Statistika: Najviše novca za hranu, najmanje za obrazovanje

Po zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, domaćinstva u Srbiji su u 2024. godini najviše novca izdvajala za hranu, a najmanje za obrazovanje. Najveći deo prihoda dolazi iz radnog odnosa.

statistika, najviše novca za hranu, AI

Čini se da je i zvanična statistika potvrdila ono što je već dobro poznato: domaćinstva najveći deo prihoda troše na hranu i piće. Kako je ranije objavljivano, prihodi domaćinstava u proseku pokrivaju samo 88% ukupne potrošačke korpe.

Kada najviše prihoda odlazi na hranu i piće, odnosno zadovoljenje osnovnih životnih potreba, jasno je da manje novca ostaje za sve ostalo što je neophodno.

Ista statistika ukazuje i na to da je u prošloj godini, posle hrane i pića, najviše novca trošeno na stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i goriva – 16,7%. Sledi transport, što korespondira sa stalnim porastom cena goriva – 9,5%. Ostali lični predmeti i usluge čine 5,6% potrošnje, a statistički posmatrano, kategorija „ostali lični predmeti i usluge“ obuhvata sve one svakodnevne troškove domaćinstava koji ne pripadaju hrani, stanovanju, transportu ili zdravlju, ali su neophodni za ličnu negu i funkcionisanje. Tu spadaju proizvodi za higijenu (sapuni, šamponi, paste za zube, kozmetika), frizerske i kozmetičke usluge, bankarske provizije i druge administrativne takse, kao i razni lični predmeti poput naočara, nakita, satova ili torbi. Upravo zbog velikog broja ovih sitnih, ali redovnih izdataka, ova kategorija čini značajan deo ukupne potrošnje domaćinstava.

Anketa je pokazala i da na alkoholna pića i duvan odlazi 5,3%, slede komunikacije sa 4,8%, rekreacija i kultura – 4,5%, a na odeću i obuću odlazi identičan procenat – 4,5%. Procenat koji se izdvaja za zdravlje niži je od toga – 4,0%, ali, kako statistika uobičajeno objašnjava, najveći deo troškova za zdravstvo pokriva država, pa su ovi procenti iz tog razloga niži.

Zanimljiv je upravo podatak da više novca odlazi na komunikacije nego na kulturu i rekreaciju, što praktično potvrđuje eru digitalnog doba, jer komunikacije podrazumevaju mobilne telefone, internet, digitalne servise. To takođe potvrđuje i ranije objavljene podatke da se ljudi više okreću digitalnim izvorima i internet platformama nego knjigama. Nije manje značajno ni to što se umesto odlaska u bioskop ili pozorište ista potreba zadovoljava putem interneta. Iako neki vežbaju uz internet servise namenjene tome, taj procenat je zanemarljiv, pa neki stručnjaci već ukazuju da sedenje ispred računara ili sa telefonom u ruci u skoroj budućnosti može ukazati na poražavajuće podatke vezane za gojaznost, kao i lošije mentalno i fizičko zdravlje.

Slede potom oprema za stan i održavanje – 3,9%, restorani i hoteli – 2,7%, a na kraju najniži procenat odlazi na troškove obrazovanja – 1,2%.

Troškovi obrazovanja imaju ubedljivo najmanji udeo u potrošnji domaćinstava – samo 1,2%. Razlog za to nije manja važnost obrazovanja, već činjenica da osnovno i srednje školstvo finansira država, pa se najveći deo tih troškova ne vidi u budžetima porodica, a sa druge strane visoko obrazovanje ne finansiraju sve porodice, odnosno ne idu svi na fakultete.

Potrošnja na koju je ukazala anketa Zavoda za statistiku ukazuje na ograničene prihode domaćinstava i nužno usmeravanje ka prioritetima, što dugoročno može da uspori lični i društveni razvoj, posebno u segmentima kulture, zdravlja i obrazovanja koji ostaju potisnuti iza digitalnih i osnovnih životnih troškova.