
90% investitora su kriminalci koji su legalizovali svoje kriminalne radnje investicionom gradnjom. Svo zelenasenje, novac od kocke, dilovanje, reketi i iznude su uplovile u legalne tokove investitorskim poslovima ili kupovinom nekretnina.
Progresivno oporezivanje nekretnina je jedno od rešenja za zaustavljanje investitorskog javašluka. Drugi stan ne može da ima isti porez kao prehrambeni proizvod koji je čoveku potreban da preživi, kako porez pri kupovini tako ni porez prema državi u daljem korišćenju.
Kakva je budućnost Valjeva, ako se ne zaustavi (i ne preokrene!) propadanje Srbije započeto 1991.godine?
Ne morate verovati meni…
https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20241018-projekcijestanovnistva-rs-2022-2025/?s=1802
Valjevci kupuju stanove da bi od njih živeli
To im je glavni izvor prihoda, visoke kirije, zarada bez velike muke. Sedis i zarađuješ. Jedna nekretnina isplaćuje drugu. Privreda i poljoprivreda zamiru. Eto gde se čovek izgubio. A poreklo novca? Nema to ko da kontroliše. Sitne privrednike i za najmanji dug opominje poreska a one velike, zaboravljaju i da postoje. Tako je to u zemlji Srbiji.
Poznati su ti. Pogotovu ako su dosli do 2-3 nekretnine kompenzacijom straćare u kojoj je smrdelo 3 parazitske generacije. Takvi vajde kirije kroz stan i par lokala i imaju penziju neoporezovanu za zivota.
Valjevo je doskoro bilo NAJVECE SELO U EVROPI, a sad ce biti prava KASABA SA SOLITERIMA …. bas po meri novopridoslog gradjanstva …