Za Poljake račun u Korneru davno platio dr Hiršfeld

Ambasada Poljske nakon posete Valjevu objavila je zanimljivu informaciju-Poljaci u Valjevu u lokalu Korner ne plaćaju račun. Da je ova informacija tačna potvrdjuje vlasnik Djordje Momić koji kaže da je u ime Poljaka račun odavno platio dr Ludvik Hiršfeld.

Objava Ambasade Poljske u Srbiji, vrlo brzo postala je viralna i u njoj se jasno navodi da su državljani Poljske prilikom posete Valjevu seli u kafe-piceriju „Korner“, a kada su zatražili da plate račun, vlasnik Đorđe Momić im je rekao „da kod njih nijedan Poljak ne plaća račun, jer je sve to pre 100 godina platio dr Ludvik Hiršfeld“.

Momić kaže da je gost u lokalu  bio poljski reditelj Pavel Visočanski sa svojom ekipom, koja je prethodno posetila Istorijski arhiv u Valjevu gde su prikupljali građu potrebnu za film „Ljudina“, koji predstavlja poznate poljske naučnike i pronalazače, a u kojem je jedan od glavnih likova upravo dr Hiršfeld, koji je tokom Prvog svetskog rata bio lekar dobrovoljac u srpskoj vojsci.

„Ako je dr Ludvik mogao da u to najteže vreme po naš narod dođe u Srbiju, najmanje što možemo jeste da njegove sunarodnike dostojno ugostimo. Jer, ako je on naše čukundede i čukunbabe lečio od pegavog tifusa, mi kao potomci to moramo da pamtimo i cenimo. Zato nijedan Poljak kod mene ne treba da plati račun za uslugu koju dobije“,  kaže Momić.

Priča o neobičnom gestu Momića brzo je stigla i do Ambasade Poljske , a u posetu Korneru došao je i ambasador Rafael Perl sa saradnicima, u srdačnom razgovoru mu se zahvalio na gostoprimstvu za svoje sunarodnike i nakon toga na društvenim mrežama podelio objavu.

Momić tvrdi da svako može biti uz malo pažnje i truda ambasador svog grada ,a  ambasadoru Poljske se zahvalio na lepim rečima , napominjući da nikada nijedan Poljak u njegovom lokalu neće platiti račun.

Dr Ludvik Hiršfeld (1884-1954) Lekar i naučnik koji je još 1910. godine dokazao da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora. Na osnovu njegovog otkrića je postalo moguće dokazivanje očinstva na osnovu seruma krvi. Uveo je današnji način oznaka krvnih grupa: nulta, A, B, AB i definisao je pravila njihovog nasleđivanja.

Zadužio je čovečanstvo kao značajan naučnik, a Srbe je zadužio kao lekar dobrovoljac u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Valjevo je, naime, 1915. bilo označeno kao „glavni centar za razboljevanje i umiranje“ i središte epidemije pegavog tifusa. Hiršfeld je tražio da bude poslat iz bogate Švajcarske u Valjevo. Njegova supruga, takođe lekarka, dr Hana Hiršfeld pridružila mu se u toj humanoj misiji. Hiršfeldovi su delili sudbinu srpske vojske, i napade tri vojske i povlačenje preko Albanije. Posle dolaska srpske vojske na Krf, uz Hiršfeldovu pomoć je osnovana je Srpska bakteriološka laboratorija, on je imao zadatak da u Švajcarskoj kupi svu neophodnu opremu. Dr Hiršfeld je 1916. u Solunu izolovao iz krvi jednog vojnika do tada nepoznati soj paratifusa, a novu bakteriju nazvao Bacillus paratyphi C. Danas se ovaj izazivač paratifusa naziva Salmonella hirszfeldi.

U proleće 1917. je Hiršfeld je u laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C, te kolere. Njome je vakcinisano preko 110.000 boraca, a prvi vakcinisani vojnik bio je vojvoda Živojin Mišić. Zahvaljujući ovoj vakcini srpska vojska se vratila u Srbiju bez trbušnog tifusa, paratifusa i kolere. Hiršfeld je postavljan za šefa bakteriološkog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu i dobio počasni čin pukovnika Srpske vojske i odlikovan je Ordenom Belog orla.

Tek 1919. su Hiršfeldovi napustili Srbiju, vratili se u svoju Poljsku 1920. godine. Kada je nacistička Nemačka osvojila Poljsku 1939, Hiršfeld, Jevrejin preobraćen u katoličanstvo je bio uklonjen sa svih položaja. Ponuđeno mu je nekoliko naučnih mesta u inostranstvu, ali je on odbio i ostao u Varšavi. Zajedno sa ženom i ćerkom Marijom je 1941. poslat u jevrejski geto. Tada je Jugoslavija hitno dodelila Hiršfeldu počasno državljanstvo Kraljevine Jugoslavije, da bi Ivo Andrić, kao jugoslovenski poslanik u Berlinu neuspešno zahtevao njihovo puštanje. Dan pre nego što je trebalo da Hiršfeldovi 1943. budu poslati u koncentracioni logor, uspeli su da pobegnu. U kasnijem skrivanju, ipak umire njihova ćerka jedinica od tuberkuloze. Posle rata, Hiršfeld je imao veoma značajnu ulogu u medicini u Poljskoj. 1950. mu je izmakla Nobelova nagrada, između ostalih, za otkriće principa kada krvne grupe dovode do toga da majka odbaci plod.

U dvorištu Srpskog lekarskog društva je 8. juna 2017. godine, svečano otkrivena bista profesora Ludvika Hiršfelda, a 2018. je „Pošta Srbije“ objavila poštansku marku sa njegovim likom.