Osnovni sud u Valjevu ponovo je u celosti zabranio JKP „Vidrak“ da tretira neopasan otpad na gradskoj deponiji. Vidrak uložio žalbu. S druge strane, Grad Valjevo za narednu godinu planira početak sanacije i rekultivacije gradske deponije.
gradska deponija -rekultivacija
Pravna saga vezana za gradsku deponiju potrajala je, a novom odlukom suda JKP „Vidrak“ zabranjeno je da tretira otpad na gradskoj deponiji.
Nakon što je deponija blokirana, građani koji žive u blizini deponije, njih 45, podneli su Osnovnom sudu u Valjevu tužbu i predlog za privremenu meru kojom bi se JKP „Vidrak“ zabranilo da neovlašćeno skladišti, tretira i odlaže neopasan otpad na nesanitarnoj deponiji. Osnovni sud je 8. aprila usvojio meru u celosti, zabranivši i odlaganje i tretman otpada.
„Vidrak“ se žalio tražeći preinačenje mere, ali je Viši sud početkom jula potvrdio zabranu odlaganja kao pravosnažnu, dok je deo o tretmanu otpada ukinuo radi dodatnog obrazloženja.
U ponovljenom postupku, krajem oktobra, Osnovni sud je ponovo doneo rešenje kojim u potpunosti zabranjuje tretman otpada, ocenjujući da su ispunjeni uslovi za privremenu meru. Sud navodi da bi dozvola za tretman obesmislila meru, da „Vidrak“ nema neophodne dozvole i da postoji realna opasnost od novih požara, daljeg zagađenja vode i vazduha i ugrožavanja zdravlja stanovnika.
Sud je odbacio zaključke gradonačelnika o hitnim merama kao nedovoljan dokaz da će problem biti rešen, podsećajući da deponija predstavlja decenijski nerešen ekološki rizik. Takođe je navedeno da nema potrebe dodatno pojašnjavati šta predstavlja „tretman otpada“, jer je to jasno definisano zakonom.
I na ovu odluku JKP Vidrak uložilo je žalbu s obzirom da ovdašnji sud nije postupio po odluci Višeg suda .
Sasvim je izvesno da se ovim rešenjem ne završava priča o odlaganju otpada na prostoru gradske deponije, a grad za narednu godinu najavljuje sanaciju i rekultivaciju, uvrstivši ovaj projekat u kapitalne investicije za 2026. godinu.
Tokom nedavne posete Valjevu ministarke Sare Pavkov najavljeno je da će sanacija i rekultivacija biti rađena fazno. Prema ugovoru potpisanom sa gradom, za ovaj projekat je predviđeno 486.998.434,36 dinara, podeljenih u dve faze:
– prva faza: 238.536.964,46 dinara
– druga faza: 248.461.469,90 dinara.
Za realizaciju prve faze Ministarstvo je odobrilo 188.536.964,46 dinara, dok će Grad Valjevo obezbediti 50 miliona dinara.
Najveći kapitalni projekat u narednoj godini biće sanacija i rekultivacija nesanitarne deponije, za šta je u gradskom budžetu planirano oko 242 miliona dinara. Kako je objašnjeno, razlika u iznosima ne predstavlja neslaganje, već tehničku stvar: ugovor definiše ukupnu vrednost projekta, dok budžet prikazuje samo deo koji grad sam finansira, zajedno sa pratećim troškovima koji nisu obuhvaćeni ugovorom.
Realizacijom ovog projekta počeće uklanjanje dugogodišnjeg ekološkog problema i uređenje prostora nekadašnje deponije.
Dana 29.novembra 2024. objavljen je „Službeni glasnik grada Valjeva“ broj 29. Na strani 5 prve sveske, u Odluci o budžetu grada, nalazi se takodje jedna tabela kapitalnih investicija i u njoj takodje obećanje o prvoj fazi sanacije i rekultivacije deponije, sa obećanjem da će prva faza biti završena u 2025. godini uz izdatak od 50 miliona dinara.
Pre neki dan, tvrde, Skupština je usvojila i Odluku o budžetu za 2026. godinu. I ova odluka ima tabelu kapitalnih investicija, ali u njoj stoji da prva faza sanacije i rekultivacije deponije do kraja iduće godine treba da staje 241 736 964,96 dinara. Vidim ovde da je u medjuvremenu ova masna cifra smanjena za neka tri miliončića.
Pitanje: ako je u odnosu na ovu godinu prva faza poskupela nešto više od 9 (devet) puta, koliko će se cifra pojaviti u tabeli kapitalnih investicija za 2027?