Poslednji sneg, osim što je stvorio ogromne probleme stanovnicima valjevskih sela, pokazao je i ozbiljne manjkavosti u funkcionisanju distributivnih sistema električne energije u Srbiji, pa i na području Valjeva.
drvene bandere, AI
Više od 10.000 domaćinstava u valjevskom kraju ostalo je bez struje danima nakon što je pao prvi ozbiljniji sneg. Iako ne uvek zvanična, objašnjenja koja su do građana najčešće stizala posredno, putem medija i Tanjugovog servisa, svodila su se na tvrdnje da je zbog težine snega na žicama i rastinju došlo do kvarova i prekida u snabdevanju.
Međutim, niti je ovo prvi sneg koji je pao u Srbiji, niti su se situacije ovakvih razmera ranije redovno dešavale. Na to je, u sarkastičnoj objavi na društvenim mrežama, ukazao i odbornik Skupštine grada Valjeva Goran Gavrilović (NPS), navodeći da se elektroenergetski sistem održao čak i tokom NATO bombardovanja, dok je sneg od petnaestak centimetara sada doveo do toga da ljudi sedam dana nemaju struju. Iako sarkastična, ova poruka otvara poređenje između načina održavanja sistema nekada i danas.
Nekada je, naime, EPS imao sopstvene sektore za održavanje elektroenergetskih vodova. Sagovornik Vamedije, koji je ranije radio na održavanju elektroenergetske mreže, ističe da su ti poslovi bili tehnički zahtevni i rizični, jer su podrazumevali rad na velikim visinama. Kako navodi, radilo se na poslovima od farbanja dalekovoda do ispitivanja mreže, na visinama od deset do 25 metara, dok je održavanje rastinja predstavljalo manje zahtevan deo posla. Kao daleko veći problem ističe stanje niskonaponske mreže, gde i danas postoji veliki broj drvenih bandera.
Iako se u javnosti često govori o dalekovodima, sagovornici sa terena ukazuju da se najveći problemi sa rastinjem zapravo javljaju upravo na niskonaponskoj mreži. Za razliku od visokih dalekovoda, koji se nalaze na stubovima znatne visine i imaju šire zaštitne pojaseve, niskonaponski vodovi prolaze znatno niže iznad tla, često kroz dvorišta, voćnjake i šumske predele, a dodatni problem predstavlja činjenica da su mnogi od njih postavljeni na drvenim banderama. U takvim uslovima grane i stabla, naročito pod opterećenjem snega, lako dolaze u kontakt sa vodovima, što povećava rizik od kvarova i dugotrajnih prekida u snabdevanju električnom energijom.
U Pravilima o radu distributivnog sistema navodi se da ovaj akt uređuje, između ostalog, „korišćenje i održavanje objekata distributivnog sistema i objekata priključenih na distributivni sistem“, čime se održavanje elektrodistributivne mreže definiše kao obaveza operatora distributivnog sistema. Istim pravilima operator distributivnog sistema određen je kao subjekt koji je „odgovoran za rad, održavanje i razvoj distributivnog sistema na određenom području“, čime je formalna odgovornost za stanje mreže jasno uspostavljena. Međutim, u ovom dokumentu ne postoje posebne odredbe koje detaljno regulišu održavanje rastinja u koridorima elektroenergetskih vodova, već je način i obim tih aktivnosti ostavljen da se uređuje internim aktima i procedurama u okviru operatora distributivnog sistema.
Za razliku od ranijih decenija, kada su se poslovi održavanja obavljali u okviru samog EPS-a, danas se veliki deo tih radova poverava privatnim izvođačima kroz sistem javnih nabavki i tendera. U kombinaciji sa starom niskonaponskom mrežom, nepostojanjem javno definisanih tehničkih standarda za održavanje rastinja i pretežno reaktivnim pristupom sanaciji kvarova, ovakav model ostavlja prostor za ozbiljne probleme u situacijama kakva je bila poslednja snežna epizoda.
Poslednji sneg u valjevskom kraju tako nije bio uzrok problema, već svojevrsni test izdržljivosti sistema koji je ogolio njegove slabosti. Dok se objašnjenja svode na vremenske uslove, ostaje otvoreno pitanje da li je elektrodistributivna mreža u selima, kakva danas postoji, uopšte prilagođena realnim uslovima i da li se njeno održavanje sprovodi na način koji može sprečiti da desetine sela ostanu bez struje danima.
Poseban problem predstavlja činjenica da se sela u Srbiji već godinama prazne, uprkos merama podsticaja koje država sprovodi kako bi se ruralna područja očuvala. Međutim, to ne znači da onima koji u selima ostaju nisu potrebni osnovni uslovi za život. Naprotiv — stabilno snabdevanje električnom energijom i vodom predstavlja minimum bez kojeg je svakodnevni život nemoguć. U mnogim selima, kada nema struje, ne rade ni pumpe za vodu, pa domaćinstva ostaju i bez električne energije i bez vode, što dodatno otežava ionako težak položaj stanovništva na selu.
Na osnovu poslednje situacije teško je izbeći zaključak da se elektroenergetska mreža u ruralnim područjima nedovoljno održava i da se u nju godinama ne ulaže sistematski. Istovremeno, računi za električnu energiju građanima stižu redovno, bez obzira na učestalost i dužinu prekida u snabdevanju. Srbija je u međuvremenu napravila iskorak u digitalizaciji, pa se očitavanje brojila i plaćanje računa danas mogu obavljati onlajn, što predstavlja pozitivan pomak. Ipak, u situacijama kada sela danima ostaju bez struje, neminovno se postavlja pitanje gde završavaju sredstva koja građani kroz te račune redovno izdvajaju i da li se ona u dovoljnoj meri vraćaju kroz ulaganja u mrežu, posebno u njen najosetljiviji deo — niskonaponsku infrastrukturu u ruralnim područjima.
Iako EPS zapošljava oko 20.000 ljudi i predstavlja jednog od najvećih poslodavaca u zemlji, nije javno poznato koliko zaposlenih radi u kancelarijskim administrativnim poslovima, a koliko direktno održava i servisira mrežu na terenu. Tačno razdvajanje broja „administracije“ i „operativnih terenskih radnika“ ne objavljuje se u javno dostupnim izvorima, pa ostavlja prostor za pitanje kako je organizovana kadrovska podrška za održavanje mreže, naročito u ruralnim krajevima gde je infrastruktura najugroženija.
Ako se kao primer uzmu brojna javna preduzeća u Srbiji, često se ukazuje na nesrazmeru između broja kancelarijskih radnika i onih koji obavljaju konkretne operativne poslove na terenu. Opravdano je postaviti pitanje da li je sličan model organizacije prisutan i u EPS-u, posebno u delu koji se odnosi na održavanje elektrodistributivne mreže. U slučaju da takva struktura postoji, nameće se i dodatno pitanje zašto makar deo administrativnih kapaciteta ne bi bio usmeren na izradu planskih dokumenata održavanja, kontrolu njihovog sprovođenja i sistematski nadzor nad radovima na terenu, naročito u najosetljivijim delovima mreže u ruralnim područjima.
Ili su sela jednostavno predaleko od gradskih fotelja?
„…navodeći da se elektroenergetski sistem održao čak i tokom NATO bombardovanja…“
Gavrilovic laze. Ne da se nije odrzao, nego su iz dana u dan bile sve duze restrikcije. Da bi na kraju u toku dana mozda sve ukupno bio 5 sati struje. I ne samo struja, nego su bile i restrikcije vode. To pricam o gradu, a na selu je verovatno bilo i daleko gore. Na kraju su ljudi poceli da se skupljaju ispred zgrada, pred kraj bombardovanja i negodovali protiv tadasnjih vlasti, pre svega isprovocirani tim nestasicama.
Inace restrikcije struje su vam 90′ bile redovna stvar tokom zime, i pre bombardovanja. Urednije snabdevanje sa strujom dobija se tek posle 2000te i to nakon sto je zapad ulozio kroz donacije ogromne pare za obnovu mreze.
Snabdevanje struje koju poslednjih 25 godina imate, cak i sa ovako zapustenom mrezom, 90tih ste samo mogli da sanjate.
Nemam uopste nameru da branim trenutnu situaciju, al treba da se prestane sa lazima. Niceg velicanstvenog, ni dobrog nije bilo u tim 90′.
Restrikcije nisu bile zbog problema sa mrežom, čovek je u pravu!!!
Covek nije u pravu, i jos jednom tvrdim da nije rekao istinu. Elektroenergetski sistem ne da se nije odrzao tokom bombardovanja, nego smo mogli da svedocimo totalnom raspadu energetskog sistema u tom momentu. I taj raspad je zapoceo daleko pre bombardovanja. I to smo mogli da se uverimo licno, gde smo preko 10 godina svake zime i jeseni, imali redovne restrikcije struje. A usput nismo imali ni grejanja, posto su grejne pumpe radile na struju. Tek tada se nije ulagalo u energetsku mrezu i radilo se pomocu stapa i kanapa. A ponarocito struje nije bilo za vreme bombardovanja. Ovo danas je maciji kasalj, kakva je tada bila situacija sa strujom.
Dobro – vratimo se u osamdesete, ako su vam devedesete toliko mrske da nemate ni trunku objektivnosti: svako je bio u obvezi da na svom imanju podreže drvo koje se može uplesti u niskonaponsku mrežu, a ED je svake godine plaćala da se potkreše prostor ispod dlekovoda. E onda ste vi potrli tu priču kao zastarelu, ljudi napuštaju sela (na ovaj ili onaj svet), drveće raste, a niko ga ne ometa. I na sve to – zimi pada sneg.
U kom gradu si živeo u Valjevu nisi !
Direktora u zatvor jer nezna da vodi posao
Ovih dana posebno do izražaja dolazi ona stavka na računu za utrošenu električnu energiju, koja se odnosi na „garantovano snabdevanje“. Svi mi redovno plaćamo račune sa sve to stavkom na računu, oni ništa ne garantuju, a zajedno se pravimo kao da je to sve u redu. Možda ipak ne plaćamo dovoljno, pa možda treba uvesti i stavke na računu poput „Takse za njihovo postojanje“ i „Naknade za nameru da nešto rade“!
Od naroda je država napravila ovce koje pomno slušaju svaki dan laži i u te laži veliki deo veruje…
Struja nije najjeftinija u Evropi. Struja sa koje kakvim dažbinama je najskuplja kod nas, garancija snabdevanja nikakva. Tako je u svim sistemima.
Pa oni nisu u stanju da očitavaju potrošnju domaćinstava nego i tu kradu građane na korekcijama gde ne mogu da izbegnu u ispravkama ulazak u više zone potrošnje… Katastrofa. Struja se uredno očitavala još od vremena Tita.
Bacaju se pare na Ekspo, na stadione, promašene fabrike, bolnice, a pola građana nema vodu, kanalizaciju, puteve, nesigurno snabdevanje strujom u 21 veku, spremamo se i bacamo pare na nekakvo naoružanje, svađamo se sa prvim komšijama od kojih možemo da imamo najbolju korist i saradnju. Uvek je bilo dobri odnosi sa komšijom zlata vrede. A gde smo tu mi?
Bruka.
Bruka i sramota.
Na racunima postoji i stavka odrzavanje pase niko ne drzi nje.Odezavanje linina spada i zamena nosecih provodnika elektricne energije gde su po selima jos uvek drvene bandere i starinkablovi a ne samonoseci kablovi koji pri olujama i nevremenu nemogu da dovedu do nestanka struje usled dodira kablova medjusobom jer su izolovani. A ponekim standardima trebalo je zameniti te kablove odavno i drvene bagrenove bandere. Ali idese po onoj „seljak je to koga …. nezna nista stacemu struja glavno da Beograd na vodi sljasti“. Da Beograd hrani Srpski narod od njih stizu namirnice zitarice meso a crklini da samo seljak prestane da ih dotira jer je vecina sa sela. Mogu jos uvek dase vide gepek konvoji petkom kolaim idu normalno kad su prazna a kad se vracaju farovi biju u nebesa.
Svako normalan u gradu zna da je u distribuciji haos, te da imaju vise kancelarijskih pacova nego terenskih radnika, pa ovaj sneg koji je blaza verzija nekadasnjih zima, dovede do rasula i to zamisli bas kod onih koji najvise podrzavaju sektu na vlasti, te se kao i oni kunu u srpstvo i u SELO MOJE LEPSE OD PARIZA … sve ide svojim tokom, posledice sns zaposljavanja i dovodjenja trecerazrednih investitora pocinje da bivaju vidljive brze nego sto mislimo ….
Fundamentalno pitanje je sledeće: zašto se drveće ne seče u leto kada je moguće to da se uradi nego u ovo vreme!? Ili se čeka da samo padne ? Ili je to zbog ekologije ? Ili zbog ko zna čega!
A ko će drva da naplati? E pa domaćini vi ste već dobili pare što su bandere prošle preko vaših parcela, a i obavezali se da će te održavati sve oko njih. Sad tužite EDB i uzimate novac za to, a struje nema. Vama struja ne treba ni kazna zbog neodržavanja mreže, što ste potpisali i naplatili debelo vi il vaši predhodnici.
Valjevo-katastrofa na svim poljima pa i u snabdevanju strujom,ovo je Švajcarska,kažu