Efekti: Demografsko starenje povećava ekonomsku neravnotežu 4

Prosečna starost stanovništva u Srbiji  iznosi 43,8 godina, s tim što su žene u proseku starije od muškaraca za oko tri godine (prosečna starost žena je 45,2 godine, a muškaraca 42,4 godine). U odnosu na Popis 2011, prosečna starost povećana je za oko jednu i po godinu. Starije stanovništvo manje je radno sposobno.

U Srbiji trenutno penziju, prema podacima PIO fonda , prima 1,65 miliona stanovnika. Trenutno je u Srbiji na snazi zakon koji definiše odlazak u penziju za muškarce sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili  45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života, a za žene sa 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Broj penzionera se ne smanjuje jer je udeo lica starosti 65 i više godina porastao sa 17,4 posto (2011) na 22,1 posto (2022). U Srbiji je u novembru 2022. isplaćeno 1.650.021 penzija i njihov broj je povećan za 3.118 u odnosu na oktobar 2022 . Ovo je najveće mesečno povećanje broja isplaćenih penzija od decembra 2014.

Na žalost visina penzije mnogima ne omogućava pristojan život što ilustruje podatak iz januara ove godine kada je prosečna isplaćena penzija iznosila 37 809 dinara. Od pomenutih 1,65 miliona penzionera u Srbiji, nešto manje od 60 odsto njih ima mesečna primanja u visini do prosečne penzije. Ipak, najnižu moguću penziju prima oko 14 odsto penzionera, a ispod najniže moguće oko 12 odsto najstarijih.

Najniže penzije, pokazuju dostupni podaci isplaćuju se u sektoru poljoprivrede. A inače visina najnižih penzija kreće se oko 18 000 dinara.

Sociolog Vlado Puljiz navodi da  proces demografskog starenja povećava neravnotežu izmedju penzionera i ekonomski aktivnog stanovništva, što za posledicu ima povećanje izdataka za penzije, zdravstvene usluge, socijalnu zaštitu i druga transferna plaćanja stanovništvu starije dobi, a time vrlo verovatno i dalje povećanje javnih rashoda. S obzirom na manji broj mladog radno sposobnog stanovništva penzioneri su dovedeni u sve veću zavisnost od zaposlenih.

Starija lica često su korisnici tzv dugotrajne nege. „Očekuje se da u budućnosti uloga države u obezbeđenju dugotrajne nege poraste. Porast uloge države se objašnjava povećanjem tražnje i to u uslovima smanjene porodične neplaćene podrške, te neminovnog povećanja ukupnih rashoda za ove namene, za koje sredstva neće moći da se obezbede na efikasan način samo kroz privatnu štednju i/ili kroz osiguranje na privatnom tržištu“, navodi Gordana Matković u publikaciji Socijalna zaštita u starosti.

U daljem tekstu se jasno navodi činjenica da izdvajanja države za ove namene moraju biti sve veća i veća.

S jedne strane dakle, imamo sve manju stopu nataliteta , migracije radno sposobnog stanovništva ka evropskim zemljama i logičan porast broja starih ljudi . Porast broja starijeg stanovništva je evidentan u popisu. Danas u Srbiji živi 117.651 stanovnik starijih od 85 godina, dok ih je 2011. godine bilo 81.550.

Smanjenje efektivne radne snage dovodi i do smanjenja prihoda u budžetima , povećanje neophodnih pomenutih davanja  s druge strane utiče na preraspodelu sredstava iz budžeta. Ukoliko se tome doda i stopa inflacije jasno je da će izdvajanja za  neke druge socijalne  potrebe ukupnog stanovništva u budućnosti biti dvostruko više odmeravane , neke uskraćene.

Odlazak u penziju za mnoge nije prestanak radnog odnosa što je u direktnoj vezi sa visinom penzije koju prima. Da li bi sve češća slika u Srbiji mogli biti stariji ljudi na radnim mestima? Sudeći po procenama sociologa to bi moglo biti tačno. Ipak, stručnjaci navode da starije osobe logično nisu sposobne da radne obaveze ispunjavaju kao mladje što praktično njihov angažman čini otežanim.

Osoba koja ima više od 50 godina i bliža je šezdesetima teško se prilagodjava novim trendovima rada, teško se odlučuje na prekvalifikacije i nije u potpunosti spremna da menja ranije radne navike. Iskustvo koje poseduje često nije odlučujuće za poslodavca koji razmišlja o produktivnosti .

Ne treba zaboraviti da je recimo pre 20 godina medju poslodavcima u Valjevu važilo jedno diskriminatorsko pravillo prilikom zapošljavanja žena. Ključno pitanje koje im je postavljano bilo je: Da li planirate da radjate? Ukoliko bi se žena izjasnilla pozitivno šanse za dobijanje posla bivale su sve manje. To je u tom trenutku bila naša realnost. Brojne žene odložile su materinstvo i iz tog razloga. Pooštravanje inspekcijskog rada s jedne i emigriranje mladih sa druge strane doveli su do toga da se ta praksa polako menjala. Ipak da su te žene tada ostvarene kao majke njihova deca danas bi bila radno sposobno stanovništvo.

Staro stanovništvo nije produktivno stanovništvo u oblasti rada pa samim tim ni u domenu povećanja ekonomskih prihoda jedne zajednice.   Negativna demografska slika ima zapravo mnogo više svojih negativnih lica nego što to na prvi pogled može izgledati. Lokalna samouprava dužna je da pomaže starima, ali i da motiviše i podstiče radjanje. Sredstva za ove dve namene ostvaruje radno sposobno stanovništvo. A njega je dokazano, sve manje…

Kakvi su efekti na ekonomiju, više je nego vidljivo-Negativni.

*Projekat Efekti Vamedia Nova realizuje u saradnji sa gradom Valjevom