Akumulacija Stubo-Rovni pod zaštitom samo na papiru?

Još 2016. godine sam Grad Valjevo ukazao je na problem bespravne gradnje u zaštićenom delu akumulacije Stubo-Rovni. Od tada do danas, čini se, ništa se nije promenilo – osim što je objekata sve više. Direktor JP „Kolubara“ Ivan Beljić apelovao je na gradske inspekcijske službe da izađu na teren.

bespravna gradnja , akumulacija Stubo Rovni

Akumulacija Stubo-Rovni je praktično od početka punjenja postala interesantna ne samo ribolovcima, već i turistima – počev od onih koji dolaze samo da bi uživali u pogledu i prirodi, do onih koji u zaštićenom delu akumulacije podižu bespravne objekte.

Još 2016. godine predstavnici grada ukazali su na evidentan problem podizanja nelegalnih objekata u zaštićenom delu oko brane. Tih dana najavljeno je da će nadležne inspekcije morati da izađu na teren i izvrše kontrolu. Javnost je, međutim, ostala uskraćena za epilog cele priče – nije poznato da li je kontrola tada zaista izvršena, niti šta je ona pokazala.

Kako god bilo, bespravna gradnja nije zaustavljena, već naprotiv – nelegalni objekti niču kao pečurke, i to u delu u kome je čak i postavljanje montažnih objekata zabranjeno.

Na sednici Skupštine, prilikom usvajanja programa poslovanja JP „Kolubara“, koje je staratelj nad investicijom akumulacije, direktor preduzeća Ivan Beljić ponovo je apelovao na nadležne inspekcije.

„Zaposleni u JP ‘Kolubara’ obilaze teren i pišu prijave za te objekte, ali je očigledno da se situacija ne rešava. Koristim ovu priliku da pozovem sve gradske inspekcije da izađu na teren i utvrde činjenično stanje, kako bi doneli rešenja na osnovu kojih objekti koji su nelegalno podignuti treba da budu uklonjeni“, rekao je Beljić.

bespravna gradnja, akumulacija Stubo Rovni

Zakon o vodama („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 101/2005, 30/2010) definiše zone zaštite područja na kojima se nalaze izvorišta. To su:
– zona neposredne sanitarne zaštite
– zona uže sanitarne zaštite
– zona šire sanitarne zaštite

Zona neposredne sanitarne zaštite obrazuje se oko izvorišta, vodozahvata na rekama, jezerima i akumulacijama, crpnih stanica, rezervoara i prekidnih komora.

Užu zonu sanitarne zaštite čini površina zemljišta pod stalnim sanitarnim nadzorom. Ona štiti izvorište od mikrobiološkog zagađenja. U užoj zoni sanitarne zaštite zabranjeno je:
– građenje investicionih objekata, osim objekata za zaštitu voda i objekata vodosnabdevanja
– skladištenje čvrstog otpada, jalovine, tečnih goriva i maziva
– izgradnja drenažnih i infiltracionih bazena i bunara, kao i ispuštanje otpadnih voda
– eksploatacija kamena i šljunka, kao i svi drugi rudarski radovi
– gajenje stoke i pernate živine na industrijski način, prerada mesa i živinskih otpadaka i slično

Šira zona sanitarne zaštite obuhvata celo slivno područje Jablanice i Sušice, koje čini površinu od 104 km². U ovoj zoni:
– zabranjuje se izgradnja industrijskih objekata, stočnih farmi i drugih objekata čije otpadne vode i materije mogu zagaditi izvorište
– ograničava se primena đubriva i zabranjuje upotreba otpadnih voda za navodnjavanje

Od ovih zabrana i ograničenja izuzeti su objekti od posebnog značaja za zaštitu zemlje. Pojas zaštite oko glavnih cevovoda iznosi sa svake strane najmanje po 2,5 metra.

Navedeni zakon daje pun pravni osnov inspekcijama za postupanje, ali će očigledno biti neophodno da one zaista izađu na teren kako bi utvrdile stvarno stanje.

Kada je reč o samoj investiciji, turistički sadržaji jesu predviđeni, ali isključivo u podbranskom delu akumulacije. Za sada nema ulaganja u taj deo, niti grad koristi realan potencijal za razvoj turizma.

Dok s jedne strane grad ne pokazuje interesovanje, svoje viđenje turizma imaju oni koje, čini se, inspekcija ne vidi. A nije da se baš ne vidi…