Efekti 8: Mehanizacija na selu zamenjuje ljude

Odumiranje valjevskih sela intenzivno je bilo i u periodu od devedestih do 2010. godine. Ljudi su otišli zbog loših uslova života, nemogućnosti plasmana svojih proizvoda , nedostatka osnovnih sredstava za život. „Mehanizacija nadoknadjuje gubitak radne snage, ali i pored izdvajanja za mehanizaciju još smo daleko od Evrope pa i sveta“, kaže Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne stručne službe.

Svetomir Marković direktor Poljoprivredne stručne službe kaže da postoje razlike izmedju sela u Kolubarskom okrugu, a to zavisi od uslova života.

„Došli smo do toga da se ljudi zadržavaju tamo gde su uslovi bolji, gde ima asfalt, voda, škola, ambulanta i slično. Sela koja su bliže obodu grada su uredjenija i to su prigradska sela i jedina u kojima raste broj stanovnika . Tu se jasno vidi koliko su uslovi života bitni. Ipak u tim selima život je više uredjen kao u gradu , manje je poljoprivrede“, kaže Marković.

Jedan od nezaobilaznih resursa jeste zemljište pa u tom pravcu sela sa kvalitetnijom i lakše obradivom zemljom su i mnogoljudnija. Voćarstvo i stočarstvo je ono čime se bave poljoprivrednici u valjevskom kraju .  Kad je voćarstvo u pitanju najviše  je šljive preko 2500 hektara, 1700 malina, 1200 kupina. Vinogradarstvo je u porastu pa sada ima oko 300 hektara i tu su značajni podsticaji koji se daju. Agrorazvoj je svojevremeno uradio kartu i realizaciju poljiprivredne proizvodnje i oni daju podsticaje za širok spektar voćnih vrsta što je doprinelo povećanju voćnih zasada.

„Ovo je sada jedan vrhunac depopulizacije. Rast depopulacije bio je najevidentiniji od devedesetih do 2010. godine. Mi u  većini sada imamo pretežno staračka domaćinstva na selu i smrću tih ljudi se gase sela. Na selu sada ostaje 10 do 15% ljudi koji vide da na selu može da se živi , ali samo sa ukrupnjenom proizvodnjom. Mi smo u zadnjih deset godina doživeli veliki preobražaj u poljoprivrednoj proizvodnji. I to se pre svega ogleda u stočarstvu. Dolazimo do specijalizacije u poljoprivrednoj proizvodnji . U valjevskom kraju ljudi se najviše imaju muzne krave. Oni recimo kupuju zemljište ili iznajmljuju kako bi ga obradjivali. Zemlja se uzima je u korist stočarstva. Sada imamo ozbiljan broj grla u ovčarstvu“, kaže Marković.

Za ozbiljno bavljenje poljoprivredom neophodno je i znanje. Marković navodi da mladi ljudi koji su ostali na selu itekako žele da uče i prate trendove . Oni se školuju, pohadjaju predavanja , prate informacije koje dolaze iz Evrope . Na žalost sada je stanje takvo da se može reći da smo na srednjem nivou niže poljoprivredne proizvodnje.

„Nema radne snage na selu i zato je tu mehanizacija kojom se to nadomešta. Agrorazvoj je tu zaista napravio jedan ozbiljan iskorak sa dodelom poljoprivredne mehanizacije jer je to ono što je tim ljudima preko potrebno. Nema više domaćinstava sa 10 ukućana, naprotiv, nema više ni onih moba i ispomoći jer nema ljudi koji to mogu , zato je mehanizacija ključna i ona zamenjuje ljude u mnogo poslova“, objašnjava Marković.

Po njegovim rečima grad Valjevo je jedan od retkih gradova koji ima velika izdvajanja za oblast poljoprivrede. „Grad izdvaja velika sredstva i to nije tako često u Srbiji i dobro je što je tako jer su podsticaji potrebni . Poljoprivrednici da bi bili konkurentni na tržištu moraju da smanje troškove radne snage i zato im je mehanizacija bitna. A grad Valjevo daje velika sredstva. Subvencije su jako važne sa jedne , a sa druge strane poljoprivrednicima je neophodno tržište. Tu je takodje i zakon o zadrugarstvu. Napraviti Zadrugu nije teško , ali voditi je jeste teško. Sada Zadruge koje imamo su Zadruge jednog čoveka, privatne firme. A sva poljoprivredna proizvodnja u svetu ide preko zadrugarstva.  Poljoprivrednici moraju to da shvate i nauče o tome“, navodi Marković modele uspešnije poljoprivredne proizvodnje.

On kao razlog odlaska ljudi sa sela navodi upravo nesredjeno poljoprivredno tržište. „Već tada smo morali da menjamo navike, ali nismo i utakmica je izgubljena. Nekad je moglo da se funkcioniše sa malim domaćinstvima , a onda je došlo vreme prestrojavanja na veća gazdinstva, a to nije uradjeno nego su ljudi otišli. Nama kada odemo na seminare u inostranstvo kažu da smo u odnosu na mehanizaciju mi na dnu , mislim na to kako se mehanizacija razvila. Navešću vam primer da postoji mašina koja laserom pali korov , a mi prskamo. Mi još prsskamo, a gde je podzemno navodnjavanje ? To nemamo. Još nemamo institucije gde je nauka ušla u poljoprivredni proces i u službi tih ljudi na selu. Tako se zadobija ili gubi poverenje poljoprivrednika. Mi smo ga izgubili i sad ga vraćamo. Niakd nije kasno, ali treba mnogo toga“, konstatuje Marković.

Marković navodi i da je jako teško vratiti ljude u selo te se zato mora raditi više da oni koji su ostali ne napuste selo.

„Kada smo u ministarstvu recimo razgovarali o podsticajima pitali su me šta mislim kolika treba da bude subvencija. Rekao sam da mora biti tolika da može da zadovolji onog poljoprivrednika koji je u tri sata krenuo iz sela da kupi gorivo, 60 litara , vraća se nazad kuči i vidi onog koji je došao iz fabrike da jee došao sa posla , sedi , pije kafu, odmara, a ovaj mora da odradi još jednu celu smenu. Koliko čovek treba da bude glup da ne može da shvati da je onom u fabrici neuporedivo lakše? I koliko podsticaj treba da bude veliki da on kaže , oho ho ja idem kod mene kući da odradim još jednu smenu do 9 sati recimo. Razumete? Moramo učiniti sve da zadržimo one koji su za sada ostali“, stav je Svetomira Markovića.

Po njegovom mišljenju svi navedeni razlozi odlaska ljudi sa sela su više nego očigledni , a dodatno stanje je pogoršala i činjenica odnosa prema ljudima na selu.

„Znate, nekada je čovek sa sela bio poštovan, uvažavan, njih su pozivali da govore narodu, da podele iskustva, posavetuju. A onda smo došli do toga da je plasiran stav da je loše biti seljak, čovek koji živi na selu. To je loše pa su pogrdno o tome govorili. Njihov uticaj je nestao. A oni su ti koji su ratovali, gradili, hranili Srbiju i ovaj narod. Kako im se vratilo? Pa tako što su uveli model da ako nekog hoćete da ponizite kažete mu :“Ti si seljak“. Da li je to normalno? Tako ponižavati ljude koji su doslovce znojem i krvlju natopili zemlju koju obradjuju? To je naša sramota, ne njihova, nego naša!“ zaključuje Marković.

*Projekat Efekti Vamedia Nova realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom

6 comments on “Efekti 8: Mehanizacija na selu zamenjuje ljude

  1. Seljak

    Koliko je u zadnjih deset godina kupilo nov traktor,iznesi te podatke..Svaka godina isto gledaj u nebo,gledaj u zemlju i što rodi ako rodi uzmu ti djaba.Malina nije rodila cena mala,kupina rodila cena smešna,šljiva nije rodila i ko garantuje seljaku da sledeća godina neće biti ista.U gradu živi selo hvali !!!

    Reply
  2. Mira

    Svaka cast za iskreno i pravo sagledavanje situacije. Kad bi svi razmisljali kao sveta gde bi nam bio kraj. Al’ koliko moze on kao pojedinac da uradi posle toliko godina urusavanja sela.

    Reply
  3. Dragan

    nije do 2010 godine nego do 2012. tada smo.mi dosli na vlast i sela su procvetala a koliko dobro radimo se vidi i po glasovima koje dobijamo u selima jer ubedljivo pobedjujemo opoziciju.

    Reply
  4. Таорац

    Зашто не објављујете коментар „Истине“?
    Па јеног дана ћете се кајати.
    Брука!

    Reply
  5. Таорац

    Одумирање села и целе Србије траје интезивно последњих 11 година од када је на власти секта СНС и СПС. По попису становништва из 2022.- године да ли знате колико нас има мање? Да ли знате да одумиру и градови, цела Србија.
    Пишете неистину да су села изумирала само до 2010. године.
    Ако се ренд ове политике настав и ако је показателј да сваке годиен насу Србији има манје за 50.000, онда нас неће битиза 100 година. Можда и не заслужујемо државу у којој до већих делова Србије нема ни доброг макадамског пута, као рецмо до Повлена где ће данас да постављају бисту…
    Држава у којој је преко 50% грађана на минмалцу са којим једва да се живи неколико дана, како је рекла премијерка, боље да не постоји!

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.