Efekti 5 – Broj stanovnika manji, ali bolesti je više, pa se Dom zdravlja suočava sa većim brojem pacijenata

Tek tri zaposlena manje u odnosu na 2011. godinu, godinu prethodnog popisa stanovništva, u odnosu na ovu godinu, ima valjevski Dom zdravlja. Pre 12 godina bilo ih je 311, sada ih je 308. Iako se manjak čini gotovo beznačajnim, obim posla za lekare i sve ostale zaposlene u Domu zdravlja se povećao, tako da i njihov manji broj, kao uopšte i manji broj stanovnika Valjeva po poslednjem popisu u odnosu na 2011-tu, ostavlja efekte s kojima se nije lako hvatati u koštac svakodnevno.

dav

Kako pokazuje statistika, od ukupnog broja zaposlenih 2011. godine, u valjevskoj ustanovi zdravstvene zaštite bilo je 87 lekara, a sada ih je 81. Medicinskih sestara i tehničara bilo je 149, sada ih ima više – 157, dok je manji broj nemedicinskih radnika i beleži se pad sa 72 na 69. Konačno, Dom zdravlja je pre 12 godina imao tri, a sada jednog saradnika. Kakvi su efekti manjeg broja zaposlenih na rad Doma zdravlja i uslugu koju pružaju građanima Valjeva, razgovarali smo sa dr Jasminom Jevtić, pomoćnikom generalnog direktora Zdravstvenog centra Valjevo za primarnu zdravstvenu zaštitu.

„Zaista, na prvi pogled ne čini se da je broj od šest lekara toliko značajno manji, ali ako se uzme u obzir porast patologije, pre svega kancera a potom hipertenzije, dijabetesa i mentalnih bolesti, a između dva popisa stanovništva se i taj, kao i broj svih ostalih pregleda povećavao, onda to jeste značajno manje doktora medicine i taj manjak ponekad stvara uska grla. S druge strane, mi se suočavamo sa konstantnim povećanjem broja pacijenata. Naime, u 2011. njihov broj na dnevnom nivou bio je 1.559, a sada iznosi 1783. Te 2011. predviđeni broj osiguranika bio je oko 93.000, a sada iznosi oko 79.500, tako da bez obzira na manji broj građana, brojke svedoče da su zapravo bolesniji. Jer, 2011. imali smo ukupno 93.908 prehleda, a ove godine već za prvih šest meseci 55.716. Dakle, ovim tempom ovu godinu ćemo završiti izvesno sa više od 100.000 pregleda“, objašnjava dr Jasmina Jevtić.

Po njenim rečima, ne zabrinjava samo to što je patologija proširena i ozbiljnija, već i što sve više oboljeva i mlado stanovništvo.

„To u poslednjih deset godina nije tako bilo, više smo imali pacijenata u starijoj populaciji. Sada se dešava, naročito poslednje tri godine, zbog kovida i postkovida, da imamo veći broj obolelih mladih ljudi koji nose posledice preležanog virusa, pre svega kroz bolesti srca, a potom i kroz neke psihičke smetnje zbog zatvaranja i drugih epidemijskih mera“, dodaje ona.

S obzirom na broj i strukturu pacijenata, i dalje je pod najvećim pritiskom Služba za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva koja je prilikom popisa 2011. godine bila podeljena na Opštu i Službu medicine rada, ali su one u međuvremenu objedinjene. Na ovaj način, Službi za odrasle pripadaju i mladi koji su navršili 18 godina i svoj karton sa pedijatrije prebacili u tu Službu, tako da njeni lekari i ostalo osoblje imaju najviše posla.

„Kako smo napravili sistem rada medicinskih sestara i tehničara ima dovoljno, ali nam definitivno nedostaju lekari. To se, pre svega, pokazuje u službama kao što su Hitna pomoć ili Služba kućnog lečenja. Vrlo teško je naći lekara koji bi se opredelio za rad u tim službama, a druga od njih ima itekako povećan obim posla jer se radi palijativna nega, pogotovo zbog povećanog broja karcinoma“, navodi naša sagovornica.

Od jednog do drugog popisa, inače, Valjevo je dobilo bar dva privatna Doma zdravlja, ali to, svedoči ona, u principu nije potpuno olakšalo posao zaposlenima u državnoj ustanovi. Jer, objašnjava dr Jasmina Jevtić, u privatnim domovima zdravlja mahom se završava dijagnostika, „ali pacijenti imaju veliko poverenje u svoje izabrane lekare u našoj ustanovi i nastavljaju kod njih da dolaze zbog terapije i ostalog“.

Kada je reč o nemedicinskom osoblju, manji broj radnika najkritičnije efekte ima na raspoložive vozače.

„Nedostaje nam pomoćno osoblje i posebno vozači. To je velika odgovornost zbog prevoza pacijenata, pogotovo u Hitnoj službi i zbog odlazaka za Beograd i nazad, radno vreme je takvo kako je, a naš sanitet služi i za bolnicu. Samo od početka godine do 1. jula Služba sanitetskog prevoza obavila je 500 vožnji za klinike ili banje. Na dijalizu se prevozi 30-ak pacijenata dnevno, Hitna pomoć je po pozivu zbrinula 1.500 ljudi za prvih šest meseci, tako da kilometraža za prvu polovinu godine naših saniteta iznosi 245.000 kilometara“, navodi dr Jasmina Jevtić.

Nije dakle lako, jer je stanovništvo Valjeva, iako ga je manje, sve bolesnije, zaključak je o efektima pada broja stanovnika po poslednjem popisu na primarnu zdravstvenu zaštitu.

„Zbog toga treba dosta raditi na prevenciji, pre svega sa mladima, zbog povećanih mentalnih bolesti i bolesti zavisnosti. Pandemija kovida-19 upozorila nas je da zdravstveni sistem mora biti u budućnosti spreman za neke slične izazove, stoga je potrebno da bude dovoljno medicinskog osoblja”, zaključuje dr Jasmina Jevtić.

Vamedia Nova projekat Efekti realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom